U današnje vreme, kada se sve više govori o ljubavi, prihvatanju i Božjoj milosti, postoji jedan greh koji se često zanemaruje, a koji neumoljivo vodi mnoge u večnu propast. Ovaj greh se smatra prirodnom potrebom ili slabostom tela, ali zapravo ima razornu moć koja uništava duhovne živote, brakove, porodice i odnose sa Bogom.
Reč je o požudi, grehu koji je u savremenoj kulturi postao normalan. U hrišćanstvu, požuda se smatra jednim od sedam smrtnih grehova i definiše se kao intenzivna ili nekontrolisana želja, obično intimne prirode, ali i pohlepa ili strast prema nečemu što je zabranjeno. Požuda, kao greh, leži u činjenici da se ta želja ne kontroliše i može dovesti do drugih grešnih dela.
Požuda je jedna od najmračnijih sila koja može da uništi život pojedinca, brak, porodicu i odnos sa Bogom. Iako ostaje skrivena i često ignorisana, njen uticaj se svakodnevno oseća u srcima i umovima vernika. Požuda nije samo fizički nagon; to je duhovna bitka koja može da naruši čistotu srca i udalji pojedinca od Božje volje.
Sveti Jovan jasno ukazuje na to kada kaže da sve što je u svetu – požuda tela, očiju i gordost života – nije od Oca, već od sveta (1. Jovanova 2:16).
Požuda rađa zavisnost i stvara glad koja nikada nije zadovoljena, što vodi do emocionalnog, duhovnog i moralnog razaranja. Prvi znaci su često vidljivi u braku: gubi se intimnost, slabi poverenje, a srce počinje da luta. Odatle vodi put do preljube i pornografije.
Isus nas upozorava da čak i pogled na ženu sa željom u srcu predstavlja preljubu (Matej 5:28).
Prvi znak da požuda kontroliše život jeste kada oči počnu da vladaju. Današnji svet je prepun sadržaja koji hrani ovu želju. Biblijski junak Jov je bio svestan opasnosti i rekao je: „Sklopio sam zavet sa svojim očima da neću gledati devicu“ (Jov 31:1).
Sveti oci vide požudu ne samo kao moralni problem, već kao duhovnu bolest – pomračenje uma i udaljenje od Boga. Lek je u uzdržanju, molitvi, bdijenju nad pomislima, ispovesti, smirenju i traženju blagodati Božije, jer sam čovek bez Božje pomoći ne može da se oslobodi strasti.
Sveti oci vide požudu ne samo kao moralni problem, već kao duhovnu bolest – pomračenje uma i udaljenje od Boga. Lek je u uzdržanju, molitvi, bdijenju nad pomislima, ispovesti, smirenju i traženju blagodati Božije, jer sam čovek bez Božje pomoći ne može da se oslobodi strasti.
Sveti Jovan Lestvičnik je o požudi govorio kao o obmanjivačici čula, poroku koji ne priznaje granice, požaru koji se raspiruje dodirima, pogledima, mirisima i rečima…“
Sveti Maksim Ispovednik nas je učio da požuda nastaje iz nepravilne ljubavi prema stvorenome, umesto prema Stvoritelju odnosno kada se duša okrene od Boga, ona prirodno počinje da traži utehu u stvarima sveta — tada se rađa požuda.
Brige nas razaraju iznutra, a jedan od najvećih srpskih duhovnika 20. veka govorio je da je rešenje jednostavnije nego što mislimo.
Opštepoznata brojka je samo simbol – prava istina o strastima koje uništavaju čovekovu dušu mnogo je dublja i opasnija nego što mislimo.
Ljudi, umesto da čuvaju svoje, sve više gledaju šta imaju drugi, ubeđeni da je tamo bolje.
Pravoslavni hrišćanin je pozvan da neprestano radi na sebi – ne da bi bio bolji od drugih, već da bi bio bliži onome što je čovečno i božansko u njemu.
POGLEDAJTE JOŠ:
SRBIJA KOMPLETIRALA ODBRANU SVOG NEBA! Sin poslao ubicu aviona, OBARA IH KAO MUVE ZUNZARE!
DIGITALNI TERORISTI U AKCIJI – OD VANREDNOG STANJA DO “FIREWALLA”: Blokaderi za novac šire paniku o gašenju društvenih mreža – META dozvolila SPONZORISANE LAŽI!
HITNO! Vučić sutra predsedava sednicom Saveta za nacionalnu bezbednost!