OVO JE JEDAN OD NAJVEĆIH PODVIGA U ŽIVOTU OBIČNOG ČOVEKA! Sveti Maksim kaže da menja život iz korena i približava Bogu više nego išta drugo

U pravoslavnom duhovnom predanju, gordost se smatra jednim od najtežih duhovnih padova i korenom mnogih drugih grehova. To je stanje duše u kojem čovek uznosi sebe iznad drugih, često i iznad Boga, zaboravljajući da je sve što ima – dar.

Gord čovek teži samodovoljnosti, potiskuje smirenje i ne prihvata ukor, kritiku ili poniženje, jer u njegovim očima svet postoji da bi potvrdio njegovu veličinu.

Gordost se može projaviti suptilno, u mislima, osećanjima i delima – kroz prezir prema drugima, nadmenost, tvrdoglavo insistiranje na sopstvenom mišljenju, odbijanje pomoći, pa čak i kroz spoljašnje činjenje dobrih dela ako je njihov cilj samopromocija. U duhovnom smislu, gordost zatvara čoveka za blagodat, jer srce koje ne zna za smirenje ne može istinski da primi milost Božiju.

Oslobađanje od gordosti nije trenutna promena, već dubok i dugotrajan podvig. Ono počinje unutrašnjim prepoznavanjem tog duha u sebi i iskrenom željom da se čovek menja. Kroz činjenje dobrih dela bez očekivanja pohvale, kroz čestu i iskrenu molitvu, duša se postepeno oslobađa svoje okrenutosti sebi i otvara se drugima i Bogu. 

Sveti Maksim Ispovednik govorio je o tome kada ćemo znati da smo na dobrom putu da se oslobodimo gordosti: 

– Nije mali podvig savladati gordost. Sredstva za oslobađanje od nje jesu trajno činjenje dobrih dela i česta molitva, a predzak oslobođenja jeste nezlobljivost na onoga koji vas ogovara i ocrcnjuje – uči nas Sveti Maksim Ispovednik.

Crkveni oci vekovima upozoravaju da je put gordosti – put propasti.

Ako volimo sebe i služimo sebi, mi onda ne možemo da služimo Bogu. I to je uzrok svih naših stradanja, stramputica i padanja, ističe protojerej-stavrofor profesor dr Vladimir Stupar.

Sveti Oci kažu da se gord čovek ne može popraviti dok ne dođe do velike patnje ili Božije milosti, jer mu nijedna ljudska reč ne dopire do duše.

Ove osobine ne remete samo lični mir, već truju i odnose s drugima, pretvarajući zajedništvo u neprekidno takmičenje ega i ponosa.