OPOZICIONARI SE POSVAĐALI SA ZDRAVIM RAZUMOM I SA SAMIM SOBOM! Doktor Đilas i mister Hajd – bežali od izbora, a sad ih traže!

Nepisano je pravilo srpskih opozicionara da okrenu ploču kad ne znaju šta će, ali sad su toliko preterali da su se posvađali prvo sa zdravim razumom, pa sa samim sobom.

Zimus, dok su protesti još imali određenu masovnost, pričali su svi odreda da izbori nisu rešenje jer su se nadali da će vlast pokleknuti pred nasiljem na ulici, a sad, kad su videli da od tog scenarija nema ništa, pričaju da su vanredni izbori spas.

Često su umeli da ostave utisak sluđenih ljudi, ali sad već više deluju kao podeljene ličnosti, slično kao u gotičkoj noveli Roberta Luisa Stivensona „Doktor Džekil i gospodin Hajd“. Ova novela ušla je u srpski jezik kao fraza koja se koristi da se opišu ljudi koji imaju svoju svetlu i tamnu stranu.

Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost kaže za Srpski telegraf da nema sumnje da je do promene došlo zbog toga što su opozicionari još nedavno računali da će doći do nekog prevrata i da će se vlast urušiti sama od sebe pod pritiskom protesta.

– Sada, kad su videli da se to ne dešava, da je proces u potpunosti obrnut, da se osipaju i demonstranti, postali su veliki zagovornici suprotnog jer smatraju da je ovo poslednji trenutak da bar donekle materijalizuju tu podršku koju su imali pre svega kada se govori o protestima. Tačnije, oni se nadaju da bi organizacijom izbora na indirektan način, preko studentskih lista, mogli da dobiju poneki mandat više u odnosu na ono što su osvojili na poslednjim izborima krajem 2023. – navodi Graovac.

SRĐAN GRAOVAC: NADAJU SE DA ĆE PREKO STUDENTSKIH LISTA DOBITI KOJI MANDAT VIŠE

Dragan Đilas izneo je dva potpuno oprečna stava povodom mogućeg pristanka njegove Stranke slobode i pravde na učešće na izborima.

– Niko iz opozicije ne pristaje na takve izbore. Ko god je zaista opozicija, on na to ne pristaje. (31. januar)

– Izbori su jedini način za promenu vlasti. (7. maj)

Bojan Pajtić kao da je uveren da se niko neće setiti da je pre četiri meseca govorio nešto sasvim suprotno.

– Ko od opozicije pristane na vanredne izbore bez ispunjenja zahteva studenata, drastične promene izbornih uslova i prelazne vlade kao garanta da će izbori biti regularni i demokratski, taj je u dogovoru s Vučićem. Nema tu ni levo ni desno, to je izdaja. (25. januar)

– Ušli su u pogrešan voz i sad je svaka stanica pogrešna, pa jedino raspisivanje izbora može da spase državu ove agonije. I u tom smislu, jedini izlaz iz ove agonije jesu izbori. (26. maj)

Srđan Milivojević postavio je u tom periodu dva potpuno različita zahteva koja je vezao uz predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

– Nema nikakvih izbora po izbornim pravilima Aleksandra Vučića i to mora svakom da bude jasno. (13. januar)

– Vučić mora da bude nateran da raspiše izbore (12. maja)

Miroslav Aleksić dva puta je ponavljao mantre svojih istomišljenika, kao da nije primetio koliko su kontradiktorne.

– Izbori nisu tema niti ih tražimo. (30. decembar)

– Čini mi se da ćemo morati da izvršimo jak pritisak da tražimo izbore da paralelno s tim idemo u kampanju. (14. maj)

Savo Manojlović promenio je priču ranije nego što su se toga setila njegova opoziciona sabraća.

– Mislim da bi traženje izbora u ovom momentu bilo neka vrsta veštačkog disanja za Vučića i izdaja studentskih interesa. (23. januar)

– Podržavam, studenti treba da učestvuju na izborima. (26. april)