SABLASNE SCENE U ZVEČANU – NOVI PRITISAK NA KOSOVSKE SRBE: Ikone po podu, oči svetaca izgrebane

Novi dan u Zvečanu nije doneo samo tišinu posle odlaska uniformisanih jedinica i razbacan inventar u zgradi opštine, već i prizor koji nadilazi svaku materijalnu štetu. U prostorijama koje su prethodnih dana koristile specijalne jedinice kosovske policije, na podu su zatečene oskrnavljene pravoslavne ikone – pobacane, oštećene, sa izgrebanim očima svetaca. Za pravoslavne vernike na Kosovu i Metohiji to nije samo čin vandalizma, već poruka dubokog poniženja i zastrašivanja.

Fotografije iz opštine uznemirile javnost

O skrnavljenju se prvi oglasio član Predsedništva Srpske liste Igor Simić, koji je na svom Instagram profilu objavio fotografije iz zgrade Opštine Zvečan, u koju su prethodnog dana ušli gradonačelnik dr Dragiša Milović i odbornici. Umesto službenog reda, zatekli su otpad, devastirane kancelarije i uništena umetnička dela. Ipak, kako je Simić naglasio, ono što je posebno potreslo sve prisutne bili su prizori oskrnavljenih ikona.

– Ono što je posebno zgrozilo sve naše predstavnike jesu oskrnavljene, na pod pobacane ikone, kojima su izgrebane oči oslikanih svetaca. Zašto? – napisao je Simić uz objavljene fotografije.

Po njegovim rečima, prizori u prostorijama koje su koristili pripadnici specijalnih jedinica kosovske policije ne predstavljaju samo puki čin vandalizma, već duboko poniženje i direktno skrnavljenje svetinja. U pravoslavnom poimanju, ikona nije predmet, već prozor ka svetom, svedočanstvo vere i prisustva Božje blagodati. Dirnuti ikonu na ovakav način znači povrediti ne samo materijal, već i ono najdublje u identitetu jednog naroda.

Neprekidni pritisci na srpsko i pravoslavno nasleđe

Ovaj događaj ne stoji izdvojen, već se nadovezuje na dug niz pritisaka, zastrašivanja i udara na srpsko prisustvo na Kosovu i Metohiji – političkih, bezbednosnih, ali i duhovnih. Od skrnavljenja hramova i grobalja, do pritisaka na sveštenstvo i vernike, svaki novi incident dodatno ranjava ionako teško breme koje decenijama nose preostali Srbi u pokrajini.

Za pravoslavne vernike ikone su mesto molitve, tihe ispovesti i nade. Njihovo skrnavljenje, naročito u objektu koji bi trebalo da bude simbol reda i zakonitosti, doživljava se kao poruka neprijateljstva ne samo prema jednom narodu, već i prema njegovoj veri.

Dok nadležni traže odgovore i odgovornost za ovaj čin, u narodu ostaje gorak osećaj ponovljenog poniženja i svest da se borba za očuvanje svetinja na Kosovu i Metohiji već odavno ne vodi samo oko zidova i zemljišta, već i oko same duše prostora na kojem vekovima traje pravoslavno svedočanstvo.

Decenija svešteničke službe na Kosovu i Metohiji kroz život sveštenika koji je sa porodicom čuvao hram i svetinju u teškim uslovima.

Dok su svetinje padale i ljudi bežali sa Kosmeta, mati Fevronija je ostala, spašavala izbeglice, molila se neprestano i postala simbol vere, snage i majčinske ljubavi.

Kosovsko-albanski advokat Toma Gaši tražio uklanjanje srpskog hrama, dok Crkva upozorava na direktan govor mržnje, istorijsku netrpeljivost i ugrožavanje svetinja u postkonfliktnom okruženju.

Posle još jednog nasrtaja na hram u sredini gde Srba jedva da je ostalo, iz Eparhije raško-prizrenske stiže oštro upozorenje o kontinuiranom zastrašivanju.