OVAKAV POST JE NIŠTAVAN PRED BOGOM! Starac Garvasije o svoj uzaludnosti uzdržanja pojednih vernika

Danas je za pravoslavne vernike počeo Vaskršnji post, najduži i najstroži post u crkvenoj godini, vreme pripreme za najveći hrišćanski praznik – Vaskrsenje Hristovo.

Ovaj sveti period traje sedam nedelja i predstavlja put duhovnog i telesnog uzdržanja, pokajanja i molitve, kojim se vernici pripremaju da dočekaju radost Vaskrsa očišćenog srca.

U tradiciji Srpska pravoslavna crkva, Vaskršnji post ima posebno mesto. On podseća na četrdesetodnevni post Gospoda Isusa Hrista u pustinji, ali i na poziv svakom čoveku da zastane, preispita svoje postupke i vrati se suštini vere.

Ipak, svake godine, sa početkom posta, pažnja mnogih najpre se usmeri na trpezu – šta se sme jesti, kojih dana se posti na vodi, kada je dozvoljeno ulje ili riba.

I dok se prave jelovnici, razmenjuju recepti i planiraju posne trpeze, crkveni oci podsećaju da post nije dijeta niti puka promena načina ishrane.

Uzdržanje od mrsne hrane samo je spoljašnji, vidljivi deo podviga, dok je njegov dublji smisao unutrašnja borba sa sobom, svojim slabostima i strastima. Bez toga, post ostaje forma bez suštine.

Post je vreme pojačane molitve, praštanja, milosrđa i smirenja. To je prilika da čovek utiša gnev, odbaci zavist, prekine ogovaranje i osudu, da pruži ruku onome sa kim je u svađi i da u tišini sopstvenog srca potraži mir. U danima posta, vernici se pozivaju na češće učešće u bogosluženjima, na ispovest i pričešće, kao i na dela ljubavi prema bližnjima.

O suštini posta govorio je i starac Gervasije, čije reči snažno opominju da se pravi smisao ovog podviga ne iscrpljuje u hrani, već u preobražaju srca:

„Pravi post je uzdržanje od greha i zla; od laži, mržnje, zavisti, razvrata, kurvarstva, pohote, prevare, gnjeva, zlopamćenja, gordosti, nadmenosti, samoživosti, sujete, pijanstva, odvratnosti srca, inata, zlog oka, zlog jezika, osuđivanja, ogovaranja, ismevanja, prljavih reči…i svih ostalih zala koja su ušla u svet.. Pravi post je izmirenje sa onima sa kojima smo u neprijateljstvu, izmirenje sa sobom i Bogom. Ako nema svega ovoga, naš post je ništa pred Bogom.“

Stručnjaci navode, s obzirom na činjenicu da je ovaj post strog, da ishrana treba da bude jednostavna i bazirana na vodi, hlebu, orašastim plodovima, medu, suvom voću i svežem povrću i voću.

Na liturgiji u hramu Uspenja Presvete Bogorodice u Mladenovcu, mitropolit šumadijski govorio o borbi sa strastima, smislu posta i pokajanju kao ličnom preokretu, a ne spoljašnjoj navici.

Pravoslavna crkva nalaže da se Bele poklade provedu u duhu smirenja, pomirenja i praštanja, da se zatraži oproštaj od bližnjih i da se sa čistim srcem uđe u dane posta, molitve i pokajanja.

Od strogog uzdržanja na vodi do dana razrešenja na ribu – pred vernicima je vreme molitve, praštanja i unutrašnjeg preispitivanja; donosimo raspored po sedmicama, pravila ishrane i najvažnije duhovne smernice.