Osvećenje vode uoči Bogojavljenja, odnosno Krštenja Gospodnjeg, kao i na sam praznik, jedno je od najposećenijih bogosluženja u godini. U te dane u hramove dolaze ne samo oni koji redovno učestvuju u crkvenom životu, već i ljudi koji u crkvu dolaze ređe. Mnogi se unapred snabdevaju raznim posudama kako bi se kući vratili sa svetom vodom. Međutim, kako se sa ovom svetinjom treba ophoditi i zbog čega se ona daje – to ne znaju svi. Neko veruje da je dovoljno uzeti jedan gutljaj i da će se u životu sve srediti. Neko vodi pripisuje gotovo čudotvornu moć, pretvarajući je u sredstvo „protiv svega lošeg“. A šta zapravo predstavlja voda koja se osvećuje na praznik Bogojavljenja?
1. Kako se zove?
U crkvenoj terminologiji voda koja se osvećuje u dane Bogojavljenja naziva se agijasma. To je grčka reč: „αγίασμα“, što doslovno znači „svetinja“, „osvećenje“ ili „ono što je učinjeno svetim“. U bogoslužbenim knjigama ova reč se najčešće prenosi srpskim slovima, bez prevođenja, dok se u objašnjavajućim tekstovima ponekad prevodi kao „svetinja“ ili „sveta voda“.
2. U čemu je posebnost bogojavljenske vode?
Agijasma je voda koja se osvećuje tokom posebnog čina zvanog veliko osvećenje vode. Taj čin se vrši isključivo u vezi sa praznikom Bogojavljenja: u navečerje praznika, uoči Bogojavljenja (18. januar) i na sam dan praznika (19. januar), tokom bogosluženja – najčešće na završetku liturgije. Reč je o jednoj i istoj velikoj svetinji: krštenjska voda oba dana povezana je sa sećanjem na isti događaj – Krštenje Gospodnje u Jordanu.
3. Zar se voda ne osvećuje i na molebnima tokom cele godine?
Osvećuje se, ali to je malo osvećenje vode. U njemu Crkva moli Boga da blagoslovi vodu za svakodnevne potrebe: za zdravlje, blagostanje, pomoć u različitim životnim okolnostima, kao i za osvećenje doma i rada. Malo osvećenje vode može se vršiti tokom cele godine, na molbu vernika – u hramovima, domovima, bolnicama ili preduzećima. Nasuprot tome, čin velikog osvećenja vode ima poseban i jedinstven smisao, i vrši se samo u vezi sa praznikom Bogojavljenja – u njegovo navečerje i na sam dan praznika.
4. Kakav je to smisao?
Još u vreme Starog zaveta voda se koristila kao simbol očišćenja i obnove. Kroz umivanja i pogruženja u vodu čoveku se ukazivalo da je svet ranjen grehom i da mu je potreban preporod, isto kao što i čovek sam traži očišćenje. Upravo to čini Hristos Spasitelj kada na dan Bogojavljenja ulazi u vode Jordana. Njemu samome nije bilo potrebno nikakvo očišćenje – jer je bezgrešan. Ipak, silazeći u vodu, Hristos osvećuje svu vodenu prirodu, a kroz nju i čitavu tvarnu tvorevinu, ranjenu grehom. Pogružavajući se u vodu, Hristos uzima na Sebe grehe sveta. Izlazeći iz vode, otvara put novom životu za svakog čoveka koji u tajni Krštenja umire za greh i rađa se za pravedni život u Hristu. Bogojavljenska voda vezana je upravo za ovaj događaj – za Krštenje Gospodnje i osvećenje celog sveta.
5. Znači li to da bogojavljenska voda ima posebna svojstva?
I da, i ne. S jedne strane, agijasma nije magijski napitak. Ona ne deluje sama po sebi, kao automatski mehanizam. Njena snaga nije u hemijskom sastavu, već u blagodati Božijoj, koja se preko ove svetinje daje onima koji se sa verom obraćaju Bogu. S druge strane, to jeste posebna voda. Nad njom se čitaju duboke i sadržajne molitve u kojima Crkva moli Boga da osveti vodu, „da joj podari blagodat izbavljenja i blagoslov Jordanski“, da je učini sredstvom očišćenja, isceljenja i zaštite od zlih sila. U tim molitvama Crkva se seća čitave istorije spasenja – od stvaranja sveta do Krštenja Hrista u Jordanu – i moli Boga da „siđe Duhom Svetim“ na vodu, da iz nje ukloni svako dejstvo neprijatelja i da je učini nositeljkom blagodati.
6. Kako se treba odnositi prema toj velikoj svetinji?
Prema agijasmi je potreban naročito pažljiv i bogobojažljiv odnos. Krštenjska voda se obično čuva u čistoj posudi, pored ikona. Ne stavlja se na pod, ne drži na neurednim mestima i ne koristi za obične kućne potrebe. Svetu vodu je uobičajeno uzimati natašte – po nekoliko gutljaja, uz molitvu. Može se piti svakodnevno, ali i u naročito važnim ili teškim trenucima života, moleći Boga za pomoć, ukrepljenje i isceljenje. Tom vodom se kropi dom, radno mesto i predmeti vezani za život čoveka. Važno je imati na umu: mi ne „dezinfikujemo“ stvari magičnom tečnošću, već molimo Boga da uđe u naš život i osveti ga. Ako je čovek bolestan, krštenjska voda se daje pomalo, uz molitvu za zdravlje. Najvažnija je vera i obraćanje Bogu, a ne količina.
7. Može li bogojavljenska da isceli?
Da, po milosti Božijoj sveta voda može doprineti isceljenju, ali njeno dejstvo nikada nije automatsko niti zagarantovano. Sveta voda je znak nove stvarnosti, već otkrivene u palom svetu. Primajući je, čovek ne „koristi“ Boga, već Mu poverava svoj život. Blagodat Božija deluje tajanstveno i slobodno, ne po ljudskim predstavama. Nekada Gospod preko svete vode daruje vidljivo telesno isceljenje. Nekada daje unutrašnju snagu da se bolest podnese. Nekada donosi pokajanje, pomirenje sa bližnjima ili promenu života. U svim tim slučajevima izvor je jedan – ljubav Božija. Oblik u kojem se darovi očituju ne određuje čovek, već Bog. Vernik koji veruje Bogu spreman je da ih primi sa zahvalnošću i smirenjem.
8. Kažu da se dugo ne kvari…
Takva svedočanstva postoje još od IV i V veka. Hrišćani su primećivali da voda osvećena na praznik Bogojavljenja može da se čuva veoma dugo, čak i godinama, ostajući sveža i pogodna za upotrebu. Sveti Jovan Zlatousti pisao je da voda osvećena na Bogojavljenje dugo ostaje „nepromenjena i sveža“ i da po svojim svojstvima „nimalo ne zaostaje za vodama tek zahvaćenim iz izvora“. I danas se često čuju svedočanstva da se krštenjska voda, čuvana sa pobožnim strahopoštovanjem, ne kvari godinama.
9. Šta raditi kada bogojavljenske ponestane?
U praksi vernici često postupaju ovako: malo agijasme dodaju u veću količinu čiste vode, dobro izmešaju i tako dopunjuju zalihu svete vode u kući. To je pobožan običaj, zasnovan na poverenju u dejstvo blagodati Božije. Prema takvoj „razblaženoj“ svetoj vodi treba se odnositi sa istim strahopoštovanjem kao prema prvobitnoj agijasmi: čuvati je uredno i uzimati sa molitvom.
Razlika između Krstovdanske i Bogojavljenske vodice ne leži u „jačini“ vode, već u razlogu zbog kojeg se osvećuje.
Mnogi se pitaju da li moraju oba dana u crkvu, da li je kupanje obavezno i šta se zaista računa pred Bogom – evo šta kaže crkvena praksa, a šta narodno predanje.
Sveštenik Jovica Vukasović otkriva značenje ovih prazničnih dana, te običaja koji čuvaju tradiciju.
Dok mnogi veruju u priče o ispunjenju želja tokom bogojavljenske noći, pravoslavlje podseća da je ovaj dan posvećen molitvenom sećanju na Hristovo krštenje, Božiju objavu ljudima i učenju o veri i Božijoj volji.
Pravoslavna crkva 19. januara obeležava Krštenje Isusa Hrista, događaj u kome se otkriva Tajna Trojstva, dok osvećena voda, postaje znak Božje blizine, duhovne snage i početka unutrašnje obnove svakog čoveka.
Stotine plivača učestvovalo u ledenoj Dunavskoj vodi u tradicionalnom plivanju koje okuplja vernike i građane.
POGLEDAJTE JOŠ:
IZVRŠEN RAKETNI UDAR NA MIROVNU BAZU UN U LIBANU! Čak 169 srpskih vojnika u grotlu rata na Bliskom istoku – HITNO SE OGLASIO POTPUKOVNIK BOJAN PLJEVALJČIĆ!
VRAĆA SE ZIMA U OVE KRAJEVE! Evo gde se očekuje sneg, a gde oluje sa grmljavinom – PRETE I POPLAVE!
TRI DANA PRED SMRT IZGOVORIO JE NEVEROVATNU STVAR: Sutra slavimo Svetog sveštenomučenika Polikarpa Smirnskog!