ON JE BIO JEDAN OD 12 ODABRANIH: Slavimo Svetog apostola Filipa!

SPC danas obeležava praznik posvećen Svetom apostolu Filipu.

On je bio jedan od dvanaestorice apostola. Rođen je u Vitsaidi, Galileji; a umro je oko 81. ili 86. u Frigiji ili u Skitiji (u današnjoj Ukrajini).

Rodom je iz Vitsaide kraj jezera Galilejskog, kao i Petar i Andrija.

Filip je bio pozvan od Isusa Hrista da mu se pridruži i bude mu učenik. Filip je zatim upoznao Natanaila (za kog se smatra da je apostol Vartolomej) sa Hristom.

Primivši Svetog Duha, Filip je propovedao Jevanđelje po mnogim stranama Azije i po Grčkoj. Po crkvenoj tradiciji, Filip se u frigijskom gradu Jerapolju našao na zajedničkom jevanđelskom poslu sa apostolom Jovanom, svojom sestrom Marijamnom i apostolom Vartolomejom.

Tu bi navodno bila neka opasna zmijurina, koju su neznabošci hranili i klanjali joj se kao božanstvu.

Apostoli molitvom umrtviše zmiju i time navukoše gnev tamošnjih ljudi.

Neznabošci uhvatiše Filipa i raspeše ga naopako na drvetu, potom raspeše i Vartolomeja. Utom se zemlja rastupi i proguta sudiju i mnoge druge sa njim.

U velikom strahu ljudi su potrčali da skinu razapete apostole, no uspeše jedino Vartolomeja da skinu živog. Filip, pak, beše izdahnuo. Vartolomej postavi krštenima za episkopa Stahija, koga su pre toga on i Filip iscelili od slepila i krstili.

Mošti Svetog Filipa prenete su docnije u Rim.

Pre nego što je otišao u bitku za Adrovac, koja je navodno bila i kobna po njega, u ovoj svetinji je jeo i pio viino.

Sveti Teofan Zatvornik u svojojj misli za 23. ponedeljak po Pedesetnici podseća na važnost vere u Božje otkrivenje i na to da istina o Bogu dolazi isključivo iz Svetog pisma i apostolskih spisa. Prema njegovim rečima, sve što je potrebno da bi se razumela priroda Boga, plan spasenja i način života po Božjim zapovestima već je otkriveno kroz Jevanđelje i dela apostola. On nas poziva da se ne bavimo spekulacijama ili pokušajima da stvorimo vlastite ideje o Bogu, jer je Božanska istina već data.

Sveti Teofan misli za 23. utorak po Pedesetnici ukazuje na duboko značenje molitve u životu hrišćanina i način na koji ona treba da bude iskrena i sa pažnjom upućena Bogu. On ističe da je Gospod podario opštu molitvu, „Oče naš“, koja obuhvata sve naše duhovne i telesne potrebe, ali nas podseća da nije moguće jednim obraćanjem obuhvatiti sve što možemo tražiti od Boga. Stoga, postoji mogućnost da se molimo i pojedinačno, izlažući pred Gospoda svoje konkretne želje i potrebe, bilo u crkvi ili kod kuće.

Njegove poslednje reči su bile: „Slava Bogu za sve“!