Reke Suza "zalile" Sudnicu: SUĐENJE KECMANOVIĆIMA OD "A" DO "Š" - SAMO NA REPUBLICI - Bezdušnost Roditelja Ubice Nema Granice

Devet meseci posle nezapamćene tragedije u Beogradu, kada je Kosta Kecmanović učenik sedmog razreda Osnovne škole „Vladislav Ribnikar“, ubio devetoro đaka i čuvara škole, i ranio petoro dece iz razreda i nastavnicu istorije, pred Višim sudom u Beogradu 29. januara 2024. je počelo suđenje dečakovim roditeljima Miljani i Vladimiru Kecmanoviću, uz koje se istom optužnicom zbog lažnog svedočenja u istrazi, terete Ratko Ivanović predsednik streljačkog kluba „Partizan Praktikal šuting“ i instruktor tog kluba Nemanja Marinković.

Foto: ST/Dragan Kadić/Nemanja Pančić/Vladimir Lukic

Novi stajling za svako suđenje: Da li ovako treba da izgleda majka masovnog ubice?!

Miljana Kecmanović je na prvo suđenje došla arogantno i nadmeno u pratnji advokata, kao i svako naredno, na visokim potpeticama, doterana, našminkana i isfenirana, noseći skupe ženske torbe i markirane sunčane naočare. Povremeno joj je bio čak i smešak na licu u toku razgovora sa braniocima, dok su roditelji žrtva na sva ročišta dolazili otečeni od plača i neretko su plakali i u sudu, najčešće zbog poricanja svake odgovornosti roditelja maloletnog zločinca. Optuženi Vladimir je doveden iz Centralnog zatvora gde je u pritvoru od kobnog 3. maja 2023. Oboje roditelja su se na samom početku suđenja bez zadrške izjasnili da nisu krivi. Tužilaštvo i deo odbrane su izneli uvodna izlaganja.

Miljana Kecmanović je na prvom ročištu prvi i jedini put zaplakala, ali ne zbog žrtava već zbog uništene slike njene idealne porodice koja je do masakra imala ugled, moć i novac. Majka dečaka ubice uvek ignoriše roditelje žrtava masakra i stoji u holu suda dok čeka suđenje okrenuta leđima prema njima.

Sud je odlučio da javnost bude isključena tokom krivičnog postupka zbog zaštite privatnosti i prava maloletnika.

Ročište 30. januara, na prvi nebeski rođendan ubijene devojčice Angeline Aćimović, obeležila je slika oštećenih roditelja koji su na prvom spratu Palate pravde stajali iznad uramljenih fotografija svoje ubijene dece u znak protesta što su kao svedoci u postupku morali da budu isključeni sa suđenja. U sudnici su za to vreme njihovi punomoćnici iznosili uvodna izlaganja.

INFO — *Roditelji ubijene dece i sestra Dragana Vlahovića dolaze na suđenje*

Poslednjeg dana februara 29.2, sudija je saopštio odluku o vraćanju roditelja nastradale dece u sudnicu, pošto je tužilaštvo odustalo od predloga da budu ispitani. U nastavku je Vladimir Kecmanović izneo prvi deo odbrane i negirao da je počinio krivično delo time što je sina učio da puca i što nije dobro obezbedio dva pištolja i municiju, koje je Kosta uzeo i izvršio zločin u školi.

Roditelji ubijene dece su napuštali sudnicu ne mogavši da slušaju kako otac žali sebe i svoju porodicu, a izjavu saučešća Kecmanovića su doživeli kao neiskrenu.

– Mogla sam da razumem da Miljana Kecmanović kaže: „Ja se ne osećam krivom za delo za koje me terete, ali se osećam odgovornom za pogrešno vaspitanje svog deteta“. Vladimir Kecmanović je takođe izjavio da se ne oseća krivim za to što je vodio dete u streljanu, ne da vežba sportsko gađanje, nego za gađanje ljudske siluete. On se ne oseća odgovornim jer nije adekvatno čuvao svoje oružje, on se ne oseća odgovornim ni za šta. Kako mislite da posle deset meseci iko od nas izjavu saučešća doživi kao iskrenu? Kasno je – kazala je uplakana Suzana Čikić kojoj je dečak monstrum oduzeo višestruko talentovanog jedinca Andriju, kojeg su ona i muž gajili predano i sa mnogo ljubavi od rođenja do poslednjeg dana.

