U dolini tišine, pod okriljem valjevskih planina, gde se Lelić stapa s nebom i tišina s molitvom, sabornošću i verom, obasjan blistavom liturgijskom svetlošću, proslavljen je praznik Svetog vladike Nikolaja Velimirovića – duhovnog gorostasa, propovednika, pesnika, prosvetitelja i pastira svenarodnog. U danu kada je njegovo ime upisano u kalendar svetih Srpske pravoslavne crkve i kada se liturgijski podsećamo na njegov povratak iz višedecenijskog stranstvovanja u rodnu zemlju, Lelić je postao prestoni grad Nebeske Srbije.
Hiljade vernika, pristiglih iz svih krajeva otadžbine i rasejanja, ispunili su portu i crkvu koju je Sveti Vladika Nikolaj podigao sa svojim roditeljima, Katarinom i Dragomirom, i u kojoj danas počiva – u mirisu tamjana, svetlosti sveća i blagodati Hristove ljubavi. Svetu arhijerejsku liturgiju služio je mitropolit zvorničko-tuzlanski Fotije, uz sasluženje mitropolita australijsko-novozelandskog Siluana i episkopa iz više eparhija – osečkopoljske i baranjske, valjevske, šabačke, londonske, mohačke i jenopoljske – čime je ova sveta služba postala znak jedinstva Crkve kroz prostor, narod i istoriju.
Hor sveštenika, bogoslova i učenika Škole crkvenog pojanja Eparhije valjevske, pod upravom protojereja Branka Čolića, oplemenio je liturgijsko sabranje pojanjima koja su se, kao neugasive sveće, dizala ka nebu. Svaki ton, svaka reč, svaka suza u oku vernika, bile su svedočanstvo duhovne prisnosti sa Vladikom Nikolajem, čije su mošti 3. maja 1991. prenete u hram Svetog Nikole – i od tada, kao stub ognjen, stoje u Leliću, obasjavajući srpski narod u molitvenom hodu ka Carstvu Božjem.
Mitropolit Fotije je u nadahnutoj liturgijskoj besedi prizvao lik Svetog Nikolaja kao svetilnika Crkve, „pastira pastira i oca otaca“, koji je celim svojim životom svedočio Jevanđelje Hristovo – ne rečima samo, već i trpljenjem, progonstvom, radom i ljubavlju.
– Bog te je izabrao da budeš svetilo i grad koji na gori stoji – rekao je mitropolit Fotije, ističući da je srpski narod, uprkos stradanjima, vaskrsao u Hristu i, poput Svetog cara Lazara, izabrao Nebesko Carstvo, čiji je Vladika Nikolaj bio svesni svedok i mučenik.
Govoreći o njegovom visokom obrazovanju – dva doktorata, teološku i filozofsku misao stečenu na najprestižnijim svetskim univerzitetima – mitropolit je naglasio da je Vladika Nikolaj izabrao da se, umesto akademskog komfora, vrati narodu i bude pastir – ne naučne nadmenosti, već smirenog služenja u tajni pravoslavlja.
– Pravoslavlje nije ideologija – ono je Duh koji u Hristu oživljava – podvukao je vladika Fotije.
U svojoj besedi mitropolit je oštro osudio bezbožne vlasti koje su progonile Svetog Vladiku, nazivajući ih onima koji su „umesto Krsta izabrali da služe petokraki“, ali je istakao da ni tamnica ni izgnanstvo nisu mogli da umanje snagu njegove reči. Ukazao je i na opomene koje je Vladika Nikolaj slao Evropi, upozoravajući na ideološke „aveti“ Darvina, Ničea i Marksa – tri stuba bezboštva koja su čoveka udaljavala od Boga i vodila svet u krvave ratove.
Mitropolit Fotije je sa tugom i nadom uzviknuo molitveni vapaj koji je odzvanjao u duši svakog prisutnog:
– Sveti Vladiko Nikolaje, svesrpski i svenarodni, ne zaboravi narod svoj, raspeti, progonjeni i stradalni! Pomozi da Kosovo i Metohiju sačuvamo i sve druge srpske zemlje ne zaboravimo!
Reč je potom uzeo i episkop valjevski Isihije, domaćin praznika, izražavajući zahvalnost svim arhijerejima i vernom narodu koji su se sabrali oko kivota „narodnog vladike“:
– Došli smo da pokažemo da smo mi njegova Crkva, ovde u ovom komadu raja na zemlji. Neka nas prate molitve Svetog Vladike Nikolaja. Hristos vaskrse! – poručio je episkop Isihije.
Nakon Liturgije, u svečanoj i saborskoj atmosferi, lomljen je slavski kolač, blagosiljani darovi i nastavljeno slavlje u duhu zajedništva, kao što je to vekovima činjeno pod svodovima naših svetinja. Među poklonicima koji su pristigli u Lelić bio je i gospodin Nenad Popović, ministar u Vladi Srbije, kao i brojni domaćini i prijatelji manastira. Ovogodišnji kolačar bio je domaćin iz Rađevine, dok je obavezu za narednu godinu preuzeo vernik iz Užica.
