OGLAŠAVANJE MANDINE UDOVICE NA GODIŠNJICU LEDI KRV U ŽILAMA! Sa sinom ga je gledala kako UMIRE na sceni, a OVO ga je odvelo u SMRT!

Juče se navršilo tačno devet godina od smrti Milorada Mandića Mande, koji je i dan-danas jedan od najcenjenijih glumaca na našim prostorima. Manda je preminuo na daskama koje život znače i to dok je igrao Kapetana Kuku u predstavi „Petar Pan“ na sveni UK „Vuk Karadžić“. Kako je svojevremeno ispričao njegov brat Nenad, „kredit za stan i pozorište su ga odveli u grob“.

– Kredit za stan i pozorište su ga odveli u grob. Postao je 2014. godine upravnik pozorišta koje nije renovirano od Drugog svetskog rata. Mnogo je želeo da ga sredi, sam je jurio sponzore. I Novak Đoković je donirao novac, ali to nije bilo dovoljno. Celog sebe je davao, sa majstorima ostajao do tri, četiri ujutru i radio barabar sa njima. Uzimao je špakle i gulio zidove, a ujutru kupovao burek. Sećam se da mu je i sin Filip govorio da ide kući i odspava malo, ali on nije hteo – ispričao je Nenad svojevremeno, pa dodao:

– Kada se oženio Anjom, digao je kredit da kupi stan. Ali, pošto je već bio u godinama, morao je da plaća osiguranje kako bi se kredit obnavljao. Uzeo je kredit u švajcarcima, jer je tada bio najisplativiji, ali mu je posle godinu i po dana preseo. Plaćao je skoro 100.000 mesečno ratu za kredit. To ga je strašno mučilo. Nije lako svakog meseca zaraditi taj novac, a gde su ostali troškovi? – rekao je Mandin brat Nenad, preneo je Mondo.

Anja je tad imala problema s bankom, koja nije htela da isplati osiguranje, ali je taj problem kasnije rešen. Inače, Anja Mandić i sin Andrija su bili u publici kad je Manda špao na sceni. Imao je 55 godina. Anja je svojevremeno govorila o najtežem danu.

– Retko ko zna da smo tog dana Andrija i ja sedeli u prvom redu. Uvek smo ga poljubili pre predstave, ali tog dana nismo stigli. Gledali smo kako pada sa broda na sceni – u prvom trenutku sam pomislila da je to deo predstave, kao da pada u vodu. Ali kada se nije pomerio, znala sam da nešto nije u redu. Pogledom sam tražila nekoga ko bi mi to potvrdio, i videla Bobu Mićalović, koja je takođe gledala predstavu sa decom – njen zbunjen pogled mi je bio dovoljan.

U tim trenucima neizvesnosti i užasa, Anja je instinktivno reagovala:

– Sama sam skočila na scenu. Htela sam da mu zatvorim oči, ali su bile otvorene. Znala sam da nije dobro. Rastrzana između njega koji leži i Andrije koji sve to posmatra iz prvog reda, nisam znala gde pre. Zavese su se spustile, decu su izvodili iz sale, a ja sam ostala unutra, na sceni, dok je moje dete od devet godina ostalo iza mene, samo.“

Kako je vreme odmicalo, nade su se gasile.

– Rekla sam Andriji da će sve biti u redu, trudila sam se da budem funkcionalna i svesna gde mi je dete. Kada je stigla hitna pomoć i kada su prošli minuti, a ništa se nije menjalo, pozvala sam svu njegovu decu da dođu. Znala sam da se nešto loše dešava.

Anja je tada pokazala izuzetnu snagu – odmah je potražila pomoć psihologa za sebe i sina, odlučna da svom detetu ne laže, već da ga suoči sa realnošću, koliko god ona bila bolna:

– Pitao me je: ‘Gde je tata?’ Rekla sam mu istinu. Taj krik koji je ispustio nikad neću zaboraviti. Samo sam ga stegla i dala mu jastuk da udara po njemu koliko god želi. Vikao je da ne želi da živi. Kada je počeo da plače, bilo mi je lakše – jer sam znala da nije ‘zaleđen’, da tuguje, da proživljava bol – govorila je, preneo je Kurir.

BONUS VIDEO: