ON SE SMATRA OCEM ZAPADNOG MONAŠTVA: Danas je Prepodobni Benedikt Nursijski

Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog Benedikta Nursijskog.

Prepodobni Benedikt iz Nursije u Italiji (480-543), brat blizanac svete Sholastike, smatra se ocem zapadnog monaštva u Evropi i jednim od najvećih svetih otaca Hristove vere.

Rođen u Nursijskoj oblasti u Italiji 480. godine, od roditelja bogatih i znamenitih. U školi se nije zadržao dugo, „jer sam uvide da zbog knjižnog učenja može izgubiti veliki razum duše svoje”.

I iziđe iz škole „nenaučen mudrac i razuman neznalac“.

„Pobegne u neki manastir gde ga inok Roman zamonaši, posle čega povuče se u jednu vrletnu goru gde u pećini osta preko tri godine na velikom trudu oko svoje duše. Roman mu donošaše hleba i spuštaše sa vrletne stene na kanapu do pred pećinu“, piše u žitijama.

Kad se pročulo po okolini, on, da bi izbegao slavu od ljudi, udaljio se iz te pećine. Bio je prema sebi vrlo surov.

„Jednom kad ga nečisti bes telesne pohoti spopade, on se skide nag i valjaše po koprivi i trnju, dok ne odstrani od sebe i svaku pomisao o ženi“.

Bog je bio mnogim darovim: proziraše, isceljivaše, izgonjaše zle duhove, vaskrsavaše mrtve, javljaše se drugima i na javi i na daljini u snu.

„Jedanput prozre, da mu je naslužena čaša vina s otrovom. On prekrsti čašu, i čaša pršte“.

Osnovao je dvanaest manastira, u svakome u početku bilo po dvanaest monaha.

Docnije se stvorio naročiti red benediktinaca, koji i danas postoji u Rimokatoličkoj crkvi.

Šest dana pred smrt, naredio je da se otvori njegov grob, ranije pripremljeni, jer je prozreo da mu je kraj blizu.

Sabrao je sve monahe, posavetovao ih i posle toga se upokojio. 

Kad je Sveti Benedikt ispustio dušu, dva monaha, jedan na putu, a drugi opet u nekoj udaljenoj ćeliji na molitvi, videše istovremeno istu viziju: put od zemlje do nebesa zastrt skupocenim tkaninama i osvetljen po stranama redovima ljudi; na vrhu toga puta stajaše neki čovek neopisane krasote i svetlosti, koji im reče, da je taj put spremljen za Benedikta, Bogu omiljenoga.

Po toj viziji ta dva brata saznadoše da je njihov dobri iguman otišao iz ovoga sveta. Skončao je mirno 543. godine.

Sveti Sofronije je napisao žitije svete Marije Egipćanke, sastavio čin velikog vodoosvećenja, i uveo u razna bogosluženja neke nove himne i pesme.

Svojim duhovnim iskustvima, koja je doživeo pod neposrednim uticajem Duhovne lestvice Jovana Lestvičnika, a koja je i zapisao, Simeon je udario temelje isihazmu.

Nema ništa što u Bogu neće biti dobro, tvrdi otac Makarije.

Nikifor je službovao nekoliko godina na dvoru u istom zvanju kao i njegov otac. Ali, ostavio je dvor i udaljio se do obale Bosfora i tamo sagradio manastir.