Vladimir Kecmanović je nastavio da iznosi odbranu 1. marta, a odbio je odgovara na pitanja punomoćnika oštećenih izgovorivši sramnu rečenicu.

– Zbog njih smo moja porodica i ja izloženi javnom linču – rekao je Vladmir i izazvao burne reakcije roditelja žrtava koji su jedni za drugima izlazili iz sudnice da ne bi došli u situaciju da reaguju neprimereno sudu.

Na pitanje tužilaštva ko je kriv za masakr, otac zločinca je rekao da ne zna, a bez zadršeke je kazao da je obezbedio oružje i više nego što je po zakonu, a da je sina vodio u streljanu jer je i sam kao mlad zavoleo streljaštvo.

– Ja sam vaspitan, odrastao sam u uglednoj porodici. Žao mi je zbog onoga što se dogodilo, ali smatram da nisam kriv, nisam ja to učinio – rekao je otac monstruma u svojoj odbrani.

Isto ponašanje nastavio je i na ročištima 1. i 2. aprila kada je odgovarao i na pitanja roditelja ubijene dece koji su se bezuspešno trudili da dođu do istine o masakru.

Mesec i po dana kasnije, 15. maja, na dan kada je godinu dana ranije, tinejdžerka Angelina Aćimović podlegla jezivim povredama od hitaca Kecmanovića, posle 12 dana borbe za život, odbranu je iznela Miljana Kecmanović koja je sledila supruga i poučena od strane branilaca rekla je da ne želi da odgovara na pitanje punomoćnika roditelja ubijene dece.

– Bili smo skladna porodica, ne znam šta se desilo i ko je kriv– izgovorila je majka maloletnog ubice sa Vračara, a njene izjave su potpuno razgoropadile pojedine roditelje žrtava njenog sina , te su vidmo nervozni napuštali sudnicu, ocenivši sve što govore roditelji ubice kao sračunato u cilju izbegavanja krivice. Tog dana majka zločinca je šokirala prisutne u sudnici svojim odgovorom na pitanje otkud njen DNK na čauri ispaljenih hitaca njenog sina u kabinetu istorije. –Pustite mašti na volju– rekla je.

Isto je bilo i 21. maja kada je Miljana nastavila da odgovara na pitanja roditelja žrtava masakra. Njene izjave oštećeni su protumačili kao provokacije, pa su isprovocirani izlazili iz sudnice.

Andelko Aćimović, Angelinin otac, tog dana je bio toliko potrešen da je jedva zadržavao suze u očima i kada je zatvorio vrata sudnice je izgovorio:

– Ne mogu da ih gledam i da slušam njihove besmislice. Daš detetu da igra igrice ubijanja, učiš ga da puca iz pištolja i kada on postane ubica, ti nemaš osećaj krivice i kažeš nam da sva deca igraju igrice i da sud uzme u obzir njihovo moralno poniženje koje su zbog sinovog zločina doživeli. Oni ustvari kukaju i žale za svojim životom.

Advokati Kecmanovića su na suđenju 21. juna, na skandalozan način pokušali da opravdaju oca zločinca pred sudom, ali i širom javnošću, rekavši da ga u streljani nije obučavao on već predsednik kluba Ratko Ivanović optužen za lažno svedočenje, kao i instruktor iz streljane Nemanja Marinković.

– Dečak nije išao sam u streljanu, nego sa ocem i bespredmetno je govoriti da ga je neko drugi obučavao – kazali su ogorčeni roditelji žrtava posle ročišta.

