SLAVSKA SVEĆA SE SAMO OVAKO PRAVILNO PALI I GASI: Koje običaje domaćin mora da ispoštuje, a ovo se OBAVEZNO radi pre i posle

Postoji li odgovor na ovako nešto? Za slavu se kupuje nešto malo duža sveća i ona obično stoji na sredini stola. Stavlja se u svećnjak i ukrašava. Na dan slave, domaćin kuće se prvo prekrsti, pomoli, pa tek onda zapali sveću. Sveća bi trebalo da stoji upaljena tokom celog dana.

Dan uoči slave, domaćica sprema kolač od čistog pšeničnog brašna, u koji se dodaje malo bogojavljenske i osvećene vodice pred slavu. Kolač se ukrašava simbolima, a na centralnom delu bi trebalo da stoji simbol ISHS (Isus Hristos pobeđuje).

Žito ili panija priprema se od strane domaćice kuće. Žito je simbol večnog života i vaskrsenja, jer posejana zrna pšenice donose novi život, zbog čega sveštenik osvećuje slavsko žito. Žito se priprema od mlevenih oraha i pšenice. Bitno je da se pšenica dobro očisti. Servira se u lepoj činiji, prelivenoj vinom.

!function(f,b,e,v,n,t,s)
{if(f.fbq)return;n=f.fbq=function(){n.callMethod?
n.callMethod.apply(n,arguments):n.queue.push(arguments)};
if(!f._fbq)f._fbq=n;n.push=n;n.loaded=!0;n.version=’2.0′;
n.queue=[];t=b.createElement(e);t.async=!0;
t.src=v;s=b.getElementsByTagName(e)[0];
s.parentNode.insertBefore(t,s)}(window, document,’script’,
‘https://connect.facebook.net/en_US/fbevents.js’);
fbq(‘init’, ‘613230843079687’);
fbq(‘track’, ‘PageView’);