OVIH 11 ZLOTVORA POBILO JE 98 LJUDI! Rafalnom paljbom i bez milosti usmrtili su nevine žrtve, deca su ih PREKLJINJALA da stanu, a oni su im pucali u glavu!

U Crnoj Gori proglašena je trodnevna žalost zbog masovnog ubistva na Cetinju u kojem je ubijeno 12, a ranjene četiri osobe. Aco Martinović (45), koji je bio u rodbinskim i porodičnim vezama sa stradalima, pokušao je da izvrši samoubistvo kada ga je policija locirala, a podlegao je povredama na putu do bolnice.

Ova tragedija podsetila je na masakre koji su prethodnih godina zavili u crno kako Srbiju, tako i čitav region.

Foto: Printscreen

Aco Martinović, 1. januara ove godine krenuo je u svoj krvavi pir nakon što je u kafani sreo M. M, sa kojim je odranije bio u sukobu, a potom otišao po pištolj kući, vratio se u kafanu i ubio i ranio nekoliko osoba.  

Kako je ranije pisano, masovni ubica Martinović je ubio i svoje bratance, braću blizance Marka i Miloša Martinović, kao i vlasnika kafane Mirka Vuletića i njegovo dvoje bratanaca, Jovana i Vukana, najmlađe žrtve ovog masakra. Nastavio je da seje smrt i ukupno je usmrtio 12 osoba, dok su četiri osobe ranjene, a potom je izvršio samoubistvo.

Foto: Instagram

Uroš Blažić, danas 22-godišnjak, proglašen je sredinom decembra prošle godine krivim da je u noći 4. maja 2023. ubio devetoro i ranio 12 mladih ljudi u selima Dubona i Malo Orašje, između Mladenovca i Smedereva.

U isto vreme, osuđen je i njegov otac Radiša Blažić na 20 godina zbog nezakonitog držanja oružja, kojim je zločin i počinjen.

U presudi se navodi da je teško naoružani Blažić 4. maja oko 22 časa i 20 minuta došao do spomenika „Palih boraca“ u selu Malo Orašje i na grupu mladih koja je slušala muziku i zapucao iz automatske puške.

– Kada je ispraznio okvir, stavio je novi i nastavio da puca u oštećene, od kojih je neke već pogodio i koji su se nalazili na zemlji – pročitano je u presudi.

Zatim se odvezao u selo Dubona, gde je iz pištolja pucao na ljude koji su radili na ogradi jednog dvorišta, kao i na jednu osobu koja je bila u neposrednoj blizini.

Potom se ponovo odvezao do Osnovne škole „Momčilo Živojinović“, gde je zaustavio vozilo, ušao u dvorište i iz automatske puške pucao na više mladih koje je tu zatekao.

Kada ih je pogodio, ponovo je u njih pucao iz neposredne blizine.

Najmlađa njegova žrtva imala je 15, a najstarija 25 godina.

Uhapšen je tek posle višesatne potere, a u pretresu vikendice gde se krio pronađen je pravi arsenal oružja, pa i nedozvoljenog automatskog.

Foto: Privatna arhiva

Najmlađi masovni ubica, maloletni Kosta Kecmanović (14) 3. maja 2023. godine je u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u centru Beograda, pucajući iz pištolja, ubio devetoro đaka i čuvara i ranio još petoro učenika i nastavnicu istorije.

Pošto je u trenutku zločina imao manje od 14 godina, dečak nije mogao krivično da odgovara. Vladimir Kecmanović, otac maloletnog dečaka ubice i njegova supruga, Miljana Kecmanović, majka dečaka, osuđeni su pre nekoliko dana, 30. decembra prošle godine na ukupno 17 godina i šest meseci zatvora.

Otac dečaka osuđen je na 14 godina zatvora i šest meseci, dok je majci Miljani Kecmanović izrečena kazna od tri godine zatvora.

Prema optužnici, dečak je došao do pištolja 1. maja, napunio je šest okvira sa ukupno 92 metka i stavio ih kod sebe, a zatim ih 3. maja prebacio u ranac i poneo u školu.

