U organizaciji Udruženja Irmos, a pod pokroviteljstvom Grada Čačka i Turističke organizacije Čačak, održana je duhovna tribina na temu Kosovskog zaveta. Tribinu je predvodio otac Gojko Perović, čiji nadahnuti govor okupljenima u Čačku pružio novo razumevanje i duhovno osveženje na ovu važnu temu.
Otac Gojko Perović je svoje izlaganje započeo rečima koje duboko odjekuju:
– Stara tema koja uvek traži neko tumačenje, da mi u našem vremenu shvatimo šta je Kosovski zavet i šta je Kosovo. To su pokušali da objasne kroz neke pravne termine, ugovore, dogovore. Kad se dvojica dogovaraju oko prodaje nečega ili čak oko braka, dogovorili se mladoženja i mlada da će da žive, pa potpišu neki ugovor.
Govoreći o suštini zaveta, otac Gojko je naglasio da zavet nije puki dogovor, već duboko duhovno obećanje čoveka Bogu:
– Zavet bi značilo dati reč da će nešto tako biti. Kome ovde daje reč? Čovek Bogu, biću dobar, gospode Bože, biću dobar, poštovaću deset Božijih zapovesti.
Deset Božjih zapovesti kao temelj zaveta
Otac Gojko je podsetio prisutne na važnost deset Božijih zapovesti, naglašavajući kako mnogi ljudi znaju samo one najpoznatije, poput „ne ubi, ne ukradi“, dok se prve zapovesti često zaboravljaju.
– Deset Božih zapovjesti glase: “Ja sam Bog tvoj, nemoj imati drugog Boga osim mene. Nemoj praviti neke idole, ni ti im se klanjati.” Pa makar to bila i fudbalska reprezentacija. Nemoj uzalud prizivati ime gospodnje. Vidio sam jedan spot gde jedna devojka stoji ispred kamere. Stoji kompletna reprezentacija. Ona kadi i govori: “Ovaj će dati go”. Nemoj uzalud zbog neke fudbalske utakmice prizivati ime Gospoda Boga. Ako znaju da igraju, nek igraju. Ako ne znaju, nek idu kući.
Četvrta Božija zapovest kaže: “Šest dana radi. Završavaj sve svoje poslove. Sedmi dan posveti Bogu”. Pa tek onda ide: “Poštuj oca svoga i materi. Da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlji.”
Potom ide ono što svi znamo. Kad pitaš prosečnog Srbina da li zna svih 10 Božijih zapovesti, on kaže da zna. Koje su? “Pa ne ubi, ne ukradi…” A ove što sam do sad nabrao, ovih pet? Testirao sam I shvatio da ne znaju svi – rekao je otac Gojko, ističući potrebu za dubljim razumevanjem i primenom svih zapovesti u svakodnevnom životu.
Žrtva kneza Lazara kao vrhunski primer
Posebno mesto u besedi zauzeo knez Lazar. Otac Gojko je naglasio da žrtva kneza Lazara predstavlja ponavljanje iskonske univerzalne težnje, ali sa jedinstvenom duhovnom dimenzijom:
– Žrtva kneza Lazara nije potez kamikaze, nije to harakiri, nije to neka suluda pogibija. To je žrtva sa znanjem da ako izgubi ovaj život, dobiće večni. Vojska kneza Lazara se stalno popunjava. Nisu to samo oni momci kakav je Boško Jugović.
Baš u ove vidovdanske dane, ožive sećanja na besmrtne junake, na kneza Lazara i na Miloša Obilića kome Njegoš posvećuje “Gorski vjenac”. Posvećuje ga Karađorđu, kao novom Obiliću. A pun “Gorski vijenac” Obilića – istakao je otac Gojko.
Da li Srbi slave svoj poraz?
Besednik se potom osvrnuo i na pitanje koje se povremeno može čuti.
– Danas kažu: “Vi Srbi ludi, slavite poraze” Šta ste uradili na Kosovu? Poginuo Lazar, poginuo Miloš, svi izginuli, ostao samo Pavle Orlović da kazuje Kosovki devojci, gde je koji junak poginuo. Ne slavimo mi poraze, mi slavimo žrtvu onih narodnih vođa i pastira, koji su pre svega verovali u večni život i koji su svojim primerom posvedočili da im je važniji život njihovog naroda, nego svoj sopstveni. To je poenta Kosovske bitke.
I taj koji nam kaže da slavimo poraze, taj će otići u bioskop kupiti kokice i gledaće film “300”. Holivudski film koji pokazuje bitku Termopilsku, gde su Spartanci dočekali Persijance i svi izginuli. Rekao bi čovek – suludo, ali su dali reč da Persijancima neće dozvoliti da prođu kroz Termopilski klanac. Kad je to bilo? Četiri stotine godina prije Hrista. I svi danas kažu da su hrabri Spartanci zaustavili Persijance.
