PRED SVETOG NIKOLU, VLADIKA SERGIJE UPOZORIO: Slava nije običaj, nego zavet – bez jedne važne stvari gubi smisao

Praznik Svetog Nikole, koji u mnogim domovima označava dan kada se vrata otvaraju šire nego inače, bio je povod da episkop bihaćko-petrovački i rmanjski Sergije u svojoj besedi spoji slavsku radost sa tihim, ali snažnim sećanjem. Njegove reči nisu ostale na nivou uobičajenog prazničnog obraćanja – pretvorile su se u jasan poziv na pamćenje, povratak i ličnu odgovornost.

– U danima kada iščekujemo Svetog Nikolu, kada se radujemo dragim gostima… sećamo se usnulih predaka – rekao je vladika Sergije, podsećajući da slava nije samo okupljanje živih, već i nevidljivo sabranje onih koji su nas pretekli. U toj slici, voštanica zapaljena u čast Svetitelja ne pripada samo sadašnjem trenutku, već se nadovezuje na niz istih takvih plamenova paljenih decenijama i vekovima unazad.

Beseda potom dobija dublju, gotovo ispovednu dimenziju. Episkop Sergije govori o precima koji su nestali iz vidljivog poretka, ali ne i iz smisla našeg postojanja.

– Oni koji prebivaju u nebeskom zagrljaju Svetog Nikole ne potrebuju ništa od sveta – istakao je, naglašavajući da su sela, ognjišta i mukotrpno građeni životi možda opusteli, ali nisu izgubili svoje značenje.

Kada se slava pretvara u sećanje koje obavezuje

U nastavku, vladika Sergije jasno povezuje proslavu Svetog Nikole sa obavezom sećanja.

– Opomenimo se onih bez kojih ni nas ne bi bilo – poručio je, nabrajajući očeve, dedove, pradedove, majke i bake, ali i sve znane i neznane koji su podneli teret stradanja kako bi „raspeta Krajina jednom vaskrsnula“. Taj deo besede ne ostavlja prostor ravnodušnosti – on traži unutrašnji odgovor svakog slušaoca.

Posebno snažno odjekuju reči posvećene onima koji praznik dočekuju daleko od zavičaja.

– Mnogo je onih koji će Sveca dočekati u belom svetu – rekao je episkop, dodajući da Sveti Nikola ne poznaje granice i da je sa svima – da uteši, ohrabri i podstakne na povratak korenima. U toj poruci, udaljenost prestaje da bude prepreka, a vera postaje most.

YT/ Телевизија Храм

 

Jedan od najupečatljivijih momenata besede jeste slika ugašenih ognjišta.

– Slavska sveća nije dogorela, iako se njen plamen odavno ne vidi – kazao je vladika, naglašavajući da je pale duše predaka, čekajući da njihovi potomci preuzmu taj čin. To nije poetična metafora bez težine, već tiha, ali ozbiljna opomena da zaborav uvek ima posledice.

Zavet pred precima i odgovornost pred svetiteljem

Vreme, upozorio je episkop Sergije, neumitno prolazi.

– Vremena je sve manje, curi kao morski pesak kroz prste – rekao je, pozivajući na konkretna dela: čuvanje grobova, povratak dedovini i obnavljanje zapuštenih ognjišta. Sve to, naglasio je, dugujemo i Svetom Nikoli i onima koji su mu se molili pre nas.

– To dugujemo Svetom Nikoli, kojem su se naši preci molili i proslavljali njegov praznik, da bismo mi danas, zahvaljujući tim molitvama, postojali u ovoj blagoslovenoj zemlji prepunoj apsurda – istakao je vladika.

U završnici besede, akcenat je stavljen na delatnu veru.

– Činimo ono što je do nas, a Svečeva pomoć neće izostati – poručio je episkop, podsećajući na primer rmanjskih mučenika, rmanjskih mitropolita, monaha i podvižnika, ali i vernog naroda okupljanog oko imena Svetog Nikole na prostoru Srpske Tromeđe. Vera, kako je naglasio, ne svedoči se rečima, već ljubavlju i žrtvom.

Na samom kraju, glas vladike Sergija uzdiže se u zajednički usklik koji prevazilazi granice i razdaljine:

– Dobro nam došao, voljeni Svetitelju! Naša srca su tvoj dom!

U tom pozdravu sažeta je cela beseda – i praznik, i sećanje, i nada da svetlost slavske voštanice neće ostati samo uspomena, već zavet koji traje.

Liturgija, reči patrijarha Porfirija i prisustvo verskih lidera i uglednih gostiju iz zemlje i inostranstva učinili su da se porodični praznik pretvori u događaj sa širim značenjem.

Najčešća krsna slava u srpskim zemljama nosi dublju poruku od porodičnog okupljanja: zašto je liturgija središte praznika, kako Crkva gleda na dan upokojenja svetih i gde je granica između običaja i vere.

Od tajnog darivanja siromaha i tamničkih godina do morskih oluja i prenosa moštiju u Bari – život ovog svetitelja ispisan je delima koja su nadživela vekove i oblikovala duhovni identitet hišćanskog naroda.

I dok se mahom priča o obavezama domaćina kako slava ne bi izgubila svoj smisao, malo se priča kako bi gosti trebalo da se ponašaju kad na nju dođu.