ONI SE HRISTA NISU ODREKLI ČAK I KAD SU IH STAVILI NA TEŠKE MUKE Danas su Sveti mučenici Trofim, Savatije i Dorimedont

SPC i njeni vernici 2. oktobra slave Svete mučenike Trofima, Savatija i Dorimedonta. U III veku u vreme cara Prova, došli su Trofim i Savatije u Antiohiju, koja je bila pod nadležnošću izvesnog Atika. Bili su veoma ugledni i poštovani građani. Baš u to vreme kad su stigli bilo je praznovanje i prinošenje žrtvi Apolonu. Trofim i Savatije nisu hteli da se pridruže veselju i to ubrzo stiže do Atika, koji ih posla na sud.

Kad nisu hteli da se odreknu Isusa Hrista, on ih jednog po jednog stavi na muke. Pošto je pretukao i mučio  Trofima poslao ga je u Frigiju kod izvesnog Dionisiju, još većem  mučitelju hrišćana, a iz tamnice izvede Savatija i poče da im sudi.

Kada mučitelj upita Savatija ko je i kakvoga je čina, on odgovori:

„Čin i dostojanstvo moje, i domovina, i slava, i bogatstvo jeste Hristos Sin Božji, vazda živi, čijim promislom vasiona stoji i upravlja se.“

Zbog ovih reči su počeli da ga tuku i razvlače i stružu ga gvožđem, dok mu se kosti nisu videle ispod kože. Od toga je i umro. I Trofima je Dionisije stavio na muke, a potom bacio i u tamnicu. Tu mu je došao neki Dorimedont, senator i potajni hrišćanin. Kada je ovo saznao, Dionisije je počeo da muči obojicu, pa ih je potom bacio zverima.

Međutim zveri ih nisu ni pipnule. Dorimedont Sveti je čak medvedicu vukao za uši da bi ga rastrgla, međutim, ona mu se umiljavala. Tada je mučitelj naredio  da ih usmrte mačem.

Protođakon Ljubomir Ranković objašnjava da svako snosi posledice svojih grehova, ali da postoji način za otkupljenje kroz pokajanje, ispovest i milostinju, čime možemo pomoći i svojim precima.

Bog čoveka vodi ka cilju neobičnim putevima, a ako ima vere ništa nije nemoguće, govori igumanija i jedina monahinja manastira Svetog Hristofora, zadužbine kralja Dragutina iz 13. veka, u Mislođinu, i navodi da je Božji poziv dobila mnogo ranije nego što je putem Gospodnjim krenula, ali da ga tada nije razumela.

Samoubistvo je smrtni greh i prkos Duhu Svetome. Samoubistvo je utoliko strašniji greh od ubistva, što greh ubistva čovek može još i pokajati, dok za greh samoubistva nema pokajanja., pisao je Sveti Nikolaj.

O prolaznosti trenutka i njegovom značaju u životu govorili su svetitelji, čija učenja nam otkrivaju kako svaki dan može postati prilika za lični rast. To je moguće samo ako koristimo vreme kao dragoceni dar od Boga.