Prema saznanjima iz pouzdanih crkvenih izvora, petnaest monaha manastira Svete Katarine na Sinaju, koji pokušavaju da smene igumana ove svetinje, arhiepiskopa sinajskog, faranskog i raitskog Damjana, poslednjih dana organizovalo je neslužbene izbore s ciljem postavljanja novih ličnosti na ključne upravne položaje u manastiru – što, prema rečima samog arhiepiskopa, predstavlja grubo kršenje svetih kanona i narušavanje ustrojstva koje vekovima štiti jedinstvo ove svete lavre.
Kriza izlazi iz okvira manastira – Grčka i Egipat u diplomatskoj pripravnosti
Kriza, međutim, ne ostaje u okvirima manastirskih zidova. Grčka vlada sa uzdržanošću, ali pažljivo prati razvoj događaja, dok istovremeno prisustvo egipatskog ministra spoljnih poslova u Atini dodatno pojačava značaj čitave situacije, jer se pitanje manastira tiče i složenih pitanja svojine i pravnog statusa na tlu Egipta.
Tajni izbori i sinaksa petnaestorice – paralelna uprava bez blagoslova
Petnaest monaha, koji, kako se saznaje, deluju kao zasebna sinaksa, organizovalo je izbore za tri ključne funkcije: dikeja (nastojatelja), ekonoma (upravitelja) i skevofilaka (čuvara svetinja), postavivši tako paralelnu upravu mimo blagoslova i znanja kanonskog poglavara. Prema crkvenim izvorima, ovakva samovoljna akcija nije samo protivpravna, već je duboko nespojiva s duhovnim i administrativnim poretkom Sinajske crkve, čije se sedište nalazi pod neposrednim pastirskim nadzorom arhiepiskopa Damjana.
Monasi koji stoje iza ovih izbora uvereni su da je, kako tvrde – vreme vladavine arhiepiskopa Damjana isteklo. Pripremaju dokumentaciju kojom žele da ozvaniče rezultate svojih izbora pred Jerusalimskom patrijaršijom. Ipak, Patrijaršija u Jerusalimu, koja trenutno vrši duhovni nadzor nad Sinajem, zadržava neutralan stav i istovremeno izražava zabrinutost zbog glasina o – ruskom uticaju – koji bi mogao potkopati duhovnu ravnotežu i samostalnost svetog mesta.
Žalba oca Damjana Carigradskoj patrijaršiji
Iz krugova bliskih arhiepiskopu Damjanu saznaje se da se intenzivno priprema žalba Carigradskoj patrijaršiji u Carigradu, sa ciljem iznalaženja crkvenog i kanonskog rešenja ove duboke krize. Prema informacijama koje prenosi tilegrafimanews.gr, arhiepiskop Damjan nema nameru da odstupi sa svog trona, nazivajući poteze pojedinih monaha – pokušajem uzurpacije – koja u sebi nosi i duhovnu i geopolitičku pozadinu.
Do sada se Arhigramateja Carigradske patrijaršije još uvek nije javno oglasila, ali pouzdani izvori navode da su obe strane već započele s prikupljanjem i pripremom dokumentacije za Fanar. Odluka Carigradske patrijaršije, kako se veruje, neće samo označiti sudbinu trenutnog upravljanja Sinajskim bratstvom, već i definisati pravni status manastira u okviru egipatskog zakonodavstva.
Podrška iz Atine – otac Damjan kao stub stabilnosti
Uprkos snažnim crkvenim tenzijama, izvori iz grčke vlade ne ostavljaju prostor za sumnju u podršku arhiepiskopu Damjanu. Kako navode visoki zvaničnici Ministarstva spoljnih poslova Grčke za portal vimaorthodoxias.gr:
– Prisustvo arhiepiskopa Damjana na čelu manastira Svete Katarine predstavlja stub stabilnosti u grčko-egipatskim odnosima i zaštiti naše zajedničke pravoslavne baštine.
Posebno se ističe i sledeće:
– Njegovo šezdesetogodišnje misionarsko delanje u sinajskoj pustinji predstavlja dragocen most u komunikaciji s egipatskim vlastima i garant je duhovnog kontinuiteta u ovom svetom mestu.
Pravna nejednakost – pitanje državljanstva kao dodatni izazov
Jedan od ključnih elemenata trenutne krize jeste i pravni status monaha. Prema crkvenim saznanjima, većina monaha uključenih u pobunu nema egipatsko državljanstvo, već boravi na osnovu privremenih dozvola. Jedini koji poseduje egipatsko državljanstvo jeste sam arhiepiskop Damjan, koji redovno komunicira s egipatskim vlastima kako bi obezbedio produženje i zakonitost boravka ostalih članova bratstva.
Ovaj pravni disbalans dodatno komplikuje situaciju, jer veliki deo bratstva ostaje u ranjivom položaju ukoliko kriza preraste u institucionalni spor pred egipatskim vlastima.
