Sve je više ljudi koji se bore sa anksioznošću, a jedan od njenih glavnih uzroka jeste preterana osetljivost.
U savremenom društvu, gde se greške teško praštaju – kako od strane drugih, tako i od samog sebe – ljudi postaju zarobljenici sopstvenih misli. Umesto zdravog kajanja koje vodi promeni i smirenju, javlja se neprestano samookrivljavanje, sumnja i strah. Takvo stanje često prerasta u nesanicu, gubitak apetita, unutrašnji nemir i potrebu za lekovima za smirenje.
Crkva razlikuje zdravu savest, koja vodi pokajanju i promeni, od bolesne savesti koja čoveka neprestano vraća unazad, u krug beskrajnih pitanja i optuživanja samog sebe. Takva savest ne donosi isceljenje, već guši čoveka i odvodi ga u očaj.
Mitropolit Atanasije Limasolski zato o anksioznosti govori kao o „đavoljoj raboti“ jer, kako je istakao, sve što je stvara, ne može biti od Boga.
– Đavo će čoveka baciti u dve krajnosti. Ili će uspavati njegovu savest, tako da ga ništa ne zanima, ili će, ako je osetljiva osoba, preuveličavaće njegovu savest, koja će ga svakog trenutka mučiti pitanjem: „Zašto“ – počeo je on pa nastavio:
– Takav čovek stalno analizira svoje reči, misli i postupke, pitajući se: „Zašto sam ovo rekao? Zašto bih ovo uradio? Zašto sam tako mislio?“ i ta osoba nikako ne može da nađe mir.
Mitropolit dalje objašnjava da u takvom stanju čovek ne prihvata utehu ni savete okoline. Čak i kada mu se kaže da se smiri, da se izvini i nastavi dalje, on to ne može da učini.
– Ne smiruje se, ne jede, ne spava, nema mira, a onda trebaju i tablete za smirenje – upozorava on, opisujući stanje koje vodi ka potpunoj iscrpljenosti.
Ovo stanje, kako kaže, dovodi čoveka do dna.
– Mislim da problem našeg vremena nije toliko nedostatak savesti, koliko je to skrupulozna savest. Sećam se da je Sveti Pajsije često govorio mnogim mladim ljudima: „Deco moja, ne budite previše osetljivi! Budite malo neosetljiviji!“ Govorio je o dobroj neosetljivosti. Hajde da imamo malo neosetljivosti i dobre ravnodušnosti!
– Zašto neprestano meljete misli kao mlin – pita mitropolit i moli ljude da malo zastanu.
– Zastanite na trenutak! U redu, uradili ste šta ste uradili. Rekli ste šta ste rekli, mislili ste šta ste mislili. Da li stalno treba da se uporno vraćate na to? Verujem da ove dve krajnosti ne pomažu čoveku i nisu od Boga. Sve što stvara anksioznost nikada ne može biti od Boga – zaključuje on.
Crkva nas uči da se istinska snaga ne rađa iz samodovoljnosti, već iz smirenja i svesti da bez Boga ne možemo ništa učiniti.
Pravoslavna Crkva na zle pomisli gleda kao na demonske napade i deo neprekidne duhovne borbe koju čovek vodi tokom čitavog života.
Krst nije samo simbol stradanja, već pre svega znak vaskrsenja i nade, pečat Hristove ljubavi prema rodu ljudskom i svedočanstvo njegove žrtve kojom je smrt pobeđena.
Sveti Sava nije bio samo crkveni poglavar i diplomata, već i učitelj koji je kroz pouke, zapise i besede nastojao da oblikuje čoveka iznutra.
POGLEDAJTE JOŠ:
SRBIJA BIRA PUT ČASTI I OBRAZA! Moćna poruka predsednika Vučića građanima Srbije! (FOTO)
MENJA SE VERSKA SLIKA AMERIKE: Dok se zatvaraju protestantske crkve, Pravoslavlje pronalazi nove vernike
Đina upoznala Melininog verenika, reakcija je bila ovakva: Čekajte da vidite samo šta je Kan uradio