ON JE GLEDAO KRASOTU ANĐEOSKU I ODUŠEVLJAVAO LJUDE ČUDESIMA! Sutra je Prepodobni Grigorije Dekapolit

Srpska pravoslavna crkva sutra se seća Prepodobnog Grigorija Dekapolita, hrišćanskog svetitelja iz 9. veka koji je širio hrišćanstvo u Vizantiji, Rimu i na gori Olimpijskoj.

Prepodobni Grigorije Dekapolit rođen je u Dekapolju Isavrijskom (današnji Dar es Salam). Roditelji su mu bili znameniti ljudi poznati po svojoj hrišćanskoj veri.

Roditelji su ga sa osam godina upisali u školu i rano je izučio Sveto pismo i „usrdno pohađaše crkvu radi molitve“.

„Stremeći k nebeskom, on prezre sve zemaljsko: nije jeo ukusna jela, upotrebljavajući prostu i grubu hranu; nije hteo da nosi bogato i meko odelo; sam je izdržavao sebe svojim rukodeljem, razdajući ostatak sirotinji. Često se povlačio u usamljeničko molitveno tihovanje, i tamo se nasamo molio Bogu da ga udostoji biti vernim slugom njegovim“, piše u žitijama.

Kad je završio školu, roditelji su hteli da ga ožene, ali Grigorije je pobegao u pustinju i zamonašio se. 

Živeo je na raznim mestima, kao u Vizantiji, u Rimu, na gori Olimpiskoj. Gde god je bio, svuda je oduševljavao ljude svojim podvizima i čudesima.

„Tako, jednom dođe k njemu jedna besomučna žena i moljaše od njega pomoć da obnovi svoju malu kućicu koja beše propala. U odgovor na njenu molbu svetitelj joj reče: Idi, počni posao, i Bog, otac sirotinje, poslaće ti pomoć. – Žena s verom ode i stade kopati zemlju da postavi temelj. I gle, sa tog mesta pokulja silna smola. Žena je prodade, i za dobijeni novac ne samo podiže kućicu, nego se još i izdržavaše od prodaje te smole, i zadovoljavaše druge svoje potrebe“.

Dešavalo se da ga je ozaravala svetlost nebeska; da su mu se angeli Božji javljali.

„On je gledao krasotu angelsku i slušao umilno pojanje njihovo“, piše u žitijama.

Poživeo dugo i bogougodno, i skončao mirno u IX stoleću u Carigradu.

Njegove poslednje reči su bile „Slava Bogu za sve!“

Sva trojica su bila ugledni građani Edeski koji su postradali zbog vere u Hrista.

Muči me još ljuće, da se vidi jasno tvoja bezčovečnost i moje trpljenje, molio je svetitelj svog mučitelja.

Ostavio je knjigu proročanstava o Carstvu gospodnjem.