U školi je prvo pucao u radnika obezbeđenja, zatim u još tri učenice pre nego što je ušao u kabinet istorije gde je bilo 23 dece, nastavnica i student na praksi.

Ukupno je ispalio 45 metaka, rekao je glavni javni tužilac.

Sam je pozvao policiju, posle čega je prebačen na Kliniku za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu gde se od tada nalazi.

Foto: Printskrin/Instagram/socijaldemokratecrnegore

Vuk Borilović je prvo u naselju Medovina na Cetinju 12. avgusta 2022. u popodnevnim časovima ubio podstanare u svojoj kući, a zatim je izašao na ulicu i nastavio nasumično da puca na prolaznike. Borilović je 45 minuta išao po naselju i ubijao svakog ko mu se našao na putu. Nekoliko dana pre zločina, odveo je ženu i decu na more, a on se vratio na Cetinje.

Nakon intervencije policije, u razmeni vatre Borilović je ubijen. Kao mogući motiv ovog stravičnog čina navodili su se porodični problemi i raniji sukobi. Prema Borilovićevoj rođaci, motiv za ovaj zločin bili su neplaćeni dugovi.

Meštani su rekli da je Borilović pre zločina bio izuzetno podozriv, nepoverljiv prema komšijama sa kojima je godinama živeo, pokazivao je znakove paranoičnog ponašanja. Uprkos tome, niko nije mogao ni da nasluti da bi mogao da počini masakr.

Vuk Borilović je u mladosti imao četiri prijava za nasilničko ponašanje, a oko pola godine pre ubistva je prvo verbalno, a potom i fizički napao kolegu M. L.

Nakon sukoba na poslu, Borilović je otišao kod njega u Humce, povredio ga, oštetio mu auto i gađao kamenjem na kuću.

Foto: facebook.com/Maya Rogi Tojagic-Đan

Pre više od četiri godine dogodio se nezapamćen zločin i u Zagrebu. Višestruko ubistvo za koje se i dalje ne znaju motivi šokiralo je meštane zagrebačke Kajzerice.

Taksista Igor Nađ (36) sedeo je tog 1. avgusta 2019. godine u zagrebačkom kafiću na Vrbiku gde je konzumirao veliku količinu alkohola. Navodno, tada je prijatelju sa kojim je bio rekao da je to poslednji put da ga vidi. U tom trenutku niko nije mogao ni da predvidi da će za nekoliko sati životi nekoliko ljudi biti zauvek ugašeni.

Nađ se te večeri oko pola deset našao ispred kuće u Ulici Radoslava Cimermana broj 2 u društvu desetogodišnjeg dečaka. Dečak je sin M. T, inače Igorove bivše partnerke. Njega je Igor poslao u izviđanje da proveri da li su svi ukućani bili kod kuće. Nakon što mu je dečak potvrdio da su svi kod kuće, Igor je ušao je i sve ih pobio, pa čak i nesrećnog dečaka kojeg je nekoliko minuta ranije iskoristio da sazna ko se sve u toj kući nalazi. 

Igor se udaljio sa mesta zločina u nepoznatom pravcu. Ubrzo nakon toga policija je krenula u potragu za višestrukim ubicom koji je lociran oko 4.10 časova na području Brezovice. Igor je kako bi izbegao hapšenje pucao sebi u slepoočnicu. Višestruko ubistvo je preživela samo beba, i to samo zato što ju je ubica poštedeo. Iako su u javnosti iznosili razni detalji o navodnoj ljubomori i narušenim porodičnim odnosima, nikada se neće saznati šta je nagnalo Igora Nađa da ubije bivšu partnerku, njenog desetogodišnjeg sina, njene roditelje, sestru i sestrinog prijatelja. Beba je jedina preživela strašni napad, i to verovatno samo zato što Nađ nije hteo da ubije svoje dete. 

Foto: facebook.com/Siniša Zlatić

Stravičan masakr dogodio se pre osam godina, 2. jula 2016. godine u Žitištu, kada je Siniša Zlatić u bašti kafića „Makijato“ iz automatske puške rafalnom paljbom ispalio 26 metaka i ubio petoro ljudi i ranio još 22 osobe.

