OVO SPAJA KOSTU KECMANOVIĆA I UROŠA BLAŽIĆA! Psihološkinja za Republiku o okidačima, pomenula i OSVETU!

Ni jedan ni drugi počinilac masakra nisu dali konkretan odgovor na pitanje zašto su to učinili. Ovo je, pored ostalog, u intervjuu za Republiku rekla psihološkinja Snežana Repac. Razgovarali smo sa njom o dva masakra koja su uznemirila sve građane Srbije. Kosta Kecmanović tada trinaestogodišnjak, počinio je 3. maja prošle godine masakr u kom je ubio devetoro dece i školskog čuvara u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, a Uroš Blažić, koji tada nije napunio 21 godinu, dan kasnije 4. maja, ubio je devet osoba i ranio 12.

Upitana da izdvoji psihološki profil dečaka-ubice u OŠ „Vladislav Ribnikar“, Snežana Repac kaže da je veoma teško govoriti o psihološkom profilu deteta koje se nije razvilo.

– Šta možemo da kažemo? Ono što sam ja prvog dana kada sam čula tu vest pomislila. Jedino što sam mogla da zaključim je da je to dete bilo izuteno ambiciozno, da je imalo pred sobom neku ideju koja bi bila tipa, da ne kažem sada mesijanskog, ali tipa da ispuni neki veliki zadatak, da je perfekcionita, da postoji nepobitni autoritet koji utiče, kome je dete poslušno, u koga veruje, od koga čak možda ima i strahopoštovanje. Lično mislim da je teško poverovati da sama ličnost dečaka, bilo kog na ovom svetu, može da doprinese da se ovakav zločin realizuje, da nisu u pitanju samo psihološki faktori, samo oni ne mogu biti dovoljni – objašnjava za Republiku Snežana Repac.

Pomračen um

Prema rečima naše sagovornice, u pitanju je faktor koji je uticao na takvo duševno rastrojstvo, jer ubistva se dešavaju samo kada se um pomrači. 

– Um može biti pomračen na mnogo načina, ali pretpostavljam da je to u istrazi urađeno. Za ovaj pojedinačni slučaj se ne bih vezivala, ali možemo reći da može doći do ovakvih stanja uma ako se uzimaju psihoaktivne supstance, droge, alkohol. Sada postoje sintetičke droge koje mogu i da izlape iz organizma i da se ne detektuju. Može da bude, recimo, kao što je bilo u školi u Americi. Kolumbijana je bila škola u kojoj su dvojica dečaka, dvojica adolescenata, izvršila masakr 2018. godine i koji su na kraju izvršili samoubistvo. Slučajnost je bila i ta da su oni to uradili na datum 20. april, a to je, inače, Hitlerov rođendan, tada 110. rođendan. Da li je to bilo vezano za uticaj neke formacije, da li je to bila njihova lična ideologija to sada ne znamo niti ima smisla više tražiti – kaže naša sagovornica.

ST/Nebojša Mandić, Tanjug/Z. ŽESTIĆ

Pogledaj galeriju

Privatna arhiva

Pogledaj galeriju

Foto: Nikola Mutić, Facebook

Pogledaj galeriju

Tanjug/AP/INFO

Pogledaj galeriju

INFO.rs/Privatna arhiva, Profimedia

Pogledaj galeriju

Foto: Nikola Mutić, Facebook, privatna arhiva

Pogledaj galeriju

ST/Dragan Kadić, Privatna arhiva

Pogledaj galeriju

Printscreen, Facebook, ST/Dragan Kadić, ST/Vladimir Lukić, Nebojša Mandić

Pogledaj galeriju

Snežana Repac objašnjava da kao faktor koji može doprineti da se deca nahuškaju na ovako nešto, da deca dođu u situaciju da mogu ovako nešto da urade, pre svega mora da postoji neka određena osoba, jer dete nije dovoljno zrelo niti samostalno da ovakvu inicijativu samo osmisli.

