PEŠACI, VODITE RAČUNA: Žuta poledica pravi opšti haos po gradu, ljudi padaju kao pokošeni!

Iako jesen ne donosi sneg ni led, na putevima se stvara podmukla opasnost – mokra masa od opalog lišća koja može biti klizava poput prave poledice. Stručnjaci sve češće upozoravaju da je tzv. „žuta poledica“ jednako rizična kao i zimski led, jer gubi se prijanjanje, produžava kočioni put i povećava broj nezgoda.

Naime, požutelo opalo lišće kada se natopi kišom, toliko može da bude klizavo da je opasno koliko i sam led zimi! Pešaci klizaju i padaju na ulici, a vozila proklizavaju i prevrću se. Zato je oprez u vožnji preko potreban po jesenjem kišnom vremenu, kako zbog same kiše, tako i zbog mokrog lišća.

– Vozači treba da da obrate pažnju na opasnost od proklizavanja vozila zbog lišća na putevima kroz drvorede i u šumskim područjima, kao i zbog povremeno jakih kratkotrajnih pljuskova praćenih vetrom – upozoravao je Auto-moto savez Srbije (AMSS) ranijih godina.

Opalo lišće poput leda

Inače, lišće na putu može da bude klizavo kao led, a pogotovo kada se tome pridoda kiša. Pri brzini od 50 km/h zaustavni put može biti mnogo veći od uobičajenog, prenosi Auto-moto revija. Istraživanja su pokazala da u takvim situacijama kočioni put pri brzini od svega 50 kilometara na čas iznosi čitavih 25 metara. Stoga treba usporiti kada se naiđe na deo puta pokriven lišćem.

Naročito su opasni putevi koji idu kroz šumovite i brdske predele, te se vozačima savetuje dodatni oprez.

Takođe, od „žute poledice“ nisu izuzeti ni pešaci, a posebno su kritični trotoari i pešački prelazi gde se kreću najmlađi i najstariji sugrađani, odnosno đaci i penzioneri.

Fizička osobina – lišće pravi „gel“

Kada se lišće natopi kišom i počne da se raspada, oslobađa celulozu i biljne smole koje formiraju tanak, gotovo nevidljiv sloj nalik gelu između gume i asfalta. Taj sloj drastično smanjuje trenje, ponekad čak i više nego led na nula stepeni. Rezultat je da gume proklizavaju, a kočnice gube efekat.

Temperatura nije važna – klizavo je i bez mraza

Za razliku od klasične poledice, ovaj fenomen ne zavisi od hladnoće. Mokro lišće je opasno i na temperaturama od 10 do 15 stepeni, jer problem nije u zamrzavanju, već u smanjenom trenju između dve glatke, vlažne površine.

Najklizavije je posle nekoliko dana kiše

Svež sloj suvog lišća obično nije problem, ali posle više dana kiše i delimičnog truljenja, površina se pretvara u kašu koja je izuzetno klizava. U šumovitim i senovitim predelima, gde se vlaga duže zadržava, takvi delovi puta mogu biti opasni i danima nakon padavina.

Boja lišća ume da zavara

Natopljeno lišće često dobije sjaj koji može zavarati vozače, deluje kao obična voda na putu, iako se ispod krije sloj klizave biljne mase. Ta muljevita masa ponaša se gotovo isto kao zaleđen asfalt, ali bez vidljivog upozorenja.

Pešaci i biciklisti u još većem riziku

Za pešake i bicikliste rizik je još veći. Obuća i uske gume bicikala imaju manju dodirnu površinu s tlom, pa i blago klizav teren može dovesti do pada. Na trotoarima, posebno pored drvoreda i mostova, mokro lišće često se zadržava duže nego na kolovozu.

Ne treba čistiti lišće samo zbog estetike

Redovno čišćenje ulica i trotoara u jesen nije samo pitanje urednosti već bezbednosti. Gradovi koji sistematski uklanjaju lišće imaju manji broj saobraćajnih nezgoda. Na trotoarima ispred zgrada i kuća, dužnost čišćenja obično je na stanarima – u slučaju povrede, mogu snositi deo odgovornosti, upozoravaju komunalne službe.

Oprez u kombinaciji sa vetrom i maglom

Kada se vetar i magla udruže, rizik postaje još veći. Vetar raznosi lišće preko puta i može da prekrije horizontalnu signalizaciju – linije, prelaze i oznake, dok magla dodatno smanjuje vidljivost. Tako nastaje tipično jesenje okruženje: klizavo, mutno i nepredvidivo.