U srcu Beograda, u crkvi Svetog Petra, koja je ove nedelje, 20. aprila, disala jednim duhom sa svim hrišćanskim vernicima sveta, zaiskrila je svetlost Uskrsa. U toj svetlosti vere, nade i pobede nad smrću, kardinal Ladislav Nemet, beogradski nadbiskup i metropolit, predvodio je svečano uskrsno misno slavlje, pozivajući okupljene da pogled svog srca usmere ka praznom grobu iz kojeg je proizašla večna radost – Uskrsnuće Hristovo!
U koncelebraciji sa p. Marijanom Štajnerom, p. Smiljanom Milićevićem, kao i sveštenicima Paskalom Inosentom Selormeijem i Lambertom Kvašijem Adžahom, kardinal Nemet je propovedao rečima koje nisu bile samo tumačenje Božje reči, već duhovni poziv na novo rađanje kroz nadu u Vaskrsenje.
– Sinoć smo čekali Uskrsnuće našega Gospodina, svrha i cilj bdenja bila je duhovno se pripremiti za taj veliki događaj – poručio je kardinal Nemet, osvrćući se na čitanja koja je Vazmena noć stavila pred vernike na razmatranje i kada duša vernika putuje kroz vreme – od Stvaranja sveta do obećanja večnog života – iščekujući zoru novog dana, dan kada je smrt pobedila samu sebe.
– Verovanje u Uskrsnuće razlikuje našu religiju od svih drugih religija – istakao je kardinal Nemet u srcu svoje propovedi.
– Bez obzira na to da li govorimo o latinskom, grčkom ili istočnom pravcu hrišćanstva – temelj naše vere je Uskrsnuće Isusa. Druge velike religije, poput islama ili budizma, nude rešenja za smrt, ali nijedna ne govori o njoj s tolikim dostojanstvom kao što govori Isus Hrist – rekao je nadbiskup, podsećajući vernike da je upravo Vaskrs temelj koji menja sve – smisao patnje, nade, života i smrti.
Kardinal je u nastavku podsetio na Jubilejsku godinu u Katoličkoj crkvi, koja nas poziva da se vratimo izvorima svoje vere, u krštenju gde „umiremo za greh i rađamo se za novi život“.
– Tu vidimo smisao našeg života – puno zajedništvo sa Uskrslim Isusom koji već sedi s desna Ocu. Zato slobodno možemo kazati da naš život ima svoju svrhu i svoj cilj. Ovde na zemlji smo aktivni, iako smo lutalice, ali uvek gledamo jednim okom na Onoga koji je umro i uskrsnuo za nas. Iz tog stanja lutalice postaćemo hodočasnici – hodočasnici nade! – poručio je kardinal duboko nadahnutim rečima koje su mnogima bile poput prolećne kiše po sušnoj duši.
U snažnoj završnici, nadbiskup je podelio sa vernicima poučnu priču o veroučitelju i učenicima koji su merili snagu dobra i zla. Zaključak ove priče bio je svetlosno jasan:
-Neka za nas najvažnija misao danas bude – nije nerešeno između dobra i zla. Što više – zlo ne može nikako da pobedi, jer je u Isusu pobedilo dobro, i On je pokazao šta to znači živeti kao Uskrsli Gospodin. Najveća radost je da On to deli sa nama.
Na kraju misnog slavlja, župnik p. Smiljan Milićević uputio je zahvalnost kardinalu Nemetu što je, baš na ovaj sveti dan, podelio euharistijsko zajedništvo sa vernicima i župnom zajednicom crkve svetog Petra.
U vazduhu beogradske noći odzvanjala je nečujna, a sveprisutna pesma srca: Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt uništi i onima u grobu život darova. Jer Uskrs nije samo događaj iz prošlosti – on je svakodnevna prilika za novo življenje, za pobedu života nad tamom i za večnu nadu u Onoga koji nas je učinio saborcima svetlosti.
Prema Zakonu o radu, svi zaposleni imaju pravo da odsustvuju sa posla na dan praznika za koji je zakonom propisano da se ne radi, kao i da za to vreme ostvare pravo na naknadu zarade.