Ivanović je u svoju odbranu rekao da je svojevremeno upozorio oca dečaka da nije dobro da dete dovodi u streljanu jer može da se povredi od trzaja pištolja.

– I pored mog upozorenja otac je insistirao da njegov maloletni sin, ipak, gađa iz pištolja velikog kalibra koji mu je on dao – rekao je predsednik streljačkog kluba.

Na istom ročištu uz Ivanovića je odbranu izneo i Marinković, nakon što su na prethodnom ročištu obojica molili da se ta radnja odloži rekavši da se ne osećaju dobro.

– Instruktora je otac maloletnog morao da obavesti da je dao poštolj sinu, ali Vladimir Kecmanović to nije učinio i time je zloupotrebio svoje člansko pravo u klubu „Partizan“– istakao je Miroslav Živković branilac instruktora.

Na suđenju 12. jula su svedočila dva policajca koji su radili pretres stana Kecmanovića na dan masakra, dok je majka Miljane Kecmanovic iskoristila svoje zakonsko pravo da ne svedoči. Policajci su opisali sve kako su zatekli u stanu Kecmanovića u centru Beograda. Ispričali su gde se nalazio sef, kako je bio zaštićen, gde se nalazilo oružje i da su pronašli metke koje dečak nije poneo.

Na sudu se nisu pojavile u masakru ranjena nastavnica istorije Tatjana Stevanović i dadilja Koste i njegove sestre koja je skoro od rođenja skoro svakodnevno pazila na njih. Njih dve su svoje iskaze dale na ročištu 9. septembra kada su da svedoče bili pozvain DNK veštak, ali i svedok iz streljane koji se nije pojavio.

– Čula sam pucnjavu, ali sam mislila da su to petarde. Bila sam okrenuta prema deci i čim je otvorio vrata, počeo je da puca. Odletela sam pod katedru. Sve je bilo tako brzo, da nisam uspela ni da vidim šta se dešava. Videla sam noge kako prolaze. Nisam bila svesna – rekla je nastavnica pored koje je u istoj učinonici Kosta ranio petoro dece dok je šestoro učenika usmrtio.

Slobodanka Milivojević dadilja Kecmanovića je vidno uznemirena ispričala da je Kostu videla da čita tatin časopis o oružju, ali da nije primetila ništa neuobičajeno.

Anđelka Vučetic Dragović ostala je pri svom nalazu i mišljenju u veštačenju DNK tragova, koje je uradila. Objasnila je u kom procentu je zastupljen Miljanin trag na čauri iz kabineta istorije i brzo izašla iz sudnice.Vladimir Kecmanović je na ovom ročištu pokušao nešto da pita, ali se usprotivila majka ubijene Mare Anđelković koja nije mogla da smiri bes i izgovorila je reči koje su zasmetale sudiji te je zamoljena da napusti ročište.

Svedok iz streljane je iskaz pred sudom dao pet dana kasnije, 13. septembra, a tog dana je odbranu dopunila i Miljana Kecmanović koja je govorila o prezentovanom nalazu veštaka.

Iz Palate pravde suđenje je izmešteno u Specijalni sud zbog svedočenje Koste Kecmanovića, kada je 8. oktobra pod jakim merama obezbeđenja i oprezom da ga javnost ne vidi, sanitetskim vozilom u pratnji policije, sproveden do suda u Ustaničkoj ulici sa Klinike za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu gde boravi od masakra.

Sudija mu je predočio mogućnost i pravo da ne svedoči u postupku protiv najbližih srodnika, ali on je kazao da želi.

Ostao je pri iskazu koji je dao video-linkom Višem javnom tužilaštvu u istrazi protiv njegovog oca. Tada je rekao da je zločin počinio jer se generalno osećao odbačenim od dece u školi, iako se sa njima normalno družio i da je sam odlučio da ih pobije. To je i sada ponovio. Putem linka je ispričao i da su ga nervirale devojčice, jer su se šminkale, pućile usta, bile umišljene, slušale neku čudnu muziku i nisu volele svoje neistomišljenike.

– Kada sam krenuo od kuće, šaržeri su bili u oba pištolja. „Zbrojevka“ je bila repetirana i metak je bio u cevi. Prethodno sam napunio okvire. Imao sam 92 metka u šest okvira i sve sam planirao da ih iskoristim. Rešio sam to da uradim i nisam bio baš svestan u koga sve ciljam, nisam gađao određenu decu, pucao sam redom kako sam koga video ispred sebe – rekao je zločinac. Otkrio je i da je majicom prekrio kameru dok je tražio oružje u ormaru, te da je provalio očevu šifru na jednoj kutiji, dok je druga bila otključana.

O svom odnosu sa majkom je rekao da ga je pritiskala.

– Tražila je da budem najbolji u svemu, šta god da radim. Ljutila se i vikala na mene ako nisam bio najbolji, što mi je smetalo i predstavljalo teret, pa sam se zbog toga i ja ljutio na nju– kazao je Kosta između ostalog u skoro četvoročasovnom suđenju koje je bilo strašno uznemirujuće za roditelje žrtava, te su majke i očevi ubijenih osam devojčica i Andrije Čikića plakale, kao i sestre čuvara škole ubijenog Dragana Vlahovića.

Za oca je rekao da ga je bodrio da puca i da je bio ponosan na njegovu tehniku i preciznost.

Kosta je izgledao da vrlo promišljeno odgovara jer je posle svakog pitanja bar po minut razmišljao pre nego nešto kaže. Rekao je da je izvadio okvir pištolja i odbacio oružje dalje od sebe kada je pokosio razred, a odgovor na pitanje zašto je to uradio je šokirao prisutne:„Uradio sam to zbog lične bezbednosti, da me policija ne ubije“.

Masovno ubistvo je izvršio iz dva očeva pištolja koja su mu bila lako dostupna, što se ocu i stavlja na teret.

– Pištolje sam lako našao u plakaru u stanu i prebacio sam ih u sobu dva dana ranije“.

Dana 17. oktobra, kao i prošlog puta, Kosta je stojeći za govornicom u najvećoj sudnici Specijalnog suda, odgovarao na dalja pitanja oštećenh. Potvrdio je ono što je pred tužilaštvom putem video linka kazao na prethodnom ročištu, a to je da mu je otac govorio da je psihopata. Priznao je da je želeo da ga se deca plaše i da misle da je psihopata. Odgovarajući na pitanja mladi zločinac je rekao da se masakr nikada ne bi desio da ga otac nije vodio u streljanu i da nije imao oružje kod kuće.

„Ovo je bilo jedno od najstrašnijih sudenja kojima sam prisustvovao u karijeri“, rekao je posle ovog ročišta advokat Ognjen Božović.

Nakon svedočenje maloletnog počinioca masakra, Više javno tužilaštvo u Beogradu podnelo je Višem sudu u Beogradu proširenje optužnice protiv Vladimira i Miljane Kecmanovic, zbog sumnje da su izvršili krivično delo zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica u periodu od 30. aprila 2022. godine do 3. maja 2023. godine.

Zbog proširenja optužnice protiv Kecmanovića, ranije zakazano ročište za 1. novembar je odloženo za 20. novembar, da bi se odbrana i optuženi upoznali sa dodatnim navodima optuženja. Kosta je u tom delu dobio status oštećenog lica, kao i svog punomoćnika.

Vladimir i Miljana su 20.11. negirali nove optužbe, a svedočenje svog sina pred sudom su okarakterisali kao njegov ispad pod dejstvom lekova. Otac je ocenio da je dok je govorio pred sudom njegov sin bio usporen. I on i Miljana su, nadopunjujući se, rekli da su sinu bili idealni roditelji, te da su se sa Kostom družili, učili sa njim, da su ga vodili na časove robotike, matematike, na ronjenje, gimnastiku, odbojku, fudbal, da su posećivali galerije i koncerte klasične muzike i tropikarijum.