Pa šta je drugo Lazareva žrtva nego ponavljanje te iskonske univerzalne težnje, ali sa jednom razlikom. Persijanci nisu znali za večni život, nego su taj jedini koji su imali, žrtvovali radi časti, radi zemaljske časti, radi zemaljskog obraz – rekao je otac Gojko ističući da je knez Lazar postavio temelj golgotskoj žrtvi koja glasi: “Zemaljsko je za malena carstvo, a nebesko uvek i doveka.“
Kosovski zavet u savremenom kontekstu
O tome kako je knez Lazar u narodnoj poeziji došao u situaciju da izgovori reči “Carstvo moje nije od ovoga sveta”, otac Gojko kaže:
– Tako što mu je stigla knjiga iz Jerusalima. To je mnogo važna stvar. Narodni pesnik zna da je Lazareva žrtva vezana za Jerusalim. On je dušom osetio da se Lazar žrtvuje po blagoslovu Jerusalima. A koji je blagoslov Jerusalima? Žrtva Hristova na Golgoti.
Gospod je postradao na krstu, ne zato što nije mogao da se brani, nego da bi pokazao dubinu ljubavi. Na jednom mestu kaže: “Nema veće ljubavi, nego neko da život svoj položi za bližnje svoje.” Na drugom mestu kaže: “Ako si krenuo u boj, pa vidiš da je neprijatelj jači, idi pa se miri na vreme. Između te dvije stvari, da položiš život za bližnjega svoga, i da se miriš na vreme, ako vidiš da nisi dovoljno jak.
Ne možeš bezglavo zamišljati, da si Lazar, ako nisi Lazar. I da je vreme za pogibiju, ako nije vreme. Jer isti patrijarh koji je blagoslovio kneza Lazara, i pričestio vojsku, dao je blagoslov da se Olivera uda za Bajazita. Razmislimo svi malo o tome – poručio je jedan od najomiljenijih besednika današnjice.
Nesloga je teža od korone, teža iod smrti
U nastavku, otac Gojko je istakao značaj i snagu zajedništva:
– U boj se ide kad smo zajedno, i kad imamo Lazara ispred, a ne kada smo podeljeni između sebe. I Lazar je mogao da izbegne. Bilo je vladara i velikaša, koji su stavili krunu na glavu pod zaštitom Turskog cara, i rekli: ”Slobodno ti prođi preko naše teritorije.” Zato Njegoš u “Gorskom vijencu” grmi?
Na koga se najviše žali? “Velikaši, proklete im duše, na komade razdrobiše carstvo” Nesloga je teža od korone! Nesloga je teža od smrti. Pa lepše je poginuti, nego izdati onoga koji se oslanja na tebe.
Reč, dve o izdaji
A potom je besednik, dok su mnogobrojni sabrani Čačani netremice upijali svaki njegovu reč, podsetio na dijalog između kneza Lazara i Miloša Obilića:
– Imate kneza Lazara koji kaže Milošu Obiliću: “Bogami sam čuo da ćeš me izdati”. A onda Miloš kaže: “Ja ti večeras neću ništa više pričati hoću li te izdati ili neću. Ja ću svoje pokazati delom.”. Zato je pet stotina godina posle te noći, Njegoš oduševljen Obilićem toliko da kritikuje velikaše koji su se međusobno podelili i kaže: “Da Miloš osta na sredi sa svoja oba pobratima, danas bi Srbin Srbinom bio.”
Nema Miloš vreme na to da sluša. On ide da ispuni ono što je on reko. E to je zavet. Drži se reči koje su reko. Budi oslonac svome bratu. Budi oslonac svome drugu. Budi oslonac svome bračnom drugu. Budi oslonac svome roditelju. Budi oslonac svojoj deci – istakao je bivši rektor Bogoslovije na Cetinju.
Kosovski zavet u svakodnevnom životu
U zaključku, otac Gojko je pozvao prisutne da u svakodnevnom životu slede primer kosovskih junaka kroz održavanje datih reči i vernost Bogu i bližnjima.
– To je Kosovska bitka, svaki dan. Ne moramo vaditi mačeve, ni noževe. Održi reč. Budi čovek na koga se može osloniti.
Duhovna tribina je završena u duhu zajedništva i duhovnog osnaženja, podsećajući sve prisutne na večnu vrednost Kosovskog zaveta i njegovu primenu u svakodnevnom životu.
Bivši rektor Bogoslovije Svetog Petra Cetinjskog govori o tome kako post ovim danima, izuzev u „trapavim nedeljama“ i siruposnoj sedmici, povezuje vernike sa Hristovim stradanjem i otkriva dublje slojeve duhovnosti.
U srednjem veku, Srbi su visoko poštovali ovog svetitelja, o čemu svedoči njegovo pominjanje u Miroslavljevom jevanđelju. Međutim, početkom 15. veka, njegov kult počinje da slabi, jer se u srpskim tipicima tada pojavljuje spomen na pogibiju Svetog kneza Lazara u Kosovskom boju.
Posle liturgije u Crkvi Svetog mučenika kneza Lazara u kripti hrama Svetog Save, reči poglavara SPC ispunjene verom i ljubavlju, osnažile su duh sabranih vernika i podsetile ih na vrednosti koje treba negovati i slediti u svakodnevnom životu.
Otkrijte fascinantnu istoriju manastira Ravanica, od burnih vekova turskih najezdi do današnje tihe, duhovne oaze koju čuvaju posvećene monahinje. Mesto gde se molitve uslišavaju, a isceljenja dešavaju.
Na Vidovdan, sećamo se trenutka kada je knez Lazar sa svojim vojnicima primio svetu tajnu pričesti u Crkvi Svetog prvomučenika arhiđakona Stefana, poznatoj kao Lazarica, koju je podigao kao pridvornu crkvu u znak zahvalnosti Gospodu koji je njemu i kneginji Milici uslišio molitve da dobiju sina, naslednika krune.
Dok kroz molitve i sećanja na Boj na Kosovu slavimo hrabrost i veru naših predaka, podsećajući se na njihov neprolazni značaj za našu istoriju i identitet, Vidovdan i Sveti prorok Amos ostaju trajni simboli borbe, vere i nade.
Srpska dijaspora u Francuskoj, uz blagoslov vladike zapadnoevropskoj Justina, okupila se u Sabornoj crkvi Svetog Save u francuskoj prestonici, da kroz reči, pesmu i prisustvo podseti na snagu zajedništva, očuvanja kulturnog nasleđa i zaveta Svetog kneza Lazara i kosovskih mučenika.
Vladika kruševački David služio je svetu liturgiju, dok mu je sasluživalo brojno sveštenstvo iz više eparhija, a horovi i bogoslovi svojim pojanjima ulepšali proslavu. Litija do Trga kosovskih junaka i kulturno-umetnički program folklornog ansambla iz Australije obeležili su ovaj dan duboke duhovnosti i zajedništva.
Ulaskom u ovaj sveti period, u narodu poznat i kao Petrovski post, pravoslavni hrišćani se podsećaju na važnost duhovne discipline, pokajanja i molitve, dok se pripremaju za proslavu velikih svetitelja i nastavljaju put vere koji su započeli apostoli.
Kroz mudre reči koje je zapisao u svojoj knjizi za prvu subotu posle Pedesetnice, Sveti Teofan Zatvornik ističe da nas Gospod poziva da ljubimo neprijatelje svoje, da blagosiljamo one koji nas kunu, da činimo dobro onima koji nas mrze i da se molimo za one koji nas gone.
Pravoslavna zajednica u Homer Glenu ovom manifestacijom proslavlja srpsku kulturnu baštinu uz muziku, igre i tradicionalnu kosidbu.
Na Vidovdan, sećamo se trenutka kada je knez Lazar sa svojim vojnicima primio svetu tajnu pričesti u Crkvi Svetog prvomučenika arhiđakona Stefana, poznatoj kao Lazarica, koju je podigao kao pridvornu crkvu u znak zahvalnosti Gospodu koji je njemu i kneginji Milici uslišio molitve da dobiju sina, naslednika krune.
Pravoslavna zajednica u Homer Glenu ovom manifestacijom proslavlja srpsku kulturnu baštinu uz muziku, igre i tradicionalnu kosidbu.
Poglavar katoličke crkve izjavio je da ova poseta ima za cilj da ojača veze između katoličke i pravoslavne crkve i pozvao istočne pravoslavce da svojim molitvama podrže jubilarnu godinu, ističući put ljubavi, dijaloga, pomirenja i milosrđa kao put Gospoda.
Nakon dugogodišnjeg podvižništva u surovom predelu Karulje na Svetoj gori, shi monah Simeon vratio se u srpske zemlje da provede svoje poslednje dane. Njegova jednostavnost i dečija nevinost ostavili su neizbrisiv trag u srcima svih koji su ga sreli.
POGLEDAJTE JOŠ:
UMRLA DOKTORKA MARIJA VELJIĆ (43)! Srbija ostala bez još jedne žene dobrog srca i plemenite duše!
CRNO NAM SE PIŠE! Ako se nastave ovakve vremenske prilike preti nam KATAKLIZMA!
HOROSKOP ZA PETAK 5. JUL 2024! Blizanci – vaš stari plan se ostvaruje, Strelci – padate u iskušenje da uđete u tajnu vezu!