Do zločina je došlo tokom „Pile festa“, kada su se meštani Žitišta i okolnih naselja okupili u lokalnom kafiću. Zlatić je tamo video bivšu suprugu sa momkom, a potom se vratio kući, gde je uzeo oružje. Vrativši se u lokal, naslonio se na šank i pucao, a potom je pobegao. Ubrzo je uhapšen.

Posle masovnog ubistva, Zlatića su savladala trojica policajaca. Oni su u svom svedočenju rekli da im je Zlatić rekao: „Ubio sam ku*vu, htela je da mi odvede dete„.

Osuđen je na tada maksimalnu kaznu zatvora od 40 godina.

Foto: printskrin

Rade Šefer iz Sente, 17. maja 2015. godine, dan nakon venčanja sina Vlastimira, ubio je šestoro ljudi u Martonošu. Krvavi pir započeo je u selu Orom, gde je ubio roditelje svoje supruge, a potom otišao u Martonoš i u kući Bajtaija zapucao po još bunovnim gostima.

Smrt je za dlaku izbegao njegov sin Vlastimir, pošto mu je nestalo metaka, a pomahnitalom ubici presudio je muž njegove svastike Emanuel Danjon, nakon što je Šefer ranio njegovu suprugu. Francuski državljanin Šefera je ubio udarcem stolicom u glavu, a nije mu suđeno jer je zločin izvršio u nužnoj odbrani.

Radetu, pričali su meštani tad, nije bila po volji sinovljeva izabranica, a nije mogao ni da se pomiri sa odlukom njegove supruge da ga zauvek napusti.

Foto: Privatna arhiva

Ljubiša Bogdanović srpski je masovni ubica sa najviše žrtava. 9. aprila 2013. godine Ljubiša je ubio 13 svojih komšija i rođaka u mestu Velika Ivanča, u opštini Mladenovac, a potom pucao u sebe. Preminuo je dva dana kasnije na Urgentnom centru. Taj monstruozni čin koji se desio je šokirao Veliku Ivanču, a potom i svet. Njega svi pamte kao dobrog zemljoradnika, ali i kao monstruma Velike Ivanče.

Ljubiša Bogdanović je kobnog jutra na spavanju ubio ukupno šest muškaraca, šest žena i dvogodišnjeg dečaka, pri čemu je neke domove u selu potpuno „zatvorio“. Krvavi pir trajao je pola sata, a završio se pokušajem ubice da presudi i sebi hicem u glavu. 

Tokom krvavog pira je teško ranio i suprugu Javorku koja je, nakon zločina, govorila da joj je „najveća kazna što je preživela„. Javorku niko nije osuđivao zbog onoga što je njen suprug učinio, ali je takođe niko nije želeo u svojoj kući.

Ljubiša Bogdanović važio je za vrednog i poštenog domaćina koji ni sa kim nije bio u svađi. Pre odlaska na ratište 1991. u Slavoniju, bavio se poljoprivredom, a godinu dana pre masakra, kad je dobio otkaz u slovenačkoj firmi u Mladenovcu, ponovo se vratio istom poslu.

Nije registrovano da je Bogdanović ikada imao sukob sa zakonom, a takođe, nikada mu nisu konstatovana nikakva psihijatrijska oboljenja.

Doduše, ima podataka da su ubicin stric i brat od strica bili duševni bolesnici, dok se Ljubišin otac pre nekoliko godina obesio. Ljubiša je za posedovanje pištolja CZ 88 imao dozvolu još od 1981.

Motiv najvećeg masovnog ubistva u Srbiji, do danas nije utvrđen.

Foto: Avaz

Tomislav Petrović, nazvan je krvnik iz Lipnice, nakon što je 29. maja 2008. godine, u okolini Tuzle bez konkretnog povoda za pola sata ubio je šest nevinih ljudi. Masakr je započeo u gradskom autobusu, a potom nastavio u dve kuće svojih komšija.