Senke prošlosti – odgovornost za imovinu i ćutanje koje je skupo koštalo
U grčkim medijima Damjan se i dalje prikazuje kao arhipastir blizak narodu, sa velikim duhovnim autoritetom. Ipak, crkveni izvori za vimaorthodoxias.gr ističu ozbiljne slabosti u upravljanju manastirskom imovinom, što je kulminiralo nedavnom sudskom odlukom kojom je manastir izgubio deo svojih nepokretnosti.
Kako ističu sagovornici:
– Suze su potekle kada je sve već bilo izgubljeno. Pravni status imovine nije na vreme obezbeđen. Možda je najveći greh učinjen dugotrajnim ćutanjem u godinama kada su zakonski koraci morali biti preduzeti.
Dan posle – neizvesnost i nada
Cela crkvena javnost sada s pažnjom iščekuje potez Jerusalimske patrijaršije, koja kao privremeni duhovni autoritet treba da rasvetli kanonski poredak i duhovnu ravnotežu na Sinaju. U razmatranju je i mogućnost da patrijarh Teofil lično poseti Sinaj, što bi bio znak ozbiljnosti situacije i težnje ka pomirenju.
Kriza u manastiru Svete Katarine nije obična nesuglasica među monasima – to je duhovno iskušenje koje dotiče samu srž grčko-pravoslavnog monaštva, uticaj Crkve u Egiptu i istorijsku misiju jednog svetilišta koje više od sedamnaest vekova neprekidno čuva plamen molitve.
Sledeći koraci, odluke pomesnih patrijaršija i – najvažnije – dubina istine koja se iznese, pokazaće da li će ova unutrašnja borba doneti duhovnu obnovu ili dovesti do raskola.
Pravoslavna svetinja koja već petnaest vekova čuva mošti Svete Katarine suočava se s ozbiljnom pravnom nepravdom u Egiptu, dok glasovi iz pravoslavnog sveta, UNESCO i Ujedinjenih nacija pozivaju na hitnu međunarodnu zaštitu ovog duhovnog svetionika.
Jedno od najstarijih hrišćanskih svetih mesta našlo se na udaru pravne bitke i verskog ekstremizma, a pravoslavni svet apeluje na sabornost, međunarodnu zaštitu i ozbiljan institucionalni odgovor.
U samom manastiru posebno je zanimljiva kapela Svetog Trifuna, manastirska kosturnica u kojoj se mogu videtu stotine lobanja i kostiju u kriptama iza rešetaka.
Najveća odgovornost, kako se navodi, leži na grčkom Ministarstvu prosvete i veroispovesti, ali i na Generalnom sekretarijatu za verska pitanja.Manastir Svete Katarine.
Predsednik MZ i istoimenog sela Gornje Luge u Andrijevici Božo Ćulafić.odlučio da s meštanima sela sagradi crkvu i da na taj način zaustavi nedaće koje godinama zavijaju u crno Gornje Luge.
Lukovska Banja koja je poznato turističko mesto i lečilište veoma je zanimljiva i zbog mogućnosti da se posete crkve koje se nalaze u blizini.
U tišini ove svetinje, podignute na imanju koje je pobožni bračni par Lacković darovao Crkvi, krikovi se pretvaraju u molitve, a svedočanstva o čudesnim isceljenjima svakim danom su sve brojnija.
Monasi prvi primetili vatru u blizini Svete carske lavre, pa i sami učestvovali u gašenju.
Još jedna legenda tvrdi da tokom takve grmljavine ne treba da se krstimo, a ako smo u blizini mesta u koje je udario grom – to mesto dobro pogledamo jer je tu gromom Svetog Ilije pogođen đavo.
Predsednik MZ i istoimenog sela Gornje Luge u Andrijevici Božo Ćulafić.odlučio da s meštanima sela sagradi crkvu i da na taj način zaustavi nedaće koje godinama zavijaju u crno Gornje Luge.
Na zvaničnoj Fejsbuk stranici manastira objavljena je fotografija freske na zidu crkve.
Stvari se u realnosti projektuju drugačije – nego što je zavisnik u svojoj glavi isplanirao.
Stvari se u realnosti projektuju drugačije – nego što je zavisnik u svojoj glavi isplanirao.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
U besedi za 8. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva kako deluju lažni učitelji koji pod plaštom istine šire jeresi i odvode narod od Gospoda.
POGLEDAJTE JOŠ:
SRBIJA NEĆE DA BUDE SLUGA“ – Moćna slobodarska poruka predsednika Vučića iz Karlovaca: „SRBIN SLOBODU VOLI VIŠE OD SVEGA
PARTIZAN KONKRETNIJI: Vladimir Stojković ponovo u Humskoj – Dragojević vreba šanse!
2 meseca nakon raskida Dragan nastavio dalje… Prinova u porodici Stanković – od Jovane Jeremić ni traga ni glasa