Za manje od 20 dana, 9. decembra, suđenje roditeljima dečaka masovnog ubice je nastavljeno izvođenjem pisanih dokaza. Sud je odbio predlog odbrane da se dečak ponovo sasluša na okolnosti novih optuženja njegovih majke i oca. Saslušanje čuvenog pulmologa Spasoja Popevića, oca dečaka najteže ranjenog u masakru u „Ribnikaru“ zakazano je za 20. decembar kada je sudija i najavio strankama u postupku da daju završne reči.

– Otac ranjenog dečaka je bio strašno uznemiren pred svedočenje i izuzetno teško mu je palo da stane za govornicu. Njegov sin je nakon masakra prevezen u Čikago zbog ozbiljnosti povreda. Dečak se i dalje nalazi na lečenju. Tokom svedocenja ovog oca, u sudnici su svi oštećeni plakali jer su prolazili sa njim, kroz sve šta su njihova upucana deca prošla od strane školskog druga. A i on sam je tokom svog svedočenja lio suze – navodi izvor Republike.

Posle svedočenja oca ranjenog dečaka, sud je odredio pauzu.

Na red su došle i završne reči, a roditelji ubice su se i u njima“prali“ od odgovornosti i krivicu svaljivali na dete znajući da nije krivično odgovoran.

– Sam je rešio da izvrši zločin. Mi nismo uticali na to, niti smo bilo šta znali, a dali smo sve da bude dobro dete“ – rekao je Vladimir Kecmanović, a u beskrupuloznosti sledila ga je dama kamenog srca Miljana koja je tokom postupka izazivala sve veći gnev roditelja ubijene i ranjene dece kao i čitave javnosti koja u traženju motiva za ovaj nezapamćeni zločin parafrazira izjavu dečaka ubice da je pošto je školu i Srbju zavio u crnu hteo da pita svoju majku da li je zadovoljna.

Sudija Zoran Božović je nakon iznošenja završnih reči koje su iznošene i duže od radnog vremena suda, odredio izricanje presude za 30. decembar.

Vladimir Kecmanović je gledajući sudiju u oči pratio izricanje presude kojom je osuđen na 14 i po godina zatvora jer je prema oceni suda, dokazano da je sinu učinio lako dostupnim vatreno oružje kojim je dečak izvršio masakr, te što ga je vodio u streljanu da puca u siluete ljudi zanemarivši njegova osećanja i preobleme. S tim u vezi u tu kaznu ulazi i to što je grubom zanemarianjem vaspitanja zapustio sina. Za ovo delo kažnjena je i majka dečaka na tri godine zatvora. I Miljana i Vladimir su i na izricanju presude pokazali bezobzirnost prema žrtvama i odmahivali su glavom kada je sudija govorio o njihovim propustima u vaspitanju i o brizi za sina koji je 3. maja postao masovni ubica.

Vladimir Kecmanović i otac monstruma iz Dubone su isti

Advokat instruktora iz streljane uporedio je očeve monstruma koji su 3. i 4. maja ubili 19 osoba i 18 ranili.

– Kada se pogleda paralela izjava oca u Duboni i oca u ovom postupku, vidi se da je to jedna ekscentrična i egocentrična percepcija stvarnosti. Oni se ne obaziru na činjenice i okolnosti, već pričaju kako oni posmatraju stvari. Imaju identican odnos prema ovim zlocinima – kazao je posle sudenja advokat Miroslav Živkovic.

Kosta je kao profesionalni ubica

Na pitanje kako se osećao kada je video Kostu u sudnici, Andelko Aćimović je rekao da je to strašan doživljaj.

– Videti roditelje i advokate je uvek jako teško, sa njihovim nadmenim i bahatim pogledima i ponašanjem. To je njihov način života. Sresti ubicu, iako je to dete, jako je teško. Ne možete kontrolisati svoje emocije; bilo je placa, nemoci, besa i nerazumevanja kako je uopšte moguce da jedno derište u sebi ima demona i uradi to. To nikome nece biti jasno, i ne možete se držati mirno. Delovao je kao profesionalni ubica. Davao je iskaz, nismo imali blizak kontakt niti poglede, bio nam je okrenut leđima- rekao je Aćimović.

