Sutra pravoslavni vernici proslavljaju Vaskrs, najveći hrišćanski praznik, posvećen vaskrsenju Isusa Hrista.
Ovaj dan zauzima centralno mesto u pravoslavnoj veri jer simbolizuje pobedu života nad smrću, svetlosti nad tamom i dobra nad zlom, donoseći vernicima veru u večni život i spasenje.
Prema rečima sveštenika Simeona Vasića, obeležavanje Vaskrsa ima duboko ukorenjena pravila i običaje koje bi trebalo poštovati.
On naglašava da se sam praznik pre svega provodi u miru i porodičnom okruženju, a ne u obilascima i druženjima van doma.
Kako objašnjava, praksa odlaska u goste na sam dan Vaskrsa, iako česta, ne smatra se prikladnom. Vernici bi taj dan trebalo da posvete porodici.
– Na Vaskrs, što mnogi Srbi rade, ne bi trebalo ići u goste, već ga provesti u krugu porodice, a tek drugog dana obići rodbinu, kumove i bliske prijatelje – objasnio je on za Blic ženu.
Poseban značaj ima jutarnje prisustvo liturgiji, koja predstavlja središnji deo proslave. Nakon povratka iz crkve, u domu se nastavlja obeležavanje praznika – domaćin, prema običaju, čita vaskršnji tropar i kadi trpezu, čime se osveštava prostor i hrana koja će se naći na stolu.
U nastavku, ukućani razmenjuju tradicionalni vaskršnji pozdrav „Hristos vaskrse“ i „Vaistinu vaskrse“, simbolično potvrđujući veru u Hristovo vaskrsenje.
Potom sledi kucanje vaskršnjim jajima, jedan od najrasprostranjenijih i najradosnijih običaja, nakon čega svaki član porodice pojede po jedno jaje.
Nakon toga, porodica bi, prema rečima oca Simeona, trebalo da seda za svečani ručak, koji predstavlja završnicu prazničnog jutra i priliku da se u zajedništvu i radosti obeleži jedan od najvažnijih dana u hrišćanskom kalendaru.
Od Tomine nedelje se opet vrše molitve za umrle, nakon prekida unutar perioda koji je počeo od Lazareve subote.
Dok pravoslavci iščekuju silazak Blagodatnog ognja, pažnju dodatno privlače svedočanstva o njegovoj neobičnoj prirodi i strah da bi tok drevnog obreda mogao biti narušen.
Iza pomeranja kroz kalendar stoji precizan spoj crkvenih odluka, lunarnog ciklusa i razlika između kalendarskih sistema, zbog čega se datum svake godine iznova određuje prema strogim pravilima utvrđenim još u 4. veku.
Farbanje i ukrašavanje vaskršnjih jaja predstavlja jedan od najstarijih i najlepših hrišćanskih običaja.
POGLEDAJTE JOŠ:
PATRIJARH PORFIRIJE POSLAO PORUKU KOJA SE PAMTI: Velika subota u Pećkoj patrijaršiji (FOTO)
RAKOVICA I ČUKARICA OSTALE BEZ STRUJE: Veliki kvar na mreži, hiljade građana bez električne energije, evo kada se očekuje normalizacija snabdevanja
„OPOZICIJA UZ PODRŠKU MEDIJA POKUŠAVA DA POLITIZUJE NESREĆAN DOGAĐAJ“ Opštinski odbor SNS Obrenovac: Požurili da napadnu i okrive vlast za požar na Starom mlinu