POGUBNO JE KADA STRAH NADVLADA SAVEST: Vladika Nikolaj kroz primer Pontija Pilata objašnjava koliko dvoumljenje i kolebljivost mogu biti opasni

Pod svetlošću Hristovog lica i u senkama ljudske slabosti otkriva se drhtaj duše između straha i istine. U besedi za utorak 4. sedmice Velikog posta, vladika Nikolaj Velimirović nas kroz kolebljivost Pilata podseća kako se i u srcima onih koji veruju može razbukta tama, kada telesni strah nadvlada duhovnu snagu. Njegove reči otvaraju pogled na unutrašnju borbu čoveka – između svetlosti Božje zapovesti i privlačnosti prolaznog, pokazujući koliko je lako izgubiti korak sa Hristom kad se duša odvaja od svetlosti.

Beseda o kolebljivosti Pilata

Od tada gledaše Pilat da ga pusti… Tada im ga predade (Pilat) da se razapne. (Jov. 19, 12, 16)

Odtkud ova protivrečnost u Pilatu? Odtkud ovo dvojstvo volje u jednom istom čoveku? Dok je stajao pod svetlošću lica Hristova, Pilat je od sveg srca hteo da pusti Pravednika. No kad ga je obuzela tama jevrejska, on se saglasio sa delima tame. To je seme palo u trnje. Dok je Hristovo lice svetlelo nad semenom, seme je niklo; ali čim je seme ostalo bez te svetlosti, tama od trnja ugušila ga.

Dok je Gospod Isus gospodarski govorio Pilatu o Caru nebesnom, rekavši mu: „Ti ne bi imao vlasti nikakve nada mnom kad ti ne bi bilo dato odozgo.“ Pilat se osećao kao pobeđen strahom od Boga. No kad je gomila jevrejska viknula Pilatu: „Ako ovoga pustiš, nisi prijatelj ćesaru,“ Pilat je bio potpuno pobeđen strahom od cara zemaljskog. I strah za telo nadvladao je strah za dušu, kao što se i dan-danas ponekad dešava.

Pilat je bio učenik svetske mudrosti. A svetska mudrost ne daje snage nego uleva strah. Svetska mudrost ne podržava dušu nego telo. Svetska mudrost ne uleva strah za dušu nego strah za telo i za sve ono što je telesno.

Evo u Pilatu jednog jasnog i žalosnog primera kakve ljude vaspitava svetska mudrost mimo Boga i nasuprot Hrista. No Pilatova slabokarakterna i kolebljiva duša nije slika samo neznabožaca nego i neutvrđenih hrišćana. Poneki hrišćani posvednevno, i neosetno, a često i nesvesno, hteli bi čas da oslobode Hrista od mračnog i zločinačkog instinkta jevrejskog u sebi, a čas opet da Ga puste tome instinktu na raspeće. To biva uvek onda kada jedan hrišćanin pogazi neku zapovest Hristovu radi ispunjenja neke svoje telesne želje. Čas svetlost te zapovesti osvetli srce kolebljivog hrišćanina, čas opet tama telesna toliko navali na njega da se on potpuno predaje njoj.

Gospode dugotrpeljivi, ne ukloni svetlost lica Tvoga od nas ni za jedan tren oka, da nas tama ne savlada. Da ostanemo deca svetlosti do kraja, Gospode, pomozi nam. Tebi slava i hvala u vekove. Amin.

U besedi za sredu 3. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako iskrena milostinja čisti čoveka i pred Bogom i pred sopstvenom savešću.

U besedi za četvrtak 3. sedmice Velikog posta Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na Hristovu silu koja ne samo što pobedjuje smrt, nego otvara put svakome ko veruje.

Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za nedelju 3. sedmice Velikog posta prikazuje kako se Otac može videti jedino kroz Sina, poput svetla koje osvetljava sve što dotakne.

U besedi za ponedeljak 4. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako briga za bližnje povezuje zemaljsko i nebesko u jedinstvenom hrišćanskom životu.