„OD LANSIRANJA DO UDARA U VELIKI AMERIČKI GRAD TREBA SAMO 18 MINUTA“ Trampu stiglo jezivo upozorenje, SVE SE TRESE

Norveški ministar odbrane Tore Sandvik pokazao je mapu sveta iz arktičke perspektive: rusko poluostrvo Kola, dom jednog od najvećih nuklearnih arsenala na svetu. Najkraći put raketa odatle do američkih gradova je preko Arktika, blizu Severnog pola i Grenlanda.

„Interkontinentalna balistička raketa leti brzinom od sedam kilometara u sekundi. Od lansiranja do udara u veliki američki grad prođe samo 18 minuta“, objašnjava Sandvik za Fajnenšel tajms, dodajući da je to pitanje „odbrane domovine“ za ceo NATO.

Upravo je povećano interesovanje američkog predsednika Donalda Trampa za Grenland, koje je kulminiralo prošlonedeljnim sporazumom sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom, preusmerilo fokus Alijanse na arktičku bezbednost, temu na koju nordijske zemlje upozoravaju decenijama.

Rusko vojno jačanje

Nakon završetka Hladnog rata, skoro sve arktičke države, uključujući Rusiju i Sjedinjene Američke Države, smanjile su svoje vojno prisustvo u regionu i zatvorile baze. Međutim, Rusija je, pod vođstvom Vladimira Putina, započela vojnu i ekonomsku revitalizaciju Arktika 2000-ih, mnogo pre zapadnih sila.

Danas, Moskva, koja kontroliše otprilike polovinu kopnene i vodene površine regiona, ima više od 40 vojnih objekata duž arktičke obale, uključujući baze, aerodrome i radarske stanice. Arktik je ključan za rusku nuklearnu doktrinu. Severna flota, koja upravlja sa šest od dvanaest ruskih nuklearnih podmornica, nalazi se na Kolskom poluostrvu.

„Severna flota, a posebno njene podmornice, su okosnica ruskog strateškog odvraćanja. Zbog svog značaja, flota se stalno modernizuje“, kaže Ondrej Ditrih iz Instituta Evropske unije za bezbednosne studije.

Rusija takođe održava visok nivo pripravnosti na svom nuklearnom poligonu na Novoj Zemlji, gde je prošlog oktobra testirala krstareću raketu Burevestnik na nuklearni pogon, i promoviše Severni morski put kao znatno kraću trgovačku rutu između Kine i Evrope.

Zabrinutost nordijskih zemalja i odgovor NATO-a

Ruski susedi sa sve većom zabrinutošću prate ovaj razvoj događaja i pozivaju NATO da se više uključi, što je do sada imalo ograničen uspeh. „Znamo da su Rusi pojačali svoje aktivnosti na severu. Bezbednosna situacija je takva da se, sa topljenjem polarnog leda, Kina uzdiže kao regionalni hegemon sa globalnim interesima. Nazvali su sebe ‘naciji blizu Arktika'“, rekao je Sandvik.

Danska premijerka Mete Frederiksen kaže: „NATO mora pojačati svoje angažovanje na Arktiku. Odbrana i bezbednost na Arktiku tiču se cele Alijanse.“ Najviši vojni oficir NATO-a, admiral Đuzepe Kavo Dragone, potvrdio je da je Arktik „područje od velikog interesa“ za Alijansu. Nekoliko članica, uključujući SAD, Veliku Britaniju i Francusku, pojačalo je obuku u arktičkim uslovima.

U martu će se u severnoj Norveškoj održati vežba „Hladni odgovor“, gde će oko 25.000 vojnika iz cele Alijanse, uključujući 4.000 Amerikanaca, vežbati ratovanje u surovim zimskim uslovima.

Strateški nadzor i značaj za SAD

Nordijske zemlje se nadaju da će im obnovljeni fokus na Arktik omogućiti da demonstriraju svoju korisnost Vašingtonu, posebno u prikupljanju obaveštajnih podataka. Postoje dva ključna morska prolaza gde bi se NATO i Rusija sukobili za kontrolu: prolaz između Grenlanda, Islanda i Ujedinjenog Kraljevstva (GIUK) i takozvani Medveđi prolaz između norveškog arhipelaga Svalbard i kopna.

Sandvik je rekao da Norveška nadgleda područja pomoću izviđačkih aviona P8, satelita, dronskih letjelica dugog dometa, podmornica i fregata. „Ovako NATO razmišlja o odbrani ovog područja u slučaju sukoba. Ali, pre svega, to radimo da bismo izbegli eskalaciju i odvratili Rusiju“, dodao je.

Visoki nordijski zvaničnik naglašava da SAD zavise od ovih podataka: „Saradnja je svakako obostrana. Imamo dobar pregled situacije i znamo šta Rusija radi na svojoj strani granice. SAD takođe mogu da koriste naš vazdušni prostor za praćenje Rusije.“

Većina interesovanja je usmerena na vazdušni i podvodni nadzor, a ne na kopnene operacije. „Grenland je nemoguće ‘napasti’. Možete zauzeti Nuuk, ali 95 odsto ostrva je sneg i led, i