„PROŠIRENJE EU NIJE ČIN MILOSRĐA, VEĆ OBOSTRANO KORISNA INVESTICIJA“! Vučić i Rama u zajedničkom tekstu za nemački FAZ

Sportissimo

Foto: TANJUG/ JADRANKA ILIĆ/ bg

U zajedničkom autorskom tekstu za Frankfurter algemajne cajtung, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Albanije Edi Rama naveli su da ne insistiraju na članstvu u Evropskoj uniji, već na prijemu svojih zemalja u jedinstveno evropsko tržište i Šengensku zonu.

„>

Printscreen/KlikTV

Pogledaj galeriju

Tanjug/AP

„>

Tanjug/AP

Pogledaj galeriju

ST/N. MANDIĆ

„>

ST/N. MANDIĆ

Pogledaj galeriju

– Od pada Berlinskog zida malo je šta tako snažno promenilo Evropsku uniju kao njeno proširenje. Time što je EU svoje institucije, pravila i tržišta proširila na nove članice, doprinela je učvršćivanju demokratije, stabilnosti i prosperiteta u velikim delovima kontinenta. Nijedan drugi politički instrument nije Evropu promenio dublje i mirnije. Ipak, od 2013. godine nijedna nova članica nije pristupila EU. Iako to ne odražava nužno nedostatak angažovanja, već složenije okruženje – unutrašnje reforme, geopolitičke napetosti, institucionalna ograničenja i legitimne zabrinutosti u državama članicama – ostaje surova istina: ova tužna i obeshrabrujuća realnost traje već predugo – poručuje se, između ostalog u tekstu, prenosi Blic.

Foto: Tanjug/AP Photo/Vlasov Sulaj

– Mnogi Evropljani se pitaju da li EU može efikasno da funkcioniše sa znatno više članica: zabrinutost zbog donošenja odluka, institucionalne ravnoteže i političke kohezije je legitimna – pišu predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Albanije Edi Rama u zajedničkom autorskom tekstu za „Frankfurter algemajne cajtung“ (FAZ).

– Nismo naivni. Ti argumenti imaju težinu. Naučili smo – često na teži način – koliko je teško ubediti sve države članice da ubrzaju naše pristupne procese i koliko lako napredak može biti blokiran, često iz razloga koji proizlaze iz unutrašnjopolitičkih razmatranja pojedinih država članica. Reći budućim članicama da moraju da sačekaju reforme EU pre nego što pristupe, značilo bi praktično zatvaranje vrata: još svečanih govora u kojima se potvrđuje opredeljenost za prijem novih članica, dok se u stvarnosti malo ili ništa ne događa. To bi bilo pogrešno, kontraproduktivno i u ovim vremenima čak opasno.

Oni zbog toga zagovaraju zaobilaženje zamke veta tako što će se zemljama kandidatima koje ispunjavaju uslove, bar za sada, dozvoliti da se pridruže jedinstvenom evropskom tržištu i Šengenskoj zoni, umesto da teže punopravnom političkom članstvu u EU.

Foto: Tanjug/S. AĆIMOVIĆ

– Zato se zalažemo za ubrzanu integraciju spremnih zemalja kandidata u jedinstveno tržište i Šengen prostor.

– Ovaj tekst smo napisali zajedno jer prepoznajemo da Evropa danas ima dva podjednako legitimna cilja: zemlje kandidati traže realan put ka punopravnom članstvu. Države članice žele da očuvaju sposobnost delovanja i jedinstvo EU. Ta napetost ne mora biti dilema nulte sume. Uz maštu i političku volju, ona može – i mora – postati strateška prilika. Zato se zalažemo za ubrzanu integraciju spremnih zemalja kandidata u jedinstveno tržište i Šengen prostor. To bi građanima moglo doneti opipljive koristi, a istovremeno ojačati ekonomsku i geopolitičku poziciju EU, bez opterećivanja njene arhitekture odlučivanja i bez menjanja institucionalne ravnoteže. To ne bi podrazumevalo ni prava veta, ni dodatne komesare, ni više poslanika u Evropskom parlamentu, niti izmene glasačkih struktura. Uvereni smo da bi to ublažilo zabrinutosti onih država članica koje su suzdržane prema daljem proširenju – i zato što bi im bilo znatno lakše da taj proces uverljivo predstave svojoj javnosti – navodi se u tekstu.

Foto: Tanjug/AP

Kako se dodaje, „proširenje nikada nije bilo čin milosrđa: uvek je bilo obostrano korisna investicija“.

– Unija stiče nova tržišta, talente, stratešku dubinu i političku stabilnost; novi članovi stiču prosperitet, bezbednost i glas u oblikovanju budućnosti Evrope. Pre svega, mir na našem kontinentu dodatno je učvršćen – u meri kakva ranije nije zabeležena u evropskoj istoriji – dodaje se u tekstu.

Ističe se i da „evropski protivnici napreduju zahvaljujući narativima o propadanju i podelama. Ono što je potrebno jeste da se tome suprotstavi evropska priča o uspehu – ne samo za Zapadni Balkan, već za Evropu u celini“, navodi se u zajedničkom tekstu čije je delove preneo na svom nalogu na Iksu novinar Mihael Martens.

Bonus video

28.02.2026

27.02.2026

26.02.2026

25.02.2026

24.02.2026