SAD PRED „SRAMOTNIM I SKUPIM NEUSPEHOM“ Trampova odluka karijere: „Napad na Venecuelu neće se dobro završiti!“

Nasilna promena režima u Venecueli mogla bi se završiti „sramotnim i skupim neuspehom“ za američkog predsednika, Donalda Trampa, piše Fransisko Rodrigez, viši saradnik Centra za ekonomska i politička istraživanja i vanredni profesor na Školi za globalne i javne poslove „Džozef Korbel“ na Univerzitetu u Denveru, u članku za časopis Forin afers.

Mađutim, smatra Rodrigez, ako Tramp vidi vojno gomilanje kao preludijum diplomatskoj akciji, ima šansu da postigne možda svoju najznačajniju spoljnopolitičku pobedu.

Bela kuća tvrdi da je raspoređivanje nosača aviona na karipsku obalu Venecuele usmereno isključivo na borbu protiv trgovine drogom u SAD, ali obim raspoređivanja i prateća retorika Bele kuće ukazuju na to da je pravi cilj Vašingtona da sruši vlast u Venecueli, napominje stručnjak.

– Napad na Venecuelu, verovatno, neće se dobro završiti – piše Rodrigez.

Po njegovom mišljenju, demonstracija sile SAD, verovatno, neće biti dovoljna da sruši predsednika, Nikolasa Madura. Štaviše, u članku napominje da bi, u slučaju američkog uspeha, venecuelanska vojska, gotovo sigurno, zamenila Madura svojim čovekom, a mogući uspon opozicije na vlast ne garantuje trajnu demokratsku tranziciju.

Rodrigez ističe da je Tramp dosledno pristupao pitanjima unutrašnje i spoljne politike. Tako je, ubrzo nakon severnokorejskih nuklearnih raketnih testova, 2018. godine, Tramp prvo zapretio zemlji „vatrom i besom kakve svet nikada nije video“, a zatim je održao tri samita o nuklearnom razoružanju sa severnokorejskim liderom, Kim Džong Unom.

Predsednik je, takođe, zapretio da će se povući iz NATO, ukoliko evropske zemlje ne povećaju izdatke za odbranu. Većina se složila, a Sjedinjene Države su ostale u savezu. Konačno, 2025. godine, Tramp je podigao carine svim zemljama širom sveta, nameravajući da ih kasnije suspenduje i pregovara o uklanjanju trgovinskih barijera, napominje stručnjak.

– Demokratske tranzicije se ne dešavaju preko noći. Mogući su nakon dugotrajnih pregovora, tokom kojih diktatura pristaje da počne da deli vlast – ​​smatra Rodrigez.

On veruje da bi SAD trebalo da iskoriste svoj uticaj da dovedu obe strane u Venecueli za pregovarački sto, primoravajući ih da odustanu od svog maksimalističkog cilja međusobnog uništenja i da se dogovore o podeli vlasti. Slobodni i pošteni izbori se održavaju na kraju, a ne na početku ovog procesa, pošto mirni prenos vlasti zahteva institucionalne reforme i period koegzistencije sa odlazećim režimom, navodi se u članku.

– Za razliku od operacije CIA za uklanjanje Madura, ova strategija pregovora ne obećava trenutne rezultate. Ipak, mnogo je verovatnije da će biti efikasna u unapređenju interesa SAD, poboljšanju života Venecuelanaca i stvaranju uslova za demokratizaciju u zemlji – smatra stručnjak.