Vaskrsenje Hristovo se slavi prve nedelje nakon punog meseca koji sledi posle prolećne ravnodnevnice. Ali stvar je složenija nego što izgleda.
Razlika je i u vaskršnjoj trpezi.
Najpouzdanije svedočanstvo o životu Marije Magdaline daje nam Sveto Jevanđelje, pogotovo što sva četvorica jevanđelista obraćaju pažnju na nju.
Najosnovnije na Vaskrs jeste da se ode na svetu liturgiju gde se proslavlja vaskrsenje Hristovo, moli se Bogu i pričešćuje se, a kada se dođe kući, slavi se Vaskrs sa najmilijima, objasnio je sveštenik Žarko Marković.
Na praznik Vaskrsenja Hristovog, među svetlim zidovima manastira Mileševa, nastao je prizor koji je postao duhovni simbol praznika: susret i kuckanje vaskršnjim jajima mitropolita Atanasija i umirovljenog vladike Filareta, sadašnjeg i bivšeg pastira Eparhije mileševske.
U duhovnom centru srpske crkve na Kosmetu, patrijarh je odao počast Vaskrsenju, dok je mladim studentima i učenicima sa ovog prostora omogućio obrazovni napredak kroz donaciju iz Zadužbine Sime A. Igumanova.
Ukoliko je zaborav hleba koji silazi s neba dublji, utoliko je pohlepa čovekova za bogaćenjem, novcem i uživanjem veća i nezajažljivija, govorio je patrijarh Pavle.
Papa je hospitalizovan 14. februara u rimskoj bolnici Đemeli sa teškom respiratornom infekcijom. Prvobitno je lečen od bronhitisa, a zatim mu je dijagnostikovana dvostrana upala pluća.
Volele su me i često sam s njima satima pričao. Najčešće sam bio u tetka Cucinom ateljeu, gde je ona slikala, govorio je Abdulah Numan.
Više od 20.000 okupljenih na Trgu Svetog Petra ostalo je zatečeno kada se, na kraju mise, među njima pojavio Sveti Otac. Delio je blagoslove, darivao decu slatkišima i uputio poruku nade.
Stih “Stolica stiha” je verovatno najpoznatiji stih u Kuranu. Taj stih tvrdi da ništa niti niko nije sličan Alahu.
Njegova sposobnost da se obraća ljudima u svim prilikama, kako u dobrim, tako i u teškim vremenima, ostavila je dubok trag.
U Hramu Hrista Spasitelja, u prisustvu patrijarha Kirila i predsednika Ruske Federacije, obeležen je Vaskrs 2025. godine — u znaku molitve za pravedni mir i ujedinjenje hrišćanskog sveta.
Minut nakon što smo zakoračili u 20. april, Hram na Vračaru ispunili su plamenovi sveća, miris tamjana i glasovi vernika u sabornosti — potvrđujući da vera u vaskrslog Hrista nadilazi i tamu i vreme.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
Na praznik Vaskrsenja Hristovog 1993. godine, u tišini drevne Optinske pustinje, dogodio se svirepi zločin koji je ostavio neizbrisiv trag na savremenoj crkvenoj istoriji. Ubistvo trojice krotkih slugu Božijih otvorilo je pitanja o duhovnoj borbi, zlu koje vreba i svetosti koja ne umire — čak ni u smrti.
Ukoliko je zaborav hleba koji silazi s neba dublji, utoliko je pohlepa čovekova za bogaćenjem, novcem i uživanjem veća i nezajažljivija, govorio je patrijarh Pavle.
U trenucima kada radosno kličemo „Hristos vaskrse!“, duša se najdublje osvećuje molitvom. Otkrivamo zašto je čitanje Akatista Vaskrsenju Hristovom najsnažniji način da istinski doživimo smisao Praznika nad praznicima.
POGLEDAJTE JOŠ:
VEĆINA VOZAČA NE ZNA ČEMU OVO SLUŽI! Pomaže u izbegavanju opasnih situacija, a nalazi se na retrovizorima
ZEMUN DANAS BEZ STRUJE! Jedna opština sutra bez vode čitavog dana, pripremite se na vreme!
DANAS SE POSEBNO OČEKUJU GUŽVE U OVIM DELOVIMA ZEMLJE! Vozači, oprez ako krećete na put!