Tužilaštvo tražilo za oca skoro 15 godina zatvora, a za majku pet godina i pet meseci

Vladimir Kecmanović je prvenstveno optužen što je sinu učinio dostupnim oružje i što ga je učio da puca, dok je Miljana Kecmanović optužena zbog traga na jednoj od čaura, a koja je pronađena u kabinetu istorije nakon masakra, a od 25. oktobra oboje se proširenom optužnicom terete da su zapustili i zanemarili svog sina, maloletnog zločinca.

Viši javni tužilac Nenad Stefanović je za Vladimira Kecmanovića predložio 12 godina zatvora za Teško delo protiv opšte sigurnosti i tri godine zatvora za krivično delo Zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica, odnosno jedinstvenu kaznu od ukupno 14 godina i 11 meseci zatvora.

Za Miljanu Kecmanovic predložio je dve i po godine zatvora i novcanu kaznu od 500.000 dinara za krivicno delo Nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija i tri godine zatvora zbog Zapuštanja zlostavljanja maloletnog lica, odnosno jedinstvenu kaznu od pet godina i pet meseci zatvora.

Najpotresnija suđenja u istoriji našeg pravosuđa

Paralelno sa krivičnim postupkom protiv Kecmanovića se vodi ukupno pet parnica, s tim da su dve počele i pre suđenja u krivici, jedna koju je pokrenulo 27 članova porodica ubijenih u masakru i druga po tužbi porodice ubijene Adriane Dukić, koja se doselila dve godine ranije iz Francuske čiji su državljani. Još dva ranjena dečaka su tužili Kecmanoviće. U svim parnicama ranjeni i porodice ubijenih traže od maloletnog zločinca, njegovih roditelja i škole nadoknadu nematerijalne štete zbog pretrpljene duševne boli i stresa. S tim da su Dukići tužili i državu. Miljana i Vladmir su u početku preko branioca poručivali da će u parnicama svedočiti pošto iznesu odbranu u krivici, ali su se kasnije predomislili i njihova advokatica je rekla da nisu u stanju da svedoče i da se iskoriste njihovi iskazi iz krivičnog postupka.

Bol koju su svedočenja roditelja ubijenih izazivala u sudnicama postupajućeg Višeg suda u Beogradu je nemirljiva, i bukvalno nije bilo osobe koja nije plakala dok su roditelji divne dece –Ane Božović, Eme Kobiljski, Andrije Čikića, Mare Anđelković, Katarine Martinović, Bojane Asović, Sofije Negić, Angeline Aćimović i Adriane Dukić i njihovog omiljenog čuvara, dobrog i plemenitog čika Dragana Vlahovića govorili o danu njihovog ubistva.

Anu je majka poslednji put poljubila na njen 12. rođendan kada je grlila u sanduku pred odlazak na put bez povratka, i to svedočenje te blage majke Ninele Radičević je kidalo dušu svih koji su bili u sudnici.

Majka Eme Kobiljski kazala je da je ćerku učila da bude ljudina i da je ponosna što je tako i otišla, pokušavši da zaustavi krvavi pir druga koji se pretvorio u monstruma.

Angelinina majka Natalija, nežna i krhka žena tiho je govorila o tome kako se međusobno roditelji žrtava bezuspešno teše.

– Kad su mi roditelji ubijene dece govorili ‘život ide dalje’, ja im pogledam u oči, a njihove oči su mrtve, nijedna majka ne može da nastavi – rekla je Natalija.

Stari roditelji čuvara Dragana svojim svedočenjem rasplakali su i sudsku stražu i sudiju koja se zaklanjala monitorom računara dok je brisala suze, a punomoćnice tuženih su lice pokrivale rukama dok su im suze nesrećnih majki očeva u srce dirale.

