ŠPIJUN U DŽEPU! Evo kako vas mobilni telefon nadzire i skuplja podatke 24 časa, čak i kada je isključen

Mobilni telefoni su postali nezaobilazni deo naših života, ali se iza njihove praktičnosti kriju brojne opasnosti po privatnost korisnika.

Dok svakodnevno koristimo aplikacije, delimo fotografije ili šaljemo poruke, retko razmišljamo koliko podataka naši uređaji ustvari prikupljaju, često bez našeg znanja i pristanka.

Nevidljivi špijuni među aplikacijama

Brojne studije su pokazale da spyware i stalkerware aplikacije mogu potajno snimati naše razgovore, beležiti SMS poruke i čak koristiti kameru ili mikrofon u pozadini.

Prema istraživanju Univerziteta u San Dijegu, takvi programi se neretko maskiraju kao bezazlene alatke za Wi-Fi ili optimizaciju sistema, a zapravo služe za kontinuirani nadzor korisnika.

Još alarmantnije je što poznati primeri poput Pegasus softvera, koji se koristi širom sveta u državnim, ali i kriminalnim strukturama, mogu ciljati novinare, političare i aktiviste širom sveta.

Lokacija otkriva više nego što mislite

Većina korisnika veruje da deljenjem lokacije samo povremeno odaje svoju poziciju, ali studija Carnegie Mellon univerziteta otkriva da popularne aplikacije mogu zahtevati podatke o lokaciji i do 6.200 puta u samo dve nedelje.

Ovo pokazuje da mobilni telefon praktično beleži svako naše kretanje, a čak i nekoliko geografskih tačaka dovoljni su da vas identifikuju.

MIT je dokazao da četiri slučajno zabeležene lokacije mogu precizno odrediti ko ste, bez obzira što se podaci vode kao „anonimni“.

Senzori kao prikriveni doušnici

Moderni telefoni imaju desetine senzora, uključujući akcelerometar, žiroskop i barometar, koji služe za korisne funkcije, ali mogu postati oruđe za tajno praćenje pokreta.

Nedavna istraživanja su pokazala da kombinacija mikrofona i akcelerometra može čak preslušavati razgovore u okruženju telefona pomoću vibracija.

To znači da i kada mislite da vas niko ne sluša, uređaj vas špijunira u pozadini.

Telemetrija i praćenje od strane velikih kompanija

Brojni telefoni dolaze sa unapred instaliranim aplikacijama koje šalju podatke velikim korporacijama poput Google-a, Facebook-a ili Microsofta, i to čak i kada telefon miruje.

Prema podacima istraživanja sa Univerziteta u Dablinskom Trinity College-u, oko 87% uređaja komunicira sa više različitih servera bez aktivnog pristanka korisnika.

Ove informacije uključuju listu aplikacija, istoriju korišćenja i druge telemetrijske podatke koji se mogu dalje komercijalno eksploatisati.

Državni nadzor i IMSI presretači

Još jedan oblik špijuniranja dolazi kroz uređaje poznate kao IMSI-catcher, koji imitiraju bazne stanice mobilne mreže kako bi presretali pozive i poruke građana.

Bez posebnog znanja korisnika, ove sprave mogu prikupljati podatke o kretanju i komunikaciji, što koriste brojne bezbednosne službe širom sveta.

Problem je što se ovakva praksa često primenjuje bez transparentne pravne procedure i dozvole nadležnih organa ili sudova.

Koliko razumemo dozvole?

Prema istraživanju Univerziteta u Bathu, čak 43% korisnika ne razume šta podrazumeva pojam „praćenje“ na mobilnom telefonu.

Većina misli da se to odnosi isključivo na GPS lokaciju, dok se zapravo radi o sakupljanju širokog spektra podataka za potrebe marketinga, oglašavanja, pa i nadzora.

Nedovoljno obrazovanje korisnika omogućava da se nadzor odvija praktično nesmetano.

Kako se zaštititi?

Stručnjaci savetuju da redovno proveravate koje dozvole aplikacije traže, da odbijate pristup mikrofonu, kameri i lokaciji kada nije neophodan, te da koristite antivirus i VPN zaštitu za dodatnu sigurnost.

Takođe je važno redovno ažurirati softver kako bi se ispravile potencijalne ranjivosti koje mogu otvoriti vrata zlonamernim programima.

Mobilni telefon je dobar ali i opasan

Mobilni telefoni su nesumnjivo najkorisniji elektronski uređaji današnjice, ali predstavljaju i potencijalno najopasniji alat za masovni nadzor.

Kroz aplikacije, senzore, dozvole i državne tehnologije, naši privatni podaci svakodnevno putuju do trećih strana, a korisnici retko razmišljaju o posledicama.

Jedino svesno i pažljivo korišćenje može umanjiti rizik i sačuvati privatnost u svetu u kojem digitalni nadzor postaje pravilo, a ne izuzetak.