Postoji zamor koji se ne vidi spolja. Ljudi ga nose tiho, često pod maskom uspeha, rutine ili prividne stabilnosti i samopouzdanja. To je unutrašnja iscrpljenost nastala iz stalne borbe sa sopstvenim slabostima, strastima i osećajem da se pad ponavlja brže nego ustajanje. Pravoslavlje taj problem ne gura pod tepih niti ga ulepšava — nego nudi pogled koji ne slama čoveka. Jedna pouka starca Jefrema Arizonskog upravo tu borbu osvetljava bez surovosti, ali i bez popuštanja istini.
Zašto se slabost ne krije, već razume
Starac Jefrem je govorio:
– Čedo moje, telesna borba proishodi iz gordosti. Na ovim dvema strastima stoji čitavo zdanje greha. To je bitka i to će proći. Svi svetitelji su vodili takav rat. Budući da smo slabi, Bog neće dopustiti da se borimo preko svojih snaga. Istraj u svojoj borbi i ne plaši se. Kao što ćeš videti, sve će to proći. Odagnaj kukavičluk i budi hrabar.
Kad borba prestane da bude tamnica
U nekoliko rečenica, Starac Jefrem skida teret lažne krivice koju čovek često nosi. Slabost nije dokaz propasti, već polazište borbe. U pravoslavnom iskustvu, greh nije kraj puta, nego mesto susreta sa istinom o sebi. Nije presudno koliko puta čovek padne, već da li prihvata borbu kao sastavni deo svog duhovnog rasta. Starac ne poziva na bekstvo od iskušenja, ali ni na samouništavajući heroizam — već na poverenje da Bog poznaje meru ljudske snage bolje nego sam čovek.
Zato ova pouka ne ostavlja gorak ukus, već budi trezvenost. Ona ne obećava brzu pobedu, ali raskrinkava očaj kao laž. U pravoslavlju, hrabrost nije odsustvo borbe, nego odbijanje da se čovek odrekne nade. A kada kukavičluk ustukne, borba prestaje da bude tamnica i postaje put — ne lak, ali istinit.
Čitanje Jevanđelja za 29. sredu po Duhovima
Poslanica Svetog apostola Pavla Jevrejima, začalo 312 (3,11-14; 4,1-8)
11. zato se zakleh u gnevu svom da neće ući u počinak moj.” 12. Pazite, braćo, da ne bude u nekome od vas zlo srce neverovanja, odstupanjem od Boga živoga; 13. nego bodrite jedan drugoga svaki dan, dokle god to „danas“ traje, da koji od vas ne postane tvrdokoran obmanom greha. 14. Jer smo postali zajedničari Hristovi, samo ako prvobitnu veru do kraja čvrsto održimo.
1. Bojimo se, dakle, da neko od vas, dok još važi obećanje za ulazak u počinak njegov, ne pomisli da je odocnio. 2. Jer i nama je javljena radosna vest kao i onima; ali njima ne bi od koristi reč koju čuše, pošto oni koji je čuše ne prihvatiše je sa verom. 3. A mi koji poverovasmo ulazimo u počinak, kao što je rekao: „Zato se zakleh u gnevu svom da oni neće ući u počinak moj, mada dela Božija behu završena od postanka sveta.” 4. Jer reče negde za sedmi dan ovako: „I počinu Bog u dan sedmi od svih dela svojih.”
5. A ovde opet: „Neće ući u počinak moj.” 6. Pa pošto neki imaju da uđu u njega, a oni kojima je najpre javljena radosna vest ne uđoše zbog nepokornosti, 7. to opet odredi jedan dan, „danas“, govoreći preko Davida, posle tolikoga vremena, kao što reče: „Danas, ako glas njegov čujete, nemojte da budu tvrdokorna srca vaša.” 8. Jer da je njih Isus Navin uveo u počinak, ne bi se posle toga govorilo o nekom drugom danu.
Jevanđelje po Luki, začalo 104. (21,5-7;10-11;20-24)
5. I kad neki govorahu za hram da je ukrašen lepim kamenjem i zavetnim poklonima, reče: 6. „Doći će dani u koje od svega što vidite neće ostati ni kamen na kamenu koji se neće razmetnuti.” 7. I zapitaše ga govoreći: „Učitelju, kada će to biti? I koji je znak kada će se to dogoditi?”
Nije nađeno poglavlje (p1): 42,21,5-7;10-11;20-24
Bez moralizovanja i utešnih reči, ova pouka razotkriva uzrok porodičnih lomova, životnih zastoja i unutrašnjeg nemira koji se često pogrešno pripisuju okolnostima, a ne sopstvenom odnosu prema roditeljima.
Priča o čoveku koji je grešio ceo život, ali se iskreno pokajao, otkriva večni dijalog između ljudske nesavršenosti i božanske milosti – i pruža nadu svakome ko traži unutrašnje oslobođenje.
Jedna osobina drži dušu otvorenom za Božji dar, a njeno zanemarivanje donosi unutrašnji nemir.
Pouka jednog od najomiljenijih svetitelja novijeg vremena otkriva zašto trenutak tišine pred Bogom nosi snagu da savlada nervozu, umor i haos koji čekaju svakog od nas.
U kratkoj pouci počivšeg duhovnika manastira Bogorodice Gavriotise krije se odgovor na strah od ljudske zlobe i osećaj napuštenosti.
Pouka jednog od najvećih duhovnika 20. veka pokazuje kako kratka molitva, čitanje Svetog pisma i samoposmatranje mogu ojačati moralnu snagu i održati veru čak i kada svet preti da nas slomi.
POGLEDAJTE JOŠ:
„SRBIJA NEĆE PRIZNATI SOMALILEND“! Oglasilo se MSP i pružilo puno podršku teritorijalnom integritetu i suverenitetu Somalije!
POLOMLJENE RUKE, NOGE, OPERACIJA KIČME I KOLENA! HItno obraćanje prijatelja Čede Jovanovića – BORIMO SE ZA ŽIVOT…
Ništa od Zvezdine bombe iz Juventusa!