Vesti dana

PRE DVA DANA ISPRATIO VOLJENOG STUDENTA, PA UMRO ZA NJIM! Slavni reditelj poslednji put viđen na komemoraciji Erolu Kadiću!

Arsenije Arsa Jovanović, reditelj, scenarista, pisac, kompozitor i moreplovac, preminuo je danas u Beogradu u 93. godini. Od njega su se oprostile voljene kolege, a on se pre samo dva dana pojavio u Ateljeu 212, gde je održan komemorativni skup u čast Erola Kadića, koji je bio njegov student.

Foto: Antonio Ahel/ATAImages

Arsa u Ateljeu 212

Arsa je rođen 30.septembra 1932. godine u Beogradu. Završio je Pozorišnu akademiju (odsek režije u klasi Josipa Kulundžića), 1956. godine. Diplomirao je sa predstavom „Događaj u mestu Gogi Slavka Gruma“ na sceni Srpskog narodnog pozorišta. Svestranost i intelektualna radoznalost odvela ga je potom i na studije istorije umetnosti i jugoslovenske književnosti, a 1964. godine i na kurs televizijske režije u Londonu.

Jednu sezonu proveo je u Zadru ( od 1956. do 1957.) kao reditelj u HNK, sledeću u Šibeniku, a od 1958. do 1962. bio je asistent, potom i predavač na Akademiji za pozorište u Beogradu. Jedno vreme radio je kao stalni reditelj Narodnog pozorišta u Beogradu, ali je jednu sezonu proveo i u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Njegov potpis nose mnoge predstave na scenama diljem nekadašnje Jugoslavije, pa i inostranstva (Velika Britanija, SAD, Bugarska), pišu Novosti.

Bavio se i filmskom i televizijskom režijom. Napisao je 1999. dramski komad „Suđenje gospođi Bovari“ (izvedeno u Narodnom pozorištu u Beogradu, u Krugu 101). U Srpskom narodnom pozorištu 1973. izveden je, u njegovom prevodu, „Zanat gospođe Jorn“ Dž. B. Šoa.

Autor je dramskih tekstova, dramatizacija, filmskih scenarija i nagrađivanih radio-drama. Njegov potpis nosi serija „Vreme fresaka“ i TV filmovi „Koreni“ (1965), „Balada o povratku“ (1966) „Skandal“ (1969),“Slučaj Openhajmer“,(1970), „Veliki posao“ (1971), „Sarajevski atentat“ (1972), „Savonarola i njegovi prijatelji“ (1972)… Ostvario je i dugogodišnju saradnju sa kultnim američkim rediteljem Terensom Malikom, koji je uvrstio delove njegovih kompozicija u filmove „Tanka crvena linija“ (1998), „Drvo života“, „Ka čudu“, Knight of Cups, Voyage of Time, „Skriveni život“. Objavio je (2025)i autobiografiju pod nazivom „Ispreturana autobiografija u 101 sekvenci“.

Na pozorišne scene postavio je mnoge poznate naslove, kao što su „Kolubarska bitka“ (JDP), „Rano jutro“, „Korešpodencija“ (Atelje 212), „Magbet“ (Narodno pozorište).