OVE TRI SILE NAS TERAJU NA GREH: Sveti Jefrem Sirin otkriva lek za svaku od njih

Ima trenutaka kada čovek zastane pred sobom, kao pred starim ogledalom, i shvati da se i najtiše misli, najskrivenije želje i najnaglašenije reakcije ukrštaju baš u njemu — u unutrašnjem prostoru koji neumorno oblikuje ono što jesmo. Sveti Jefrem Sirin, jedan od najdubljih duhovnih učitelja hrišćanstva, ostavio je reči koje ne opominju galamom, već nas vraćaju našem prvobitnom zadatku: da prepoznamo sebe iznutra pre nego što išta pokušamo da menjamo spolja.

Tri sile duše koje oblikuju naše izbore

– Duša se deli trisastavno: na silu mislenu (umnu), silu razdražajnu-osećajnu (gnevnu) i silu željnu (afektivnu).

Gresi mislena sile su: neverje, jeres, nedobrorazumnost, hula, nerazboritost, neblagodarnost, saglasnost na greh, koji dolaze od strasne sile u duši. Za lečenje i isceljivanje služe: nesumnjiva vera u Boga, istiniti i neprogrešivi dogmati, postojano izučavanje reči Duha, čista molitva i neprestana blagodarnost Bogu.

Gresi razdražajne sile su: nemilosrdnost, mržnja, nesastradalnost, zlopamćenje, zavist, ubistvo i stalno razmišljanje o sličnim grehovima. Za njihovo isceljenje služe: čovekoljublje, ljubav, krotost, bratoljublje, sastradalnost, trpeljivost i dobrota.

Gresi željne sile su: stomakougađanje, proždrljivost, pijanstvo, blud, preljuba, nečistota, razvrat, koristoljublje, željenje isprazne slave, zlata, bogatstva i telesnih zadovoljstava. Za njihovo isceljenje služe: post, uzdržanje, negramzivost, razdavanje novca siromašnima, stremljenje budućim dobrima, željenje Carstva Božijeg, željenje usinovljenja Bogu — reči su Svetog Jefrema Sirina, zapisane u svetim knjigama.

Put ka unutrašnjem miru kroz isceljenje duše

U njegovoj pouci nema nijednog detalja koji bi nas ostavio ravnodušnim: svaki čovek nosi u sebi tri sile koje neprestano pregovaraju o tome kakav će postati. Sveti Jefrem ne ostavlja taj prostor nedorečenim — pokazuje da duša nije bojno polje bez izlaza, već njiva koja može ponovo da procveta, ako se čovek vrati osnovama: tišini molitve, smirenju srca, trudu koji ne pravi buku i izborima koji se ne prave radi publike, nego radi Boga.

Čitanje Jevanđelja za 23. subotu po Duhovima

Druga Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 185 (8,1-5)

1. Izveštavamo vas pak, braćo, o blagodati Božijoj koja je data u Crkvama Makedonije, 2. da je u mnogome kušanju kroz nevolje obilje radosti njihove, i puko siromaštvo njihovo, izobilovalo u bogatstvu prostodušnosti njihove; 3. svjedočim da po mogućstvu i preko mogućstva dobrovoljno davahu, 4. sa mnogim usrđem moleći nas da prihvatimo milost i zajednicu u služenju svetima, 5. i ne samo koliko se nadasmo, nego oni sebe najpre predadoše Gospodu i nama po volji Božijoj,

Prva Poslanica Svetog Apostola Pavla Solunjanima, začalo 270 (4,13-17)

13. Nećemo pak, braćo, da vam bude nepoznato šta je sa onima koji su usnuli, da ne biste tugovali kao oni koji nemaju nade. 14. Jer ako verujemo da Isus umre i vaskrse, tako će i Bog one koji su usnuli u Isusu dovesti s Njim. 15. Jer vam ovo kazujemo rečju Gospodnjom da mi koji budemo živi o dolasku Gospodnjem, nećemo preteći one koji su usnuli.

16. Jer će sam Gospod sa zapovešću, glasom arhanđela i sa trubom Božijom, sići s neba, i prvo će mrtvi u Hristu vaskrsnuti; 17. a potom mi živi koji ostanemo bićemo zajedno s njima uzneseni na oblacima u sretanje Gospodu u vazduhu, i tako ćemo svagda s Gospodom biti.

Jevanđelje po Luki, začalo 36. (8,16-21)

16. A niko ne poklapa sudom svetiljku kad je zapali, niti je meće pod krevet, nego je postavlja na svećnjak da oni koji ulaze vide svetlost. 17. Jer nema ništa tajno što neće biti javno, ni sakriveno što se neće doznati i na videlo izići. 18. Pazite, dakle, kako slušate; jer ko ima daće mu se, a ko nema, uzeće se od njega i ono što misli da ima.

19. Dođoše pak njemu mati i braća njegova, i ne mogahu od naroda da se sastanu s njim. 20. I javiše mu govoreći: „Mati tvoja i braća tvoja stoje napolju, i hoće da te vide.“ 21. A on odgovarajući reče im: „Mati moja i braća moja oni su koji slušaju reč Božiju i izvršuju je.“

Ruski jeromonah sa prelaza XIX i XX veka podseća da galama i povišen ton otvaraju vrata duhovnim iskušenjima, dok tišina i smirenje jačaju unutrašnju snagu i približavaju nas Božijoj milosti.

Veliki duhovnik 20. veka upozorava da osuda sputava dušu, dok sažaljenje vraća život – poruka koja pogađa svakog čoveka.

Kroz primer iz Starog zaveta, jedan od najvećih svetitelja pokazuje kako vera i strpljenje oblikuju unutrašnju svetlost koju ništa na svetu ne može ugasiti.

Jedna lekcija sa Svete gore pokazuje kako traženje pravde i „učtivo“ proklinjanje udaljavaju čoveka od istine – jer oprost oslobađa i nas same.

Učenik Svetih Kirila i Metodija ostavio je pouku koja i danas razotkriva snagu vere i pokazuje šta znači stati na stranu istine dok svet gubi kompas.

Veliki duhovnik 20. veka podseća da prava hrabrost i uspeh ne dolaze iz pohvala, već iz Božije milosti i sposobnosti da dete nauči da traži pomoć Boga u svakom koraku svog života.