– Moj Dragan je veliki hrabar čovek, nisam sigurna da sam ga ja tako vaspitala, mislim da ga je Bog takvog poslao– rekla je Draganova majka.

Parnica po tu tužbi Tatjane Stevanović, nastavnice istorije teško ranjene u masakru, kojom zahteva isplatu nematerijalne štete zbog pretrpljenog bola i straha, umanjenja životne aktivnosti i naruženosti, kao posledicu rana koje je zadobila kobnog dana, počela je 25. juna. Nastavnica se prevremeno penzionisala zbog strahovitih povreda koje je zadobila.

U septembru je u parnici svedočila i učiteljica iz „Ribnikara“ i majka ranjenog dečaka J. D. koja je u vreme masakra bila u školi.

Istakla je da je odmah sa ucenicima izašla iz učionice u dvorište škole, gde joj je bio i mladi sin koji joj je prišao i rekao: „Mama, ja sam pogođen“.

–Videla sam ranu, deca su ga opkolila. Sve vreme su stizale informacije o povređenoj i ubijenoj deci. Đaci su plakali, bilo je strašno. Tražila sam starijeg sina koji je godinu dana stariji od brata, dok je mlađi sin sve vreme ponavljao da je ranjen. Tada sam mu rekla: „Dobro je da si živ, ali nema njega„-.

I majka ranjenog A.B. je izazvala najdublje emocije svojim svedočenjem u parničnom postupku. Ona je rekla da je njen sin video kompletan masakr i tela ubijenih drugara, kao i da se nakon tragedije dešavalo da se on od straha rasplace, jer nije bilo siguran da je bezbedan i zaštićen od Koste, i da ima strah od zvukova zbog pucnjeva koje je neposredno slušao tokom masakra.

Ivanović osuđen u junu

Pošto je 21. juna u svojoj odbrani Ratko Ivanović dobrovoljno povukao lažan iskaz, Više javno tužilaštvo u Beogradu zakljucilo je sa njim sporazum o priznanju krivice, prema kojem je priznao da je lažno svedočio 14. jula 2023. godine u istrazi koja se pred ovim tužilaštvom. On je osuđen na kaznu od pet meseci kućnog zatvora.

Sudija traži saslušanje razredne odeljenja koje je Kosta uništio

Razredna izmasakriranog VII2, Dragana Tomić više puta se nije pojavila u parničnom postupku porodice Dukić iako njihova punomoćica Marina Ivelja insistira na njenom saslušanju.Tomićeva svoje nedolaske pravda psihičkom slabošću i poziva se da je ranije saslušana u krivici, međutim Ivelja želi da joj postavi važna pitanja, između ostalog i što nije upucanoj deci pritekla u pomoć iako je dva puta bila na vratima kabineta i videla sav užas. Novi sudija u ovom postupku Vladimir Miletić naložio je da se Tomićevoj za sledeće sudenje 28. februara 2025. godine pošalje poziv sa rešenjem o novčanom kažnjavanju od 30.000 dinara ako ne dođe da svedoči i predočio da će ako i posle toga ne dođe kazne biti sve drastičnije.

Inače razredna je svedočeći u krivičnom postupku protiv Kecmanovića u aprilu, kazala da je psihički bolesna od masakra.

– Uveli su me u učionicu punu mrtve dece i ja sam išla od jednog do drugog deteta i govorila ko se kako zove– rekla je tada.

Na istom ročištu svedočila je i direktorka škole Snežana Knežević koja u vreme masakra nije bila u školi iako je trebalo da bude. Pitanja su direktorki postavljali i oštećeni odnosno roditelji ubijene dece. Branko Anđelković, Marin otac je pitao da li je ona na poruku zabrinutog roditelja da je Kostina mlađa sestra sipala deterdžent u vodu deci na rekreativnoj nastavi, odgovorila da li vi znate ko su njeni roditelji. Direktorka je negirala da je to rekla.

BONUS VIDEO