Šestostruki ubica osuđen je 2009. godine na jedinstvenu kaznu zatvora od 40 godina, za vreme koje će biti podvrgnut i obaveznom psihijatrijskom lečenju. Pri izricanju presude Petroviću je za šest ubistava, jedan pokušaj ubistva i oštećenje tuđe imovine izrečena ukupna kazna u trajanju od 150 godina i tri meseca, koja je objedinjena u jedinstvenu kaznu zatvora od 40 godina.

Prve žrtve Tomislava Petrovića, u zaseoka Trstje u Gornjoj Lipnici, kod Tuzle, tog majskog jutra 2008. godine bili su Dragica Markanović, Niko i Mara Petrović, koje je Petrović likvidirao u gradskom autobusu. Posle toga Petrović je ubio Ivu Markanovića, a zatim je otišao do kuće Mije i Kaje Petrović, koje je ubio na kućnom pragu. Posle krvavog pohoda, Tomislav je otišao nekoliko kilometara od mesta zločina gde je pokušao da zapali automobil svog rođaka, ali je uhapšen nakon što je ostao bez municije, a obruč je napravilo više desetina policajaca.

Vozač gradskog autobusa Mursel Čolić, na kojeg je Petrović pucao kroz vetrobransko staklo, posle krvavog pira je ranjen, ali je uz pomoć tuzlanskih lekara uspeo da preživi masakr. Jedan hitac je vozača pogodio u ruku, a drugi u grudni koš.

Petrović je imao dozvolu za posedovanje pištolja CZ 7,62 mm, koju je dobio 2000. godine.

Foto: Printscreen

Damir Voškion, nekadašnji bokser iz Pule, 8. novembra 2007. godine, tada 46-godišnjak, na krajnje monstruozan način pobio je petero članova svoje porodice. Neke od žrtava je usmrtio tupim predmetom, najverovatnije čekićem.

Voškion je ubio oca, brata i njegovu ženu, kao i njihovo dvoje maloletne dece, od kojih je jedno bila beba stara 63 dana. Policija je naglasila da je od formiranja policijske uprave 1991. u Istri to bilo najveće ubistvo na tom području.

Decu i Natašu Damir je okrutno likvidirao metkom u čelo iz pištolja Crvena zastava, koji je ilegalno posedovao. Oca i brata Damir je ubio udarcima čekićem u glavu, a to je učinio zato što je smatrao da nije dete svojih roditelja, da ga lažu o njegovom poreklu, da ga truju i nameštaju mu žene.

Decu je ubio krajnje monstruozno i bez trunke kajanja, Maura je ubio u kolevci, a Karlu dok je pisala domaći zadatak. Istražiteljima je rekao da ih je pobio jer ne zaslužuju da se dalje razmnožavaju. Njegova porodica nije trebala biti jedina likvidirana. Kod ubice u džepu, uz napunjen pištolj, pronađen je i popis još pet osoba koje je iste večeri nameravao usmrtiti.

Prvog s popisa, na njegovu sreću, nije zatekao kod kuće pa je od sulude namere odustao i ušetao u policiju, gde je priznao zločin rekavši: „Sve sam ih pobio!„. Voškion je 2008. godine osuđen na tada maksimalnih 40 godina. 

Ubica, nekadašnji bokser, je od ranije evidentiran u policiji za pretnje osobama koje nisu žrtve ovoga maskara i za remećenje javnog reda i mira. Po iskazima svedoka, Damir Voškion je jednom prilikom golim rukama zadavio psa labradora.

Foto: youtube.com/ MUP Republike Srbije

Verovanje da je meta vlaške magije bio povod da 27. jula 2007. godine gastarbajter iz Austrije, Nikola Radosavljević pretuče svoju suprugu, a potom krene u svoj krvavi pohod u Jabukovcu u kojem je zavio šest kuća zavio u crno i ubio devet osoba.

Kobnog dana, Radosavljević je fizički nasrnuo na svoju suprugu, a zatim skočio u bunar u nameri da se ubije. Međutim, iz bunara ga je izvukao komšija koji mu je spasio život. Tada je Nikola Radosavljević krenuo u svoj krvavi pohod.

