Od monopola do multipolarnosti: Uoči Samita ŠOS-a u Tjanđinu

Predstojeći samit Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS), koji će se krajem meseca održati u kineskom gradu Tjanđinu, privlači veliku pažnju međunarodne javnosti. Domaćin će biti kineski predsednik Si Đinping, a očekuje se učešće lidera ključnih zemalja članica, među kojima ruskog predsednika Vladimira Putina i indijskog premijera Narendre Modija. Ovaj susret dolazi u trenutku kada je jasno da je unipolarna era, obeležena dominacijom Sjedinjenih Američkih Država posle Hladnog rata, stvar prošlosti, dok svet sve očiglednije poprima multipolarni oblik.

U decenijama nakon pada Berlinskog zida činilo se da su SAD stekle neupitnu i trajnu hegemoniju, zahvaljujući pre svega kontroli nad tri važna monopola. Prvi je bio tehnološki – američke kompanije kontrolisale su razvoj digitalnih tehnologija i oblikovale način globalnog povezivanja kroz internet. Drugi je bio vojni – samo su SAD imale kapacitet da vode ratove širom sveta i političku slobodu da to čine bez ozbiljnih posledica ili potrebe za međunarodnim konsenzusom. Treći je bio finansijski – dolar je bio i ostao ključna valuta međunarodne trgovine i štednje, dok se celokupna bankarska infrastruktura oslanjala na sistem koji su kontrolisale američke institucije.

Današnja slika sveta izgleda bitno drugačije. Tehnološki monopol više ne postoji: Kina je globalni lider u mnogim oblastima, a u nekima, poput “zelenih” tehnologija i telekomunikacija, čak je i prestigla SAD. Ni vojna snaga više nije monopolskog karaktera – ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku pokazuju da američka sila ne može jednostrano oblikovati globalne tokove, niti da postoji uzdržanost drugih zemalja da vojnu silu upotrebe uprkos međunarodnom protivljenju. Finansijska dominacija dolara i dalje traje, ali se sve otvorenije traga za alternativama kroz bilateralne sporazume, digitalne valute i međunarodne aranžmane, što ukazuje da ni taj monopol više nije apsolutan.

U tom kontekstu, organizacije osnovane početkom 21. veka, poput BRICS-a i ŠOS-a, dobijaju sve veći značaj. BRICS je pre svega fokusiran na finansije i trgovinu, dok je ŠOS nastao radi saradnje u oblasti bezbednosti i borbe protiv terorizma. Ovaj drugi se vremenom se razvio u forum šire evroazijske saradnje, posebno nakon priključenja Indije i Pakistana. Iako među članicama postoje razlike i regionalna rivalstva, njihovo udruživanje odražava zajedničku želju da se oblikuje uravnoteženiji međunarodni poredak.

Predstojeći samit u Tjanđinu održava se u specifičnom trenutku. Odnosi ključnih članica ŠOS-a sa Sjedinjenim Državama nalaze se u izuzetno neuralgičnoj fazi: Rusija je pod sankcijama zbog rata u Ukrajini, Kina je u strateškoj konfrontaciji sa Vašingtonom, a Indija balansira sopstvene interese između SAD i partnerstava u Evroaziji pod pretnjom uvođenja visokih tarifa. ŠOS tako postaje platforma na kojoj se artikuliše alternativni pogled na globalni poredak, ne nužno kao protivteža, već kao dopuna postojećim međunarodnim institucijama koje su i dalje pod jakim uticajem Amerike i sve češće pokazuju nemoć da se nose sa novim izazovima.

Iako je rano govoriti o formiranju bezbednosnog saveza koji bi mogao da bude pandan NATO-u blisko povezanim sa američkim pacifičkim partnerima, značaj ŠOS-a leži u tome što okuplja države različitih političkih sistema i interesa, koje uviđaju da im zajednički pristup donosi prednost u svetu gde nijedna sila više ne može jednostrano određivati pravila. Upravo zato će poruke sa samita u Tjanđinu imati značajnu simboličku važnost i pokazati do koje mere multipolarnost nije samo teorijski koncept, već realnost u razvoju.

Samit u Tjanđinu stoga treba posmatrati kao deo šireg procesa. Ne treba očekivati spektakularne odluke, ali tonalitet razgovora, zajedničke izjave i najavljene inicijative uticaće na oblikovanje međunarodnog javnog mnjenja. U svetu koji se ubrzano menja, a gde tradicionalne institucije deluju sve manje efikasno, ovakvi forumi predstavljaju laboratoriju multipolarnosti – prostora gde se traže novi modeli saradnje i ravnoteže u globalnim poslovima.

Autor: Vuk Jeremić, predsednik Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD), predsedavajući 67. zasedanja Generalne skupštine UN, bivši ministar inostranih poslova Srbije

Kineska medijska grupa