OLUJE I ZVERI ŽIVOTA KOJIH SE TREBA PAZITI: Vladika Nikolaj nas uči kako prevazići opasnosti i uloviti duhovni plen

Zakoračiti u dubine života znači prepustiti se Hristu kao jedinom vodiču. U besedi za sredu 4. sedmice Velikog posta, vladika Nikolaj Velimirović jasno pokazuje da bez Njega nema sigurnog ulova: plićine nude sitni plen, dubine strašne opasnosti, ali i neizmerne blagoslove. Svaka reč ove besede podseća da vera nije samo znanje, već hrabro delanje, gde se duša i telo obogaćuju samo kroz zajedništvo sa Spasiteljem.

Beseda o putovanju s Hristom na dubinu

Hajde na dubinu. (Lk. 5, 4)

Tako naredi Gospod Petru i ostalim apostolima kada presta govoriti. To znači da On prvo daje pouku, pa odmah zatim poziva na delo. Isto važi i za nas: čim se naučimo nešto iz Jevanđelja, odmah treba da pođemo da to ostvarimo. Učenici delatelji mili su Gospodu, a ne samo učenici.

Hajde na dubinu! Ukraj obale, iz plićine, govorio je Gospod narodu koji je manje posvećen u tajne carstva Božjega, a apostole On poziva na dubinu. U plićini je manja opasnost, ali je i lov manji. U plićini su zmije i žabe i drugi manji gadovi vodeni – to je sva opasnost; i u plićini su samo malene ribe – to je sav lov.

A na velikoj dubini je i opasnost velika. Tamo su veliki zverovi morski i velike bure – to je opasnost; no tamo su i velike i dobre ribe u ogromnoj količini – to je lov. O posvećeni, hajde, dakle, na dubinu!

Hajde na dubinu tajanstvenog mora životnog, no ne kreći se bez Hrista na lađi svojoj. Nipošto. Jer ne samo što možeš provesti svu noć svoga života ne ulovivši ništa, kao što se Petar žaljaše: „Svu noć smo se trudili i ništa ne uhvatismo“ – ne samo to, nego možeš i gore proći ako Hristos nije na lađi. Mogu te bure skovitlati i u ponor baciti, mogu te i golemi zverovi morski pojesti.

Bure to su strasti tvoje sopstvene, o posvećeni, koje idu s tobom neminovno ako se kreneš na dubinu bez Hrista. Golemi zverovi morski to su demoni, koji za tren oka mogu tebe upropastiti, kao što za tren oka upropastiše veliki krd svinja od dve hiljade.

Ideš li pak s Hristom na dubinu, ne boj se ništa, no radosno i hrabro idi, pripijen uz Gospoda. Ulovićeš najbolji lov i napunićeš njime obe lađe, i telesnu i duševnu. Najbolji lov ulovićeš, o posvećeni, i bez opasnosti izaći ćeš na obalu, na obalu Carstva Hristovoga. Samo nikud bez Hrista! Ni u plićinu, ni na dubinu. U plićini će ti dosaditi i glad i mnogi sitni gad, a na dubini će te zlo preveliko snaći.

Ti si naš krmanoš, naša odbrana, naše pristanište, o svemoćni Spasitelju! Tebi slava i hvala vavek. Amin.

U besedi za nedelju 2. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako dela Isusa otvaraju oči i menjaju način na koji vrednujemo sopstvene napore.

U besedi za četvrtak 3. sedmice Velikog posta Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na Hristovu silu koja ne samo što pobedjuje smrt, nego otvara put svakome ko veruje.

Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća zašto je Hristos hrana koju ne smemo zaboraviti i kako Njegova prisutnost svakodnevno hrani misli, srce i volju.

Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za nedelju 3. sedmice Velikog posta prikazuje kako se Otac može videti jedino kroz Sina, poput svetla koje osvetljava sve što dotakne.