– Tu je zaista potrebno mnogo informacija, mnogo poznavanja procedura, zakona, materije koja deci inače nije bliska, jer su još uvek na osnovnom školovanju. Naravno, inteligentnija deca to mogu da usvoje, nauče, ako im se to dobro objasni, ali u ovom slučaju ja ne mogu da vidim samo doprinos profila mentalnog i isključivu odgovornost nečije psihe za ovakav zločin. Znači, ovde može da se govori o tome da postoji i neka podrška, da postoji uticaj na koji dete nije moglo da bude ravnodušno. Da li je to bilo pod ucenom, pod pritiskom, da li je zbog toga što postoji neki faktor koji je doprineo da se neko oseća loše. To može da bude neispavane noći, košmari, može da bude i nešto što je definitivno remetilo duševni mir i mentalno zdravlje. Znači, hiljade faktora koji su doprineli da se neko u tom trenutku oseća onako kao što su pokazali ovi slučajevi – priča naša sagovornica.

Frustracija okidač

Upitali smo je i da izdvoji psihološki profil drugog masovnog ubice, Uroša Blažića.

– Kada se govori o maloletnicima, starijim, koji su u to vreme kad su sazrevali imali tako tolerantan roditeljski stil vaspitanja, možemo da očekujemo da će se njihove granice poprilično razlikovati od druge dece. Ako neko u tim godinama kada je bio stariji maloletnik nije dobio adekvatnu kaznu za neke svoje ispade, za neke prekršaje koje je pravio, koliko znamo, ako je to sve tačno, ne možemo očekivati da će imati dobru kontrolu impulsa, da će imati tu snagu da sam sebe savlada prilikom nekih frustracija. Ne znamo tačno šta se dešavalo tada u njegovom okruženju, ali možemo prosuditi na osnovu ovakvog jednog postupka koji je katastrofalan bio, da se dešavalo nešto što nije mogao da obuzda, sa čime se dugo borio i sva ta nagomilana frustracija koja nikada nije imala pravo razrešenje u njegovom razvoju, u smislu da se uspostavlja kočnica, u smislu da se integriše kao deo jednog socijalizovanog kapitala u ličnosti – analizira Snežana Repac.

Kako kaže naša sagovornica, ako neko nije mogao da se bori sa svojim nagonima, sa svojim impulsima, možemo samo da očekujemo da se ta lavina nezadovoljstva sakuplja do te mere dokle je granica njegove izdržljivosti, a pritom ne možemo ni da kažemo da neko ko nema snagu odbrambenu, ko nema mehanizme odbrane u ličnosti ako možemo da tako nešto pomislimo, što nije razvio tokom svog života, ne možemo ni da zaključimo da ima snagu da se odupre bilo kakvoj bujici impulsa koja ga zadesi upravo zbog toga što nema te mehanizme odbrane.

– Neka frustracija koja je bila okidač je mogla da pokrene i mnoge druge potisnute frustracije i da dođe do lavine, do eskalacije gneva, besa, mržnje i ko zna kakvih još uverenja koja je on nosio u sebi. I to je isto momenat koji ja sada trenutno ne znam, ali pretpostavljam da je njegova ličnost emotivno slaba, slabo integrisana, bila pogodna za izvršenje ovakvog čina upravo možda i zbog nekih uverenja koja da li su racionalna, da li su iracionalna, da li su uusvojena, da li su nametnuta, da li su stvar neke ucene to sada opet ne znamo. I to što znamo, možemo da imamo bolju sliku ovog mozaika. Žrtve su pale i veliki je problem posle tog da li će doći do osvete. Ako neko posle ovoga svega izađe za 20 godina koliko sledi za nekoga ko je stariji maloletnik, zaista će biti veliki problem kako će živeti sve te porodice, kako će živeti i on sam – zaključila je u intervjuu za Republiku Snežana Repac.

BONUS VIDEO: