ON JE NA ČUDESAN NAČIN POSTAO EPISKOP: Danas je Sveti Amfilohije episkop Ikonijski

Srpska pravoslavna crkva obeležava Svetog Amfilohija, episkopa Ikonijskog.

Bio je zemljak, drug i prijatelj Svetog Vasilija Velikog i drugih velikih svetitelja iz IV veka.

Amfilohije je rano ostavio metež svetski i povukao se u jednu planinu gde je proživeo 40 godina. Tada se upraznila episkopska stolica u Ikoniji, i Amfilohije je čudesnim načinom bio izabran i posvećen za episkopa ikonijskog.

Učestvovao je na Drugom vaseljenskom saboru 381. godine. Revnosno se borio protiv Makedonija zločestivog, i protiv arijanaca i Evnomija.

Lično je molio cara Teodosija Velikog da izagna Arijance iz svakog grada u državi, ali car mu nije ispunio želju.

Posle nekoliko dana opet se javi Amfilohije caru. Kada je episkop uveden u odaju za primanje, car je sedeo na prestolu, a do njega s desne strane seđeo je njegov sin mu Arkadije, koga je Teodosije uzeo za sacara.

Ušavši, Amfilohije se poklonio caru Teodosiju, a na Arkadija,nije hteo da obrati pažnju.

To je veoma naljutilo cara Teodosije pa je naredio da se Amfilohije odmah istera iz dvora.

Tada mu reče svetitelj: „Vidiš li, care, kako ne podnosiš beščešće sina; tako i Bog Otac ne trpi beščešće Sina Svoga, odvraća se s nenavišću od onih, koji hule Njega, i gnevi se na sve pristalice one proklete (Arijeve) jeresi”.

„Čuvši ovo car razumede zašto Amfilohije ne odade počast sinu njegovom, i udivi se mudrosti i smelosti njegovoj“, piše u žitijama.

Sveti Amfilohije je napisao i nekoliko knjiga o veri. Upokojio se 395. god. u dubokoj starostii.

Krstio je ženu i sina kneza te zemlje, zbog čega se knez naljutio i poslao jednu stražu da mu dovede Mateja na sud. Vojnici su otišli i vratili su se knezu govoreći da su čili Matejev glas, ali da nikako nisu uspevali da ga vide.

Kada je došao za episkopa u Kesariju zatekao je sav grad neznabožački samo sa 17 hrišćana, a kada je odlazio iz ovog života ostavio je sav grad hrišćanski samo sa 17 neznabožaca.

Sveti Teofan Zatvornik ukazuje da, kada bismo uvek imali u sećanju sva dobra koja smo primili od Gospoda, ne bismo bili nezahvalni i ne bismo se odricali Njegove volje.

Kada je mučitelj Platonu spomenuo neznabožačkog filozofa Platona, on je odgovorio “Niti sam ja sličan Platonu, ni Platon meni, osim jedino po imenu. Ja se učim mudrosti, koja je Hristova, a on je učitelj one mudrosti, koja je ludost pred Bogom.”