RASKLIMANA DRŽAVA NIJE MOGLA DA USPE! Autorski tekst: Branko Radun, politički analitičar: I pre rata deo srpske elite bio je jugoslovenski orijentisan

S druge strane, nije da smo u Versaju imali baš veliki izbor. U predratno vreme postojala su dva koncepta – da Srbija iz Prvog svetskog rata izađe kao Srbija, veća za prostore koje većinski naseljavaju Srbi u BiH, Crnoj Gori ili kao Jugoslavija. I pre rata deo srpske elite bio je jugoslovenski orijentisan. U Beogradu su određeni krugovi, oko Jovana Cvijića, gurali taj koncept. Drugo, tokom rata došlo je do ozbiljnih geostrateških promena i od tada ta srpska opcija nije više ni bila u igri. Rusija je ispala iz igre, imala je građanski rat, revolucije. Nemačka je poražena, Austrougarska se raspala, osmanska Turska je uništena, Bugarska se predala. 

JOŠ MOĆNIJI

U takvom haosu jedine sile koje su se držale kao pobednice jesu Engleska i Amerika, i Francuska uz njih. Odluke donose Vašington i London. Otprilike kao i danas. Samo su još moćniji nego što su bili tada. 

Srbi jesu imali odlučujuću ulogu u ratu, ali Srbija nije bila zvanično priznata kao pobednica. Naša država je bila mala, siromašna, niko nju nije uzimao kao ozbiljnog igrača. U takvim okolnostima, iako su Srbi posle proboja Solunskog fronta odlučili rat i kao mala vojska odigrali ključnu ulogu, nismo više bili u poziciji da biramo. Englezi i Amerikanci su odlučivali u Versaju, crtali mape i granice Evrope, tako su napravili i Jugoslaviju i njeno uređenje.  Ovde postoji mit da smo mi Srbi mogli tamo da biramo da li ćemo Jugoslaviju ili nećemo. A zapravo nikad nas ništa nisu ni pitali. Ni tad, pa ni kasnije u Dejtonu, Briselu…

Zašto su pravili Jugoslaviju? Njima je tada bila potrebna jedna tampon-zona – da onemoguće ponovo jačanje, ujedinjenje germanskog faktora. Oni su hteli na Balkanu državu koja neće biti podložna ni germanskom ni ruskom uticaju. To se strateški ništa ne menja, to je i danas njihova politika. 

Ali ubrzo, samo nekoliko godina kasnije, ispostavilo se da je to loša ideja, suviše su velike razlike, antagonizmi. To prosto nije moglo da uspe. Bivši premijer Zoran Đinđić je govorio da je to mrtvorođenče. To je bio projekat osuđen na propast. Ali velikim silama to nije bilo bitno, već da traje toliko da im odradi posao. Hteli su da Srbe, koji su skloni da budu saveznici s Rusima, kontrolišu preko Hrvata. I da, s druge strane, preko Srba kontrolišu Hrvate i Slovence da ne idu ka Nemcima. I onda su ukomponovali tu geopolitičku tampon-državu. 

Kralj Aleksandar nije shvatao razmere katastrofe koja će se desiti. A jedna od posledica te Jugoslavije jeste i Jasenovac.

Niko to, osim Srba, nije shvatao kao svoju državu. Za Slovence i za Hrvate ta država bila je tek privremena situacija, iz koje su gledali samo što pre da izađu. 

Foto: STRINGER / AFP / Profimedia

IDENTITET

Nažalost, dobar deo srpske elite primio se na to jugoslovenstvo, pa smo mi žrtvovali svoju srpsku državnost, identitet, čak uveli i latinicu. I u svemu tome mi smo se i pogubili, malo smo bili Srbi, malo Jugosloveni, pa na kraju nismo znali šta smo. Mi se još od Jugoslavije nismo oporavili, ne samo što smo izgubili prostore koji su bili naseljeni Srbima već identitetski. Mi smo investirali u prvu i drugu Jugoslaviju, dali najveće žrtve, verovali u to, ali to je bilo kao da srušiš svoju kuću da bi s komšijama napravio kuću u kojoj ne može da se funkcioniše. Svako vuče na svoju stranu. Bolje da si imao svoju kuću nego da praviš neku skalameriju koja će da se raspadne. 

Foto: TANJUG/JOVANA KULAŠEVIĆ

I posle devedesetih godina mi i dalje lutamo. I sad se još tražimo. Beograd, i deo naše elite, i dalje je pomalo srpski, a pomalo jugoslovenski. To je neka šizofrenija. 

BONUS VIDEO