PRESUDA BEZ MILOSTI ZBOG PUCNJAVE U CRKVI U ISTANBULU: Dve doživotne robije i 143 godine zatvora

Presuda izrečena u Istanbulu zbog napada na katoličku crkvu Svete Marije snažno je odjeknula, ne samo zbog težine kazni već i zbog poruke koju nosi u društvu čiji je identitet duboko obeležen islamom, ali i dugim iskustvom suživota različitih vera. Sudska odluka jasno je povukla liniju između vere i terora, između islama kao duhovnog puta i nasilja koje se lažno skriva iza njegovog imena.

Dvadeset šesti krivični sud u Istanbulu izrekao je trojici glavnih optuženih: Davidu Tandujevu, Amirhonu Haligovu i Adamu Hamirzajevu – po dve doživotne kazne zatvora, uz dodatnih 143 godine robije. Presuda ih je proglasila krivima za pokušaj nasilnog rušenja ustavnog poretka i ubistvo sa predumišljajem pod otežavajućim okolnostima. Tandujev je ruski državljanin, dok su Haligov i Hamirzajev državljani Tadžikistana.

U istom predmetu osuđeno je još petoro optuženih, svi državljani Tadžikistana, na ukupno 101 godinu i šest meseci zatvora po istim članovima krivičnog zakona, dok su dvojica dobila kazne od po šest godina. Trideset jedan optuženi oslobođen je odgovornosti, a još dvojici su izrečene različite zatvorske kazne. Ukupno je pred sudom bilo 43 optuženih, a tokom istrage privedeno je više od 60 osoba.

Napad tokom svete službe koji je potresao Istanbul

Napad koji je pokrenuo jedan od najozbiljnijih sudskih procesa poslednjih godina u Turskoj dogodio se 28. januara 2024. godine, u istanbulskoj četvrti Sarijer. Tokom nedeljne mise, dvojica maskiranih napadača otvorila su vatru u crkvi Santa Marija i ubila jednog turskog državljanina. Odgovornost za zločin preuzela je teroristička organizacija Islamska država.

Sudska poruka protiv zloupotrebe islama za nasilje

Po islamskom učenju, ova presuda ima posebnu težinu. Tursko društvo, čiji su kulturni i duhovni temelji oblikovani islamskom tradicijom, već decenijama naglašava da nasilje nad nevinima, naročito u bogomoljama, predstavlja težak greh i direktno kršenje verskog učenja. Kuranski princip da je ubistvo jednog nevinog čoveka ravno ubistvu celog čovečanstva često se ističe upravo u trenucima kada ekstremističke grupe pokušavaju da svoje zločine predstave kao verski motivisane.

Zato je sudska odluka u Istanbulu doživljena kao jasna i nedvosmislena poruka: terorizam nema versko opravdanje, a zloupotreba islama radi opravdavanja ubistva hrišćanina u crkvi nailazi na odlučan odgovor države i pravnog poretka. Presuda nije samo kazna počiniocima, već i potvrda stava da vera, bilo da je islamska ili hrišćanska, ne može i ne sme postati oruđe nasilja.

Na platformi Iks objavio je video-snimak hapšenja, na kojem se vidi kako je karikaturista uhapšen sa rukama vezanim lisicama iza leđa.

Na petu godišnjicu pretvaranja velike pravoslavne svetinje u džamiju, turski predsednik izazvao ogorčenje sveta rečima da je oslobodio spomenik i vratio ga „molitvi Muhameda“.

Snimak koji kruži društvenim mrežama podigao je prašinu – zbog jednog zagrljaja u dvorištu džamije sada im preti kazna za javno vređanje verskih vrednosti.

Ugledni islamski učenjak i filozof otvoreno kritikuje osmansku prošlost i današnje političke igre, ističući potrebu za savezom muslimana i hrišćana u očuvanju istinske vere i mira.