SRBIJA PAMTI! Sutra je Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu

Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu obeležava se sutra povodom jednog od najpotresnijih događaja kada su nemački okupatori 21. oktobra 1941. godine u Kragujevcu streljali hiljade žitelja grada i okolnih sela.

Masakr nad više hiljada srpskih civila, muškaraca i dece, gimnazijalaca, nemačka kaznena ekspedicija izvršila je kao odmazdu zbog napada, pogibije i ranjavanja nekoliko nemačkih vojnika od strane ustanika u okolini grada.

Tragedija Kragujevca i nemačka odmazda

Ubijeno je, koliko se zna, 2.796 srpskih civila, među njima 412 u obližnjim selima, ostali u Kragujevcu. Pored brojnih drugih, Nemci su tada priveli i odveli na streljanje čak i đake viših razreda gimnazije, od petog do osmog razreda.

U Srbiji je od leta 1941. godine bio u toku ustanak, pošto je Kraljevina Jugoslavija napadnuta i okupirana nekoliko meseci ranije, u aprilu. Neposredni povod za nemački napad bio je prevrat koji se dogodio 27. marta u Beogradu, kada je oborena Vlada Cvetković-Maček, potpisnica Protokola o pristupanju Paktu dva dana ranije.

Berlin je inače bio krajnje nepoverljiv prema Beogradu od leta 1940. pošto su po kapitulaciji Francuske Nemcima pali u ruke dokazi da su simpatije vlasti u Beogradu bile protivne interesima Nemačke. Prava pozadina napada na Jugoslaviju nalazila se u odluci Berlina da se britanske trupe odstrane iz Grčke, koja je okupirana odmah posle Jugoslavije, pri čemu su Britanci pobegli na Krit, a potom u Egipat.

Ustanak u Srbiji pod vođstvom KPJ, koji je započeo 7. jula 1941, dogodio se pošto je Nemačka napala Sovjetski Savez. Vrh KPJ postupio je time u skladu s nalogom iz Moskve.

Odmazda u Kragujevcu i komemoracija sećanja

Kako je ustanak odmicao, usledile su nemačke represalije, a potom i naredba da će se nadalje za jednog poginulog Nemca streljati stotinu građana Srbije kao odmazda. Odluka okupatora da usledi streljanje u Kragujevcu doneta je posle napada ustanika 16. oktobra na putu Kragujevac–Gornji Milanovac, kada je nemačka kolona dočekana u zasedi.

Bila je to zajednička akcija partizana i četnika, pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, u kojoj je poginulo 10 nemačkih vojnika, a 26 je ranjeno. Prema drakonskoj odredbi Franca Bemea, tada glavnokomandujućeg nemačkog generala u okupiranoj Srbiji, propisano je streljanje 100 Srba za jednog ubijenog, a 50 za svakog ranjenog Nemca.

Naredbu da se sprovede odmazda u Kragujevcu izdao je major Oto Deš, zapovednik 749. puka, sa središtem u Kraljevu. Izračunato je da će se, po naredbi generala Bemea, streljati 2.300 osoba. Iz Kraljeva je nalog prosleđen majoru Paulu Kenigu u Kragujevac.

Oto fon Bišofshauzen, krajskomandant, insistirao je tada da su okolna sela „legla bandita“, te da bi odmazde trebalo započeti u njima. Sam Kragujevac opisao je kao uglavnom mirnu sredinu. Odmazde su tako započele u obližnjim selima, kao 19. oktobra u Maršiću, Ilićevu i Grošnici, a nastavljene masovnim streljanjem u Kragujevcu 21. oktobra, a delom i prethodnog dana.

Nije u potpunosti razjašnjeno koliko je ljudi tada uhapšeno. Procenjuje se da je privedeno između pet i šest hiljada građana, što je činjeno neselektivno. Hapšeni su muškarci starosti između 16 i 60 godina, mada je među privedenima bilo i drugih, a koliko se zna, otpora prilikom privođenja nije bilo.

Hapšenja i uzimanje talaca tada nisu bili retki, ali je malo ko pretpostavljao da će uslediti masovno streljanje. Privedeni su sabijeni u topovske šupe koje je koristio artiljerijski puk „Tanasko Rajić“. Bilo je selekcije privedenih, izdvajanja i zamena pojedinih građana.

Izvršioci streljanja bili su pripadnici Vermahta, dakle regularnih nemačkih trupa – Prvi bataljon 724. pešadijskog puka i Treći bataljon 749. pešadijskog puka. Tragedija Kragujevca, kada je grad bezobzirnim streljanjem hiljada žitelja zavijen u crno, prenerazila je celu Srbiju, što je dovelo do preispitivanja smisla ustanka u takvim okolnostima.

Odluka o izgradnji Spomen-parka Šumarice doneta je 1953. godine, kada je prvi put priređena službena komemoracija. Spomen-park koji je potom dograđivan obuhvata površinu od 352 hektara i sadrži 30 masovnih grobnica.

Počev od 1971. godine u Šumaricama se održava manifestacija „Veliki školski čas“ kojom se podseća na masakr iz oktobra 1941. godine. Srpska pravoslavna crkva kanonizovala je nevine stradalnike, proglasivši ih za novomučenike.

Godine 2012. Vlada Srbije donela je odluku da se dan masakra u Kragujevcu nadalje obeležava kao Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu.