SESTRA DVA VELIKA SVETITELJA I ŽENA KOJA SE UPOKOJENOM ZARUČNIKU ZAVETOVALA NA VEČNU VERNOST! Danas slavimo Prepodobnu Makrinu!

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Prepodobnu Makrinu.

Prepodobna Makrina bila je najstarija sestra Svetog Vasilija Velikog i Svetog Grigorija Niskog. Kao devica rano bi obručena nekome mladiću blagorodnom. No kada njen obručnik umre, Makrina se zavetovala da nikada neće stupiti u brak rečima:

„Nije pravo da devojka, obručena jednom vereniku, ide za drugoga; po zakonu prirodnom treba da bude jedno supruženstvo kao što je jedno rođenje i jedna smrt“.

Sve je to opravdavala verom u vaskrsenje, smatrajući da joj obručenik nije mrtav nego živ u Boga.

„Greh je i sramota, da supruga ne sačuva vernosti, kada joj suprug ode u neku daleku stranu“, govorila je.

Potom zajedno sa svojom majkom Emilijom primi monaštvo u nekom devičkom manastiru, gde se podvizavahu sa drugim monahinjama.

„Življahu od truda ruku svojih posvećujućiveći deo vremena bogomisliju, molitvi i neprestanom uzdizanju uma svoga k Bogu. Vremenom skonča joj majka, a za tim i brat Vasilije“, piše u žitijama.

Devetog meseca po smrti Vasilijevoj dođe Grigorije da obiđe svoju sestru, no nađe je na samrtnoj postelji.

Pred samu smrt Sveta Makrina uzdiže molitvu ka Gospodu:

„Ti Gospode upokojavaš telesa naša snom smrti na neko vreme, pa ćeš ih opet probuditi poslednjom trubom. Prosti mene i daj mi da kad se duša svuče od telesne odeće, predstane Tebi neporočna i bez greha i da bude kao tamjan pred Tobom“.

Onda je napravila rukom krsni znak na čelu, naočima, na licu, na srcu i – izdahnula.

Upokojila se u Gospodu 379 god.

Iako je imala tek 20 godina, poštovali su je i u manastiru i u gradu zbog velike krotosti, mudrosti i uzdržljivosti.

Ovaj svetitelj jei rođen od bogatih i znamenitih roditelja u starome Rimu, gde je izučio sve svetsko znanje toga vremena, a posvetio se naročito medicini.

Iako svaki od 12 apostola ima svoj dan, Pavlovdan je poseban dan kada se slavi saborno sećanje na sve apostole.

Posle teških mučenja, pri kojima im je anđeo Božji ublažavao bol, svi biše mačem posečeni, najpre sveštenici i satrudnici Atinogenovi, a potom i sam Atinogen.