PROGONJEN I MUČEN, ALI BIO I OSTAO TVRD U PRAVOSLAVLJU KAO DIJAMANT: Danas je Sveti Vasilije Ispovednik

Danas slavimo Prepodobnog Vasilija Ispovednika koga Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju čak dvaput godišnje.

Vernici mu ukazuju poštovanje 28. februara i 12. aprila po crkvenom, odnosno 13. marta i 25. aprila po gregorijanskom kalendaru.

Ovaj svetitelj je bio episkop u vreme ikonoborstva u gradu Pariji, u Maloj Aziji. Čuven je po tome se odupro potpisivanju carske hartije protiv ikonopoštovanja.

Prebodobni Vasilije bio je drug i stradalnik svetog Prokopija Dekapolita. Vasilije je verno sledovao svom učitelju Prokopiju i u miru i u gonjenju. Još kao mlad postaao je monah i učenik prepodobnog Prokopija Dekapolita.

Zbog odanosti pravoverju, njega je neprijatelj progonio i mučio. Ipak, ostao je tvrd u pravoslavlju kao dijamant. Ikonoborci su strugali Svetom Vasiliju celo telo i vrat, pa su ga bacili u tamnicu.

„A kada umre Lav Isavrjanin, svetitelj bi oslobođen tamnice. I opet produži prećašnji podvižnički život. I mnoge grešnike pobudi na pokajanje svojom propoveđu i svojim primerom, a mnoge zloverne povrati pravoslavnoj veri“, piše u žitijama.

Inače, Vasilije se vratio zajedno s Prokopijem u svoj manastir, posle sloma ikonoboraca, gde su se u postu i molitvi dugo podvizavali. 

Skončavši u prvoj polovini VIII veka, preselio se ka Gospodu.

Tropar posvećen ovom velikom svecu, koji se uprkos pogonu i mučenju spasao i koji nas svojim primerom uči strpljenju glasi:

„Nastavniče Pravoslavlja, učitelju pobožnosti i čistote, svećnjače vaseljene, bogonadahnuti ukrasu arhijereja, Vasilije premudri, učenjem tvojim sve si prosvetio, sviralo duhovna, moli Hrista Boga, da spase duše naše“.

Prave brojanice moraju da bude napravljene od čiste ovčje vune, što treba da nas podseti da smo mi „slovesne ovce dobrog pastira Isusa Hrista“, koji je kao jagnje Gospodnje postradao za nas i izbavio iz večne smrti.

Hrišćani veruju da su se demoni uplašeni od Antipe javili žrečevima u snu i rekli mu kako se oni boje Antipe, i kako moraju zbog njega da beže iz toga grada. Žrečevi su digli gomilu naroda protiv Antipe, i počeli ga mučiti i nagoniti da se odrekne Hrista i pokloni idolima.

Deca nisu samo budućnost – ona su sadašnjost koju oblikujemo svakim svojim postupkom, pogledom i rečju.

Kada nekoga osudimo, mi zapravo zauzimamo mesto koje nam ne pripada – mesto sudije, i to ne samo ljudske, već Božije.