ŠIRI SE BEOGRAD NA VODI! Evo šta to znači za Beograđane, poznati svi detalji!

Vlada Srbije usvojila je izmene i dopune Prostornog plana za projekat „Beograd na vodi“, kojim se planira izgradnja i uređenje 330 hektara u opštinama Savski venac, Novi Beograd i Čukarica.

Direktor Agencije za prostorno planiranje i urbanizam, Đorđe Milić, za RTS je istakao da hale 2 i 3 Beogradskog sajma neće biti rušene, već će biti transformisane. Plan obuhvata i druge lokacije, uključujući prostor Beogradskog sajma, park Terazijska terasa, Čukarički rukavac, nekadašnje rezervoare NIS-a, koridor Topčiderske reke, kao i deo prostora na levoj obali Save na Novom Beogradu.

Ovim planom dodatno se definišu funkcije i izgled budućih urbanih zona u okviru projekta, čime se nastavlja razvoj Beograda na vodi i transformacija ključnih gradskih prostora.

Direktor Agencije za prostorno planiranje i urbanizam, Đorđe Milić, rekao je za RTS da je odluka Vlade objavljena u „Službenom glasniku“ 6. oktobra, a da po zakonu svaki objavljeni akt stupa na snagu osam dana nakon objavljivanja. To znači da izmene Prostornog plana „Beograda na vodi“ zvanično stupaju na snagu danas, 14. oktobra.

Milić je objasnio da je prvobitni plan iz 2015. godine bio fokusiran na desnu obalu reke Save, dok se sada, kroz ove izmene, uređuje i leva obala, odnosno novobeogradska strana. Prvobitnim planom obuhvaćeno je oko 180 hektara, a sada je dodato još oko 150 hektara zemljišta.

– Tako da je to celo područje oko 330 hektara površine. Imamo novih sedam urbanističkih celina u ovom planu, a ono što je važno da svih tih sedam urbanističkih celina se tretiraju kao jedno funkcionalno područje, međusobno povezano – ukazuje Milić.

Šta će biti sa Halom 1 i 2?

Dugo se raspravlja o tome kakva će biti sudbina Beogradskog sajma, a ono što znamo do sada je da će Hale 1, 2 i 3 biti sačuvane, da će imati jednu javnu namenu.

– Hala 1 je pod zaštitom, a hale 2 i 3 nisu. To moramo vrlo jasno da kažemo da je to jedna vrsta dezinformacija bila puštena u javnom mnenju. Niko od zvaničnika nije rekao da će se hale 2 i 3 ukloniti, nego da će se transformisati – naglasio je direktor Agencije za prostorno planiranje i urbanizam.

– Kroz ovaj planski proces mi smo došli do jednog optimalnog rešenja da se o kompleksu hala 1, 2 i 3 odluči posle sprovođenja urbanističko-arhitektonskog konkursa. I zapravo sprovođenjem urbanističko-arhitektonskog konkursa biće prilika da i međunarodne arhitekte i stručna šira javnost učestvuje u donošenju odluke kako bi se hale transformisale i dobile neku novu namenu – objašnjava Milić.

Dodao je i da je sada mnogo rano da se govori o tome u koje svrhe će one biti korišćene.

– Nakon sprovođenja anonimnog otvorenog međunarodnog arhitektonsko-urbanističkog konkursa doći će se do optimalnog rešenja za hale 2 i 3, naravno i za halu 1 koju moramo da čuvamo, jer je zaštićeno kulturno dobro – dodao je Milić.

Kod rezervoara NIS-a stambeno-poslovni kompleks

Plan obuhvata područje na kome su se nekad nalazili rezervoari NIS-a. Govoreći o tome šta će se na tom prostoru sada naći, Milić kaže da će biti mešovita namena – stanovanja sa odgovarajućim kompatibilnim poslovnim sadržajima.

– Taj otpravno-prijemni terminal, koji je nekad bio u vlasništvu ‘Jugopetrola’, a sada u vlasništvu NIS-a, zaista je nekako prevaziđen. Nije mu tu mesto u kontaktnoj zoni gradskog jezgra i u ovom delu kada idemo ka Adi Ciganliji. Tako da je i ranijim planovima razmišljano da se izvrše određene transformacije i da se presele ti rezervoari za naftne derivate. Tako da ćemo tu imati jedan stambeno-poslovni deo – objasnio je Milić.

Pošto je to u kontaktu sa Topčiderskim parkom, odnosno zaštićenom prostornom, kulturnom i istorijskom celinom Topčider, kaže da je rađena studija zaštite nepokretnih kulturnih dobara i, kako ističe, vrlo su precizno određeni parametri gradnje kako bi se uklopilo u okolno područje koje je pod zaštitom.

Rekonstrukcija Terazijske terase 

O rekonstrukciji Terazijske terase govori se duže od jednog veka, a Milić kaže da je možda sada kucnuo čas za to.

– Različite su vizije bile za realizaciju Terazijske terase. Mi smo sada uspeli kroz ovaj planski proces da Terazijskoj terasi odredimo namenu da to bude jedna javna zelena površina i da napravimo jedan prodor sa terazijskog grebena ka obali Save preko Kameničke ulice, tako da je to vrlo zanimljivo rešenje. Ja se nadam da ćemo napokon uspeti da realizujemo i da dobijemo jedan kvalitetan i moderan park u centru grada – naglasio je Milić.

U planu se pominju i Topčiderska reka, Linijski park, marina kod Ade.

– To je kvalitet ovog plana, zato što se planira Linijski park da se stari, odnosno najstariji železnički most transformiše i da se poveže i napravi jedan Linijski park i jedna zelena površina – objasnio je Milić.

Pored toga, ideja je i da se Topčedarska reka, zapravo i čukarički rukavac i marina na Adi potpuno očiste i da se privede nameni koja će imati sportsko-rekreativni sadržaj.

– Da se i dolina Topčederske reke učini da ona bude jedno popularno šetalište i da se koristi u turističke i u rekreativne svrhe – dodaje.

Navodi i da je na javnom uvidu stiglo preko 10.000 primedbi građana, kao i da su sve te primedbe pažljivo sagledane i odlučeno da li se prihvataju, ne prihvataju ili se delimično prihvataju.

– Na primer, vrlo konstruktivne primedbe su bile građana iz bloka 57 i 58 u neposrednoj zoni Savskog trga, odnosno nekadašnje Glavne železničke stanice u Beogradu. Na osnovu njihovih primedbi, mi smo odlučili kao komisija da ta dva bloka izuzmemo iz obuhvata ovog prostornog plana – naveo je Milić.

Dodao je da se dosta primedbi odnosilo na kompleks Beogradskog sajma, ali ponavlja da neće biti rušenja hala, već tranformacije.

Na pitanje da li je ovom odlukom Vlade zaokružena priča o granicama „Beograda na vodi“, Milić kaže da ovoj fazi jeste.

– Šta je još važno, važno je da ne može ovako parcijalno da se uređuju reke. Moramo da shvatimo, Beograd ima fantastičnu poziciju. Desna obala Dunava je vrlo zanimljiva i ona će se transformisati, tu imamo plan za Linijski park, tako da ova uređenja desne obale Dunava oko tvrđave Beograd, pa kasnije sve prema Pančevačkom mostu i do Ade Huje, to će biti predmet uređivanja priobalja, tako da je to jedan vrlo zanimljiv projekat – zaključio je Milić.

BONUS VIDEO