Dok su se poslednji sunčevi zraci spuštali niz obronke Povlena, u Leliću je još odzvanjalo tiho: „Pomiluj nas, Sveti Vladiko Nikolaje…“ Jer, gde on počiva, tu nebo dodiruje zemlju. I kao što reče mitropolit Fotije – valjevski kraj, darovan sa dve svetinje, Vladikom Nikolajem i Avom Justinom, jeste naš Ostrog, naše Cetinje, naše ognjište vere koje neće ugasnuti, sve dok u srcima Srba gori molitva i plamti vera u Raspetog i Vaskrslog Gospoda.
U Leliću je danas bilo jasno: Pravoslavlje je živo. A Sveti Nikolaj – njegov najlepši cvet.
VIDEO
Bog ne traži savršenstvo, već iskreno srce.
Posle osmodnevnog proslavljanja vaskrsenja Hrista iz mrtvih, izlaze hrišćanke devetoga dana na grobove svojih srodnika: da ih spomenu u molitvama, da im objave vaskrs Vaskrsitelja, i da im ponovo pobusaju grobove, pisao je Sveti Nikolaj Velimirović.
Na sastanku u Beogradu razgovarano je o izazovima pravoslavlja u savremenom svetu, produbljivanju veza srpskog i grčkog naroda i ustupanju svetih moštiju Prepodobnog Justina Ćelijskog i Svetog Nikolaja Žičkog.
Njegova reč bila je uteha narodu, njegov život svedočanstvo Hrista, a njegovo stradanje u logoru Dahau najdublji pečat vere koju ni smrt nije mogla da slomi. Srpska pravoslavna crkva se 3. maja s ljubavlju seća dana kada su njegove svete mošti vraćene u otadžbinu.
Eparhija niška poklonila je osmeh i sigurnost Predragu i Anđeli Antić i njihovim sinovima, koji su, uz blagoslov i slavsku ikonu, uselili u svoj novi dom, izgrađen snagom vere, ljubavi i zajedništva.
Na dan velikog jubileja, u Deževi podno Golije, gde su se nekada nalazili dvorovi Stefana Nemanje, služena je liturgija kao snažno podsećanje na duhovno rodno mesto pravoslavnih Srba — tamo gde se rodila svetosavska iskra koja i danas greje srpski narod.
U atmosferi bratske ljubavi i duhovne sabornosti, prvi ljudi Srpske i Grčke pravoslavne crkve razgovarali su o zajedničkoj misiji, izazovima savremenog društva i neprolaznoj snazi jedinstva u Hristu.
Na Tominsku nedelju, pod svodovima crkve Svete Trojice, služena je liturgija kojom je krunisan skoro jedan vek postojanja duhovnog stožera naroda kruševačkog kraja — uz prisustvo mitropolita, sveštenstva i blagočestivog naroda.
Na dan kada se liturgijski sećamo prenosa moštiju vladike Nikolaja Velimirovića u otadžbinu, njegov Lelić postao je prestonica duhovne sabornosti – u molitvenom jedinstvu naroda i arhijereja iz svih krajeva sveta.
Da li je brojanica na bebinoj ruci uzaludno stavljena ili ipak ima svoju jasnu funkciju i na ruci vrlo malog deteta.
Ovo je jedan izuzetno mali deo duhovne biblioteke, koja bi mogla da se napravi ukoliko bi se svaka beseda patrijarha Pavla zapisivala.
Na dan velikog jubileja, u Deževi podno Golije, gde su se nekada nalazili dvorovi Stefana Nemanje, služena je liturgija kao snažno podsećanje na duhovno rodno mesto pravoslavnih Srba — tamo gde se rodila svetosavska iskra koja i danas greje srpski narod.
Iako je godinama unazad udaljen iz javnog života zbog ozbiljnih optužbi, kardinala Huana Luisa Čiprijanija očekuju na konklavi u Rimu. Njegovo prisustvo izazvalo je osude i duboko razočaranje među onima koji su već jednom bili izdani od Crkve kojoj su verovali.
Ova jednostavna, a lekovita pita sa sremušem spaja ukus detinjstva, mir domaće trpeze i snagu prirode koju pravoslavni narod od davnina poštuje kao dar od Boga – otkrijte recept koji se prenosi sa kolena na koleno.
Njegova reč bila je uteha narodu, njegov život svedočanstvo Hrista, a njegovo stradanje u logoru Dahau najdublji pečat vere koju ni smrt nije mogla da slomi. Srpska pravoslavna crkva se 3. maja s ljubavlju seća dana kada su njegove svete mošti vraćene u otadžbinu.
POGLEDAJTE JOŠ:
NA GLOBALNOJ PLATFORMI PLASIRAN SADRŽAJ KOJI PROMOVIŠE NAŠU ZEMLJU! Srpska igrica za 650.000.000 ljudi!
Katastrofa za Piksija i Srbiju!
„TIRANIJA MANJINE NAD VEĆINOM – ŠAČICA BLOKADERA MALTRETIRA GRAĐANE“ Siniša Mali o teroru foteljaša! (FOTO)