„PRE SAMO ŠEST MESECI ŽIVOT MI JE VISIO O KONCU“: Zvezdina legenda nakon transplantacije srca!

U svetu sporta, herojstvo se često meri trofejima, brojem utakmica i slavom koja odzvanja s tribina. Međutim, prava snaga sportiste ne ogleda se samo u trenucima slave, već u borbi van reflektora – u tihim, ličnim ratovima koje malo ko vidi. Jedan od takvih tihih ratnika je Miloš Šestić, legendarno krilo Crvene zvezde i reprezentativac Jugoslavije, koji je u 69. godini pobedio i najtežeg protivnika – smrt.

Kao igrač, Šestić je bio sinonim za neuhvatljivu lepršavost, nepredvidive driblinge i hrabrost koja nije znala za kalkulaciju. Od „Marakane“ do Mundijala u Španiji 1982. godine, gradio je ime koje se izgovaralo sa poštovanjem, ne samo zbog fudbalskog umeća, već zbog autentičnosti koju današnji fudbal retko poznaje. Ipak, decenijama nakon što je napustio veštačku travu, suočio se sa najtežom životnom utakmicom – borbom za sopstveno srce.

Krajem 2024. godine, u Institutu „Dedinje“, podvrgnut je jednoj od najkompleksnijih operacija današnjice – transplantaciji srca. Iako procedura nosi ogroman rizik, naročito kod starijih pacijenata, tim lekara odlučio se na podvig koji retko ko u svetu pokušava. Epilog – Šestić danas diše punim plućima, s osmehom koji nosi teško izborenu pobedu.

– Danas se smejem, a pre samo šest meseci mi je život visio o koncu. Srce mi je radilo sa svega 20 odsto kapaciteta. Dugo sam bio ugrožen i nisam bio preveliki optimista. Znao sam da će biti izuzetno teško pronaći donora. A i nakon toga – imunološki sistem pacijenta može da prepozna novo srce kao strano telo i pokuša da ga odbaci. Srećom, u mom slučaju se to nije dogodilo, ali dok ne prođe godinu dana ozbiljan rizik i dalje postoji. Posle operacije su me šest dana držali u komi. Nimalo naivna situacija. Sada se osećam dobro, neuporedivo bolje nego pre transplantacije i zahvalan sam Bogu ali i lekarima sa Instituta ‘Dedinje’ koji su napravili svetski podvig! Moje je dalje da ih slušam i pratim jasne instrukcije. Svestan sam da su šanse bile ILI-ILI, da sve ovo uspe – rekao je Šestić za BalkanFacts, te potom dodao:

– Kod kuće sam, kao miš u gvožđari. Izbegavam kontakte sa drugim ljudima dok mi imunitet potpuno ne ojača. Imao sam problema sa dekubitisom, ali i to polako prolazi – kazao je legendarni as.

A iza ove ljudske i medicinske pobede stoji vojska stručnjaka. Hirurzi, anesteziolozi, imunolozi, tehničari – svi su, rame uz rame, učestvovali u misiji koja se u drugim delovima sveta možda ne bi ni pokušala. Jer gde bi, pitamo se, 69-godišnjak bio kandidat za transplantaciju srca? U Srbiji – jeste. I to zahvaljujući entuzijazmu i znanju tima s Instituta „Dedinje“.

– To kakve lekare imamo, nema ih Hjuston! Nema ih ceo svet! Ostvarili su podvig na podvizima. Niko čoveka s 69 godina ne bi ni uzeo u razmatranje za takav poduhvat. Do neba im hvala na stručnosti, na požrtvovanosti, na pažnji od momenta kada je doktorka Košović Milošu javila – imamo srce, da li ste spremni za transplantaciju! I sećam se da sam suprugu tada rekla – tvoja je odluka, ja ću da te podržim šta god budeš rešio. I u roku od pola sata je prelomio, odlučio se na ovako jedan težak zahvat i već sledećeg jutra je bio na operacionom stolu. U takvim situacijama su minuti važni. Miloš i ja ćemo večno biti zahvalni direktoru Milovanu Bojiću, doktorki Dragani Košović, doktoru Saši Boroviću koji ga je i operisao i svim ostalima koji su vodili i vode brigu o njemu. Samo da znate koliko je bilo teško gledati Miloša posle operacije u toj staklenoj kutiji, naročito dok je tih šest dana bio u komi i s koliko brige i pažnje su bili uz njega – zaključio je Miloš Šestić.

BONUS VIDEO: