Primetno je da neki ljudi danas prihvataju greh kao normalu i slabe sopstvenu molitvu, osećajući se izgubljeno i bespomoćno. Upravo zbog toga, u jednoj od svojih mnogobrojnih pouka starac Pajsije Svetogorac pokazao je kako upornost u molitvi, čitanju Svetog pisma i unutrašnjem preispitivanju može sačuvati dušu i ojačati moralnu čvrstinu.
Sila kratke molitve
– Slušajte, ljudi koji se danas podvizavaju, duhovni ljudi, neminovno će dobiti veliku nagradu. U naše vreme, kad je svuda i na svakom mestu rasut greh koji svi hvale kao dobro i svi ga predlažu, podvig i nastojanje podvižnika, pohvalniji su nego u bilo koje drugo vreme. Izdajnici koji slabe molitvu su duhovna suvoća i hladnoća – govorio je starac Pajsije, a potom je dao i rešenje:
“Protiv njih se moraju koristiti kratke molitve, a prevashodno molitva Isusova, usrdno čitanje Svetog Pisma i duhovnih knjiga. Od greha nas čuvaju i pomažu nam i misli o smrti, raju, paklu i dobročinstvima Božijim. Otuda će proisteći strah Božiji, sagledavanje samoga sebe, odbacivanje rđavih pomisli i osećanja i očuvanje moralne čistote. Bog posmatra naše srce i proverava čemu će se prikloniti. Uvek ćemo proveravati da li se kajemo zbog prošlih sagrešenja i plašimo li se sopstvene slabosti, ali nikad nećemo izgubiti nadu u spasenje.”
Snaga nutrašnjeg preispitivanja
Pouka Starca Pajsija pokazuje da molitva i svesno preispitivanje sopstvenih postupaka nisu samo duhovni rituali, već konkretni alati za očuvanje moralne snage. U pravoslavlju, gde vera traži strpljenje i postojanost, ova pouka osvetljava put kroz iskušenja, podsećajući da upornost i nadanje u spasenje mogu prevazići svaku unutrašnju hladnoću.
Čitanje Jevanđelja za 29. utorka po Duhovima
Poslanica Svetog apostola Pavla Jevrejima, začalo 310 (4,1-13)
1. Bojimo se, dakle, da neko od vas, dok još važi obećanje za ulazak u počinak njegov, ne pomisli da je odocnio. 2. Jer i nama je javljena radosna vest kao i onima; ali njima ne bi od koristi reč koju čuše, pošto oni koji je čuše ne prihvatiše je sa verom. 3. A mi koji poverovasmo ulazimo u počinak, kao što je rekao: „Zato se zakleh u gnevu svom da oni neće ući u počinak moj, mada dela Božija behu završena od postanka sveta.”
4. Jer reče negde za sedmi dan ovako: „I počinu Bog u dan sedmi od svih dela svojih.” 5. A ovde opet: „Neće ući u počinak moj.” 6. Pa pošto neki imaju da uđu u njega, a oni kojima je najpre javljena radosna vest ne uđoše zbog nepokornosti, 7. to opet odredi jedan dan, „danas“, govoreći preko Davida, posle tolikoga vremena, kao što reče: „Danas, ako glas njegov čujete, nemojte da budu tvrdokorna srca vaša.”
8. Jer da je njih Isus Navin uveo u počinak, ne bi se posle toga govorilo o nekom drugom danu. 9. Prema tome, narodu Božijem tek predstoji počinak. 10. Jer ko je ušao u odmor njegov i sam je počinuo od dela svojih, kao i Bog od svojih. 11. Postarajmo se, dakle, da uđemo u taj počinak, da ne bi ko pao po istom primeru nepokornosti.
12. Jer je reč Božija živa i delotvorna, oštrija od svakoga dvosekloga mača, i prodire sve do razdeobe duše i duha, zglobova i srži, i sudi namere i pomisli srca. 13. I nema tvari sakrivene pred njim, nego je sve obnaženo i otkriveno pred očima Onoga kome ćemo odgovarati.
Jevanđelje po Luki, začalo 106. (21,12-19)
12. A pre svega ovoga dignuće na vas ruke svoje i goniće vas i predavati u sinagoge i tamnice: vodiće vas pred careve i namesnike zbog imena moga. 13. A to će vam se dogoditi za svedočanstvo. 14. Stavite, dakle, u srca svoja, da ne smišljate unapred kako ćete odgovarati; 15. jer ja ću vam dati rečitost i mudrost kojoj se neće moći suprotstaviti ili odgovoriti svi vaši protivnici. 16. A predavaće vas i roditelji, i braća, i rođaci, i prijatelji, i pobiće neke od vas. 17. I svi će vas omrznuti zbog imena moga. 18. Ni dlaka s glave vaše neće propasti. 19. Trpljenjem svojim spasavajte duše svoje.
Svetogorski starac objašnjava kako pronaći neuništivu radost usred greha, strasti i tuđe zlobe i doseći duhovni mir.
U vremenima kad tuga i haos vladaju svakodnevnicom, pouka velikog duhovnika 20. veka pokazuje kako umna molitva postaje nevidljivi štit duše i vodi ka unutrašnjoj slobodi.
U trenucima kada se bolest vraća, nemir ne popušta, a rešenja blede, reči matuške Antonije otvaraju prostor za drugačiju vrstu borbe – onu koja zahteva istrajnost, a ne obećava brz ishod.
Priča o čoveku koji je grešio ceo život, ali se iskreno pokajao, otkriva večni dijalog između ljudske nesavršenosti i božanske milosti – i pruža nadu svakome ko traži unutrašnje oslobođenje.
Pouka jednog od najomiljenijih svetitelja novijeg vremena otkriva zašto trenutak tišine pred Bogom nosi snagu da savlada nervozu, umor i haos koji čekaju svakog od nas.
U kratkoj pouci počivšeg duhovnika manastira Bogorodice Gavriotise krije se odgovor na strah od ljudske zlobe i osećaj napuštenosti.
POGLEDAJTE JOŠ:
DAROVI KOJI SU OKO NAS SVAKODNEVNO, A NE PRIMEĆUJEMO IH: Tajni mehanizmi prirode koji nas štite
DETALJAN SPISAK BOŽIĆNIH BOGOSLUŽENJA BEOGRADSKE NADBISKUPIJE: Kardinal Ladislav Nemet na Božić služi misu u Smederevu
USVOJEN PLAN ZA DRUGU LINIJU METROA! Prolaziće kroz ove delove Beograda i imaće 24 stanice!