SPEKTAKULARNI VATROMETI, PROSLAVE I MUZIČKI NASTUPI! Ovako se sinoć dočekala srpska Nova godina! (FOTO)

Srpska pravoslavna crkva i druge crkve koje poštuju julijanski kalendar, obeležle su ponoć početak nove 2026. godine, a širom Srbije bio je organizovan  doček.

Pravoslavna nova godina, poznata kao julijanska nova godina, u Beogradu obeležena je molebanom u Hramu Svetog Save, koji je služen pred ponoć, gde su se tradicionalno okupili Beograđani, ali i gosti grada, kao i u Beogradu na vodi vatrometom, igrom dronova i laserskim efektima.

Pored toga, srpska Nova godina slavila se u kafanama, restoranima i kafićima, ali i na trgovima širom Srbije, a za posetioce su bile spremane svečane večere, narodna i zabavna muzika i trubači.

Grad Beograd ove godine nije imao organizovan doček srpske Nove godine, kao što nije bio organizovan ni 31. decembra, najavio je u decembru gradonačelnik Aleksandar Šapić i istakao da je ta odluka doneta jer, kako je rekao, ne želi da nijedno dete bude dovedeno u opasnost, kao što je bilo slučaj prilikom dočeka 2025. godine.

Ipak, u noći između 13. i 14. januara nebo iznad srpske prestonice bilo je obasjano raskošnim vatrometom, uz spektakularnu igru dronova i laserske efekte.

Foto: Marko Edge

Na Kuli Beograd, najvišoj zgradi u Srbiji i regionu, prikazivani su nacionalni simboli u harmoničnom spoju tradicije i savremenog izraza, a program će započeo dva i po minuta pre ponoći.

Foto: Marko Edge

Tradicionalno u parku Svetog Save u Nišu, opština Medijana organizovala je doček pravoslavne Nove godine.

Foto: ST/Đ. KOJADINOVIĆ

U Kragujevcu je na Đačkom trgu nastupala grupa „Riblja Čorba“, dok je Grad Čačak organizova doček gradskom trgu.

Srpske planine su i ove godine bile jedno od mesta gde se Nova godina po julijanskom kalendaru obeležila uz bogat sadržaj i veliki broj posetilaca.

I Srbi na Kosovu i Metohiji, organizovali su doček na Trgu oslobodilaca u Gračanici, a muzički program počeo je od 22 sata, uz  kuvano vino i rakiju, dok je u ponoć bio vatromet. 

Tokom dana je otvorena i Ulica Otvorenog srca u severnom delu Kosovske Mitrovice. 

I u regionu je dočekana Sprska Nova godina, u Republici Srpskoj i Crnoj Gori.

Srpska nova godina dočekana je i u SAD, u Čikagu u nekoliko srpskih restorana, ali i u nekoliko klubova na Floridi.

Čestitka iz Abu Dabija

Ujedinjeni Arapski Emirati čestitali su Srbiji Srpsku novu godinu tako što su na kuli u Abu Dabiju istakli na video bimu veliku zastavu Srbije, kao i čestitku na srpskom jeziku, na ćirilici i latinici, a predsednik Aleksandar Vučić je zahvalio toj zemlji jer su nam, kako je rekao, na najlepši način čestitali praznik.

– Svako slavlje je lepše kada se podeli sa prijateljima, pa je tako i ova proslava Srpske nove godine posebna. Zahvalan UAE na tome što su nam na najlepši način čestitali praznik. Iako sam daleko od naše Srbije, srce mi je večeras puno dok gledam najlepšu trobojku na svetu. Hvala vam još jednom, dragi prijatelji! – objavio je Vučić na instagramu.

Predsednik Vučić, čestitao je građanima Srbije Srpsku novu godinu i rekao da čestitka UAE nije mogla da bude upućena na spektakularniji način.

Srpska Nova godina se proslavlja 14. januara po gregorijanskom kalendaru u balkanskim zemljama Srbiji, Crnoj Gori, BiH (INFO Srpska), Severnoj Makedoniji kao i u pravoslavnim delovima Hrvatske, a tog datuma je 1. januar po julijanskom kalendaru.

Julijanska nova godina slavi se i u Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Jermeniji, Moldaviji i Gruziji, a zanimljiva je činjenica da tradicija obeležavanja julijanske nove godine postoji i u nekim nemačkim kantonima u Švajcarskoj, ali i u nekim delovima galske zajednice u Škotskoj.

Srbi su se prema narodnim običajima, tradicionalno za Srpsku novu godinu okupljali i igrali narodne igre, dok je tokom osmanske vladavine bilo zabranjeno proslavljanje i poštovanje srpskih tradicija. 

Kada se srpska Nova godina prvi put proslavljala?

U Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca gregorijanski „novi“ kalendar je zvanično prihvaćen Zakonom o izjednačavanju starog i novog kalendara od 10. januara 1919. godine objavljenom u prvom broju Službenih novina Kraljevstva SHS. 

Tim zakonom predviđeno je da u celoj državi 15. januara prestaje da važi „stari“ kalendar i počinje „novi“.

Prema običajnom kalendaru, tokom dočeka se ne spava, a običaj je da se u toku noći služi vruća rakija, kuvano vino i krofne, dok su se u gradskoj sredini u ponoć služile krofne, a u jednu se stavljao zlatnik i verovalo se da će onaj ko pronađe zlatnik imati uspešnu godinu.

Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović

Julijanska nova godina u našem narodu se naziva i Srpska nova godina, ali i Mali Božić, jer se na taj dan završavaju božićne svečanosti. 

U domovima je u susret prazniku porodica na okupu, trpeza je bogata, uz neizostavnu prazničnu pečenicu.

Nakon završetka Drugog svetskog rata, proslava Pravoslavne nove godine dugo godina je označavana kao težak nacionalni ispad, a ponovo je počela javno da se slavi od devedesetih godina prošlog veka.

Srpska nova godina dočekivana je uz vatromet i koncerte, sa sve većim brojem stranih turista, a ove godine pripremljen je bogat muzički program, a ponegde će biti organizovan i vatromet na trgovima.

Javnu proslavu nove pravoslavne godine prva je organizovala beogradska „Kasina“, a sledećih godina pridružile su se sve prestoničke kafane, lokali i bioskopi.

Običaji za srpsku Novu godinu

Srpska pravoslavna crkva 14. januara (1. januara po julijanskom kalendaru) slavi spomen u čast Isusa Hrista i Svetog Vasilija, odakle i naziv za julijansku novu godinu – Vasilica.

Pravoslavni vernici proslaviće 14. januara tri praznika, slavu Svetog Vasilija Velikog, Obrezanje Gospodnje i narodni praznik Mali Božić.

U nekim krajevima se na taj dan spaljuju ostaci badnjaka, kao što se za Božić mesi pogača česnica, za mali Božić se mesi poseban obredni hleb „vasilica“.

Takođe, verovanje je da na ovaj dan u kuću treba uneti neku novu stvar, kupljenu tog dana, kako bi kuća, ali i ukućani tokom cele godine imali napretka.

BONUS VIDEO