“OSTAVITE ČOVEKA NA MIRU!”: Otac Stefan poručuje da je Vujadin Savić sve što je trebao, rešio sa ženom, decom i svojim duhovnikom

Neki ljudi gledaju tuđe živote kao rijaliti program – osuđuju, komentarišu, napadaju. A onda, kada stvarno neko postane meta besa javnosti, sve što preostaje je tišina i nemo posmatranje. Upravo zbog toga, jeromonah Stefan, duhovnik manastira Pokajnica, odlučio je da progovori o višenedeljnim osudama nekadašnjeg fudbalera i sportskog funkcionera Vujadina Savića, zbog afere koja je uzdrmala ceo region. Nakon što je, posle konstantnih verbalnih napada, grupa mladića fizički nasrnula na Savića u beogradskom tržnom centru, otac Stefan nije želeo da ostane nem, bez obzira na to što monasi retko, gotovo nikada, ne komentarišu stvari i pojave koje su svetovne.

– Svi smo nemi svedoci i posmatrači, dakle i saučesnici, višenedeljne torture nad ovim mladim čovekom, mužem, ocem četvoro dece – započinje otac Stefan.

– U duhu Hrista, da baci kamen svako ko je bez greha, postavljam pitanje: “Kako vas nije sramota i strah!” Ovo pitam i sve medije, ali i sve bezimene i isfrustrirane nebitne persone za čije postojanje znaju možda tek samo prve komšije…

Kada društvo zaboravi meru i pravdu

Duhovnik manastira Pokajnica ističe da je društvo izgubilo osećaj za pravu dimenziju zla i dobra:

– Što se ne osilite na ove raspale mediokritete iz rijaliti programa, na botoksiranog tranvestita koji je pravo iz makedonskog zatvora dobio autorske emisije u Srbiji, na istetoviranog i bradatog demona kvazipevača utegnutog u svilu i kadifu, na transrodnu prostitutku koja u Srbiji promoviše svoj posao u Švajcarskoj, na starlete koje javno iznose svoje cenovnike, na satanistu koja se u svojim performansima poliva krvlju i mokraćom, na one koji poubijaše decu u Ribnikaru i Mladenovcu, oteše malu Dunju… Oni su kancer ovog društva, primer bluda i razvrata, Sodoma i Gomora – naglašava otac Stefan.

Ptintscreen/Youtube/TV Hram

 

Prava dimenzija hrišćanskog saosećanja

U isto vreme, on ukazuje na osnovnu hrišćansku istinu – da je ljudski život svet i da ne treba drugome suditi, posebno ne na osnovu senzacionalnih priča:

– Ostavite čoveka na miru! Sve što je trebao rešiti, rešio je sa ženom, decom i svojim duhovnikom! Da li ste svesni svog stepena zla?! – podseća otac Stefan.

– Čak i ako je uradio ono za šta ga vi “sveti i bezgrešni ljudi” optužujete (a podsećam vas da to još uvek nije dokazano), on će za to dati odgovor Bogu. Nećete vi! Vi ćete dati odgovor za ovo za šta vas ja optužujem!

Poruka koja seže do savesti i srca

Otac Stefan završava porukom koja seže do savesti i srca:

– Toliko od mene! Nikada nisam ćutao, pa neću ni sada! Na to ste navikli… Mir vam od Gospoda!

Otac Stefan ovim primerom pokazuje koliko je važno saosećanje i razboritost u svetu u kojem instant osuda postaje norma, a prava pravda i oprost često ostaju zapostavljeni.

Sveštenik objašnjava kako iskreno kajanje otvara put oproštaju i za najteže prestupe, dok ritual sam po sebi ne garantuje automatsko spasenje.

Prvi srpski vladika u Americi, koga danas proslavljamo kao svetitelja, objasnio je da telesne nevolje nisu slučajnost, već prilika za pokajanje, duhovni rast i otkrivanje unutrašnjih slabosti.

Priča o čoveku koji je grešio ceo život, ali se iskreno pokajao, otkriva večni dijalog između ljudske nesavršenosti i božanske milosti – i pruža nadu svakome ko traži unutrašnje oslobođenje.

Gnev se u svetootačkom učenju smatra jednom od najrazornijih strasti, jer pomračuje um, uznemirava srce i razbija mir duše.