Info

OVAKO U STVARI POČINJE ALCHAJMEROVA BOLEST – nema veze s gubitkom pamćenja! Jedan simptom je nepodnošljiv, a 8 godina nakon pojave drugog dijagnostikuje se opako oboljenje!

Kako izgleda početak Alchajmerove bolesti? Stručnjaci navode 4 simptoma rane bolesti koji nemaju baš nikakve veze sa zaboravljanjem.

Nemački psihijatar i neurolog, dr Alojz Alchajmer po prvi put je opisao bolest, koja je kasnije ponela njegovo ime, Alchajmerova bolest (AB), i danas nesmanjeno privlači pažnju, kako stručnjaka, tako i laika, posebno jer i dalje predstavlja enigmu suvremene medicine.

Vek kasnije AB i ostali oblici demencije pogađaju 24 miliona ljudi u svetu. Međutim, najviše zabrinjava činjenica što ta brojka veoma brzo raste. Prema podacima objavljenim 2005. godine, u eminentnom medicinskom časopisu “Lancet”, u skorijoj budućnosti, prvenstveno zbog produžetka ljudskog veka, sledi nam neminovna epidemija demencije, pa se tako slikovito govori o pojavi jednog novog slučaja demencije u svetu svakih 7 sekundi.

Najnovije naučne procene govore da bi do 2040. godine moglo da bude čak 81 milion obolelih, a do 2050. godine više od 115 miliona pacijenata s demencijom.

Kad dođe do zaboravljanja, već je kasno

Budući da za Alchajmer nema jedinstvenog efikasnog leka, postoje načini kojima se ta bolest može usporiti. U tome je ključno na vreme primetiti prve promene kod pacijenta, međutim, nažalost, bolest se najčešće uočava u kasnijim fazama.

Stručnjaci navode četiri simptoma ranog Alchajmera koji nemaju veze sa zaboravljanjem, ali mogu da budu indikacija bolesti, pa su razlog za odlazak kod lekara.

Kompulsivan svrab

Velik broj pacijenata s Alchajmerovom bolešću često se i kompulsivno češe, čak i do pojave krvi. Naučnici nisu otkrili tačnu povezanost između same osnovne bolesti i svraba, ali svakako ovaj simptom uzimaju u obzir.

Nekontrolisano češanje jedan je od prvih simptoma Alchajmera, koji retko ko poveže s tom bolešću

Problemi s vidom

Prema studiji objavljenoj u časopisu „American Journal of Epidemiology“, problemi s vidom mogu biti veoma rani pokazatelj demencije u kasnijim fazama života.

Osobe treće životne dobi koje imaju slab vid, čak i ako nose naočare ili sočiva, imaju pet do deset puta veću šansu da obole od Alchajmerove bolesti ili drugih oblika demencije u periodu od 8,5 godina nakon pogoršanja vida, kažu naučnici.

Promene u rukopisu

Pomoću rukopisa možemo otkriti i Alchajmerovu bolest, pogotovo ako je reč o slovima nepravilnog i „drhtećeg“ izgleda. U ovom slučaju rukopis se pogoršava s lošijim mentalnim stanjem, a pisanje s vremenom postaje sve sporije. Reči se znatno razlikuju jedne od drugih s vidljivim trzajima na pojedinim slovima. Slično je i s Parkinsonovom bolešću koju, osim trzaja, karakterišu uska i zgrčena slova, a rukopis ponekad postane tako malen da ga ni sam autor ne može pročitati.

Promene raspoloženja

Obolele osobe mogu da postanu plašljive, sumnjičave, depresivne ili nervozne. Nekad samouverene osobe mogu da postanu nesigurne i stidljive. Mogu se lako uznemiriti ako su van kuće ili mesta na kom se osećaju sigurno.