Nikola Radosavljević je najpre ubio komšije Branislava i Draginju Borongiće. Sledeći su mu se na meti našli Veljko Đorđević, njegov sin Dragan i tašta Marina Kutkurenović. Nakon toga ustremio se na kuću Bađikića, gde je ubio 15-godišnjeg Srđana. Siniša Bađikić bacio se na sina, pokušavajući da ga zaštiti ali je Nikola pucao i u njega i teško ga ranio. On je zatim pred majkom izrešetao Branislava Badejevića, a onda krenuo ka kući Anike Čogić tašte njegovog brata. Usput je ubio i Jelicu Banković. Ona je izrešetana sačmom na ulici.

Kada je pomahnitali Radosavljević upao u Anikinu kuću urlao je i ponavljao: „da mu je stara veštica za sve kriva„.

Radosavljević je uhapšen na groblju u Jabukovcu, dan nakon masovnog ubistva gde je pokušao da izvrši samoubistvo. Kako su tada pisali mediji, policajci su ga tokom hapšenja pitali da li zna šta je uradio, međutim on je tada unezvereno odgovorio: „Ne znam ništa, ne znam ništa!„.

Foto: MUP Srbije

Jula 2002. godine dogodila se tragedija koja je u crno zavila četiri porodice, a počinio ju je Dragan Čedić meštanin zbog kog i danas žitelje Leskovca prolazi jeza. Čedićev krvavi pir odigrao se neverovatno brzo, za samo 25 minuta, a usmrtio je sedam osoba i to navodno zbog ljubavnih problema.

Najpre je u bilijar klubu „Sedam“ u Ulici Filipa Višnjića ubio Nenada Lukića i teško ranio Slavoljuba Kržalića, vlasnika kluba koji je kasnije zbrinut u bolnici. Kada se uverio da je Lukić mrtav, Čedić se „vartburgom“ uputio ka svojoj supruzi s kojom je bio pred razvodom. U tom trenutku ona je više od godinu dana živela sa ćerkicom u kući svojih roditelja. Za nepunih pet minuta Čedić je tamo napravio masakr. Ubio je suprugu Biljanu, njenu sestru Ivanu Kalčić koja je s dvoje dece došla iz Požarevca u posetu sestrama, zatim drugu Biljaninu sestru Jelenu Zdravković i njenog supruga Bobana.

Na meti ubice našle su se i dve Jelenine školske drugarice i komšinice koje su došle da se vide s njom. Čedić je usmrtio Jelenu Zlatković, a njena drugarica je zadobila lakše povrede.

Ubica je posle zločina, prema kazivanju komšija, ponovo seo u „vartburg“ i otišao samo četiri stotine metara dalje, do tetke po majci ubijenih sestara. Ni tamo nije imao milosti. Upao je u kuću i ubio Biserku Ristić, službenicu u opštini, a teško ranio njenog supruga Blagoja i sina jedinca Đorđa, koji je pogođen u stomak.

Nezvanično se moglo čuti da se motiv stravičnog masakra krije u činjenici da ubica nije mogao da prežali što ga je Biljana ostavila i započela odnos sa Nenadom Lukićem koji se prvi našao na nišanu ubice. Bio je nezaposlen, živeo je prodajući švercovanu robu na pijaci, a kolege su ga opisale kao mirnog, sve dok ne poludi.

– Još pre godinu dana mi je pričao da će ubiti ženu ako mu se ne vrati. Stekao sam utisak da je mnogo voli. Ali, da nešto s njim nije u redu videlo se i po tikovima na licu. Mi smo to pripisivali njegovom učešću u ratu na Kosovu i Metohiji – ispričao je jedan od njegovih kolega sa pijace.

Posle krvavog pira, Čedić je nestao bez taga. Sedmostrukog ubicu danima su tražili po čitavom Jablaničkom okrugu, a lokalnoj policiji u pomoć su pritekle i i specijalne jedinice iz Beograda.

Četrdeset dana posle zločina, rešena je misterija Čedićevog nestanka, pošto je njegovo beživotno telo pronađeno u ataru leskovačkog sela Donja Jajina, u šipražju pored puta koji vodi do obližnjeg Šišinca.

BONUS VIDEO: