Ponekad se najdublje istine otkriju nenametljivo — u tišini manastirske porte, među ljudima koji se ne poznaju, ali dele istu nevolju. U takvim trenucima postane jasno da ono što nazivamo „našim“ i „tuđim“ često nema gotovo nikakvu težinu pred bolom koji traži lek, niti pred svetinjom koja pripada Bogu. Upravo takav prizor zabeležio je patrijarh Pavle dok je služio u Dečanima, ostavivši svedočanstvo koje je kasnije objavljeno u zborniku „Serbia i komentari 1993–1995“ Zadužbine Miloša Crnjanskog (posebno izdanje, 1996) – zborniku koji čuva niz njegovih misli, zapažanja i sećanja.
Šiptari u većem broju nego Srbi dolazili pred mošti Svetog Stefana Dečanskog
– Poznato je da je u Dečane, ispod ćivota Svetoga Stefana Dečanskog, zarad svojih nevolja dolazilo mnogo Šiptara, ponekad čak i u većem broju nego Srba. Desio sam se jednom u porti manastira i čuo razgovor, kada je iz crkve izlazio Šiptar sa majkom, ženom i bolesnim detetom. Jedan mladić, doseljenik iz Crne Gore, koji se tu zatekao, upita nesrećnog oca: ‘Šta ti ovde tražiš od našeg sveca?’ – ‘Ja nisam došao ni vašem ni našem svecu’ – odgovori Šiptar – ‘već svecu Božjem. A kad je Božji, onda je on i vaš i naš. Jer, da svetac misli ono što mislimo ja i ti, ne bi mu dolazili ni ja, ali ni ti.’ Crnogorac ućuta, a Šiptar mi priđe da traži blagoslov za dete – posvedočio je patrijarh srpski Pavle.
Sudar predrasuda i svete tišine pred moštima Dečanskog Čudotvorca
U ovoj kratkoj razmeni staje čitavo pravoslavno razumevanje svetosti: svetitelj ne pripada narodu, već Bogu. A pred Bogom, svako ko trpi bol već je ostavio iza sebe sve političke, etničke i ljudske zidove. Bolesno dete, majka koja nosi svoju brigu, otac koji traži spas – to su jezici koje sveti razumeju bez ikakvog prevoda i bez potrebe za bilo kakvim posredovanjem.
Snaga svedočanstva nije u tome što je izgovoreno gromoglasno, već u tome što je učinilo da se jedan čovek, makar na tren, suoči sa sopstvenim predrasudama. Svetac, kako nas podseća ovaj razgovor, ne brine o tome ko mu je „naš“, a ko „njihov“; da je imao tu vrstu pomisli, ne bi mu dolazili ni oni koji ga prizivaju sa Istoka, ni oni sa Zapada.
Poruka patrijarha Pavla: Blagodat ne poznaje narod, već srce koje traži isceljenje
U završnoj, gotovo nečujnoj poruci patrijarh Pavle otkriva ono što mnogi zaboravljaju: pred svetinjom ostaje samo ono što je čisto, a otpada sve što je u čoveku tesno i ograničeno. Ko traži blagoslov, već je na pragu Božjeg mira. A tamo gde čovek prilazi Bogu, granice prestaju da postoje. Ostaje samo put koji vodi ka isceljenju, bez obzira na ime, jezik ili narod.
Nepoznata lica, uz podršku Kosovske policije, uklonila su murale posvećene dvojici velikih duhovnika Srpske pravoslavne crkve.
Dok se društvene mreže dele na one koji osuđuju i one koji podržavaju, arhimandrit Janjić naglašava da je molitva na više jezika deo vekovne tradicije Crkve, a ne politička poruka – i podseća na reči Psalma: „Sve što diše neka hvali Gospoda“.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Dok su svetinje padale i ljudi bežali sa Kosmeta, mati Fevronija je ostala, spašavala izbeglice, molila se neprestano i postala simbol vere, snage i majčinske ljubavi.
POGLEDAJTE JOŠ:
SVET GORI! SHVATATE LI TO? Starac Pajsije upozorava na duhovni požar koji ni svi vatrogasci sveta ne mogu ugasiti
MINISTARSTVO SPOLJNIH POSLOVA: „Cilj širenja dezinformacija o Vučiću narušavanje ugleda Srbije i institucija“
ŠOKANTNO: MEDOJEVIĆ O POZADINI INCIDENATA I PRLJAVOJ IGRI PROTIV SRBIJE! Crnu Goru kontrolišu Hrvatska i Turska preko Mila i svojih službi!