PRVO OBRAĆANJE PIKSIJA NAKON ŠTO JE SRBIJA ZAVRŠILA UČEŠĆE NA EVROPSKOM: Kako se osećam u duši, to je moja stvar, razumem frustracije i nezadovoljstvo…

Naime, posle skoro pet sati čekanja Orlovi su poleteli. Prvobitno trebalo je da Orlovi sa aerodroma u Minhenu krenu oko 17 sati. Potom, let je odložen za 19.20, da bi usledilo novo pomeranje za 19.30. Posle novog odlaganja avion je poleteo oko 22 sata i sat ui po kasnije stigao u Beograd.

– Nema smisla, pravite senzacije bez ikakve potrebe. Šta da vam kažem? Da kažem, borili smo se, dali smo sve od sebe, to ste videli i sami. Imali ste oči valjda, nemojte da pravite nešto što nije. Ako je neko želelo, želeli smo mi, jedan gol je falio, shvatite to…. Nijanse su odlučivale.

– Ne znam, tek sam sad sleteo. Od otga ne treba praviti senzaciju. Nit je savez moja dedovina, ako neko misli drugačije, nije problem.

– Ajde sledeće pitanje.

– Naravno, ja sam najodgovorniji. Ja donosim odluke. Sve što sam uradio, uradio sam najbolje po tim,. Od treninga, do utakmica, i svega, to mi je u opisu posla. Ali nemojte toliko, niti sam rijaliti, niti sa,m neko… Malo se smirite sa pitanjima.

– N eznam, to drugi odlučuju. Ja sam ponosan na momke kako smo predstavili srbiju. nemojte da zabroavite, 90 posto ljudi je smatralo da ćemo popiti pšet komada od Engleske, da ćemo primiti 17 golova. Naš odbrana je bila jedan od najboiljih tamo. Mi smo popravili… To sada kažete… Ne bi rekao pre mesec dana, jel tako? Ne bih ni ja rekao, ali smo ih namuičili dobro. Oćete da mi kažete da je Engleska bila bolja od nas, da je SLovenija bila bolja od nas, da je Danska bila bolja? E pa neće moći. Mi smo naše šanse promašili, i tu se završava priča. Mi smo dali sve…

– To sam čuo kasnije. Komentator nije moj posao. Što bih se ja kao trener bavio tim stvarima, niti organizujem, niti me to interesuje.

– Videćemo. Ja volim svoju zemlju, ali verujte, ne držim se ko pijan plota. Ja ne živim od ovoga… Volim da radim za svoju zemlju, volim da pomažem… Setite se kad sam dopšao… Zvali su me kad su bili problemi, pa sam ih ja rešio, bez ispaljenog metka, korak po mkorak… Sve što smo obećali to smo i uradili. Razumem frustracije, razumem nezadovoljstvo. Ako je neko nezadovoljan, ja sam. Prvo, ja nezadovoljstvo i frustracije ne smem da izražavam, kako se osećam u duši to je moja stvar.To nikog ne treba da interesuje. Bože moj, ovo je fudbal, ovo je sport. Ne postoji tragedija, to zapamtite, u sportu ne postoji tragedija, niti fijaska, noiti debakli. . Debakli su kad te neko dobije 7:0, kad ti pijančiš po Augzburgu i Minhenu, kad se tučeš na treningu… To su stvari gde treba da gledamo gde gori.

– Nik oto nije radio, ja sam ponosan na momke zbog toga.

– Pa to pitaj njih. To kad vidim zvaničlnu izjavu, te informacije i dezinformacije neću da komentarišem. Pravite problreme gde ih nema. Ja razumem medije, ovo je idealna prilika. Čekali ste neuspeh, izvolte, udarajte, pljujte, vređajte… Čekali ste svi, nemo jda se lažemo. Negativne stvari donose tu neku lošu vrstu interesovanja. Po tebi smo loši, po meni nismo. Ne možepš da kažeš da se momci nisu borili, dali su sve od sebe. Ja sam rtu da primam udarce bez ikakvih problema.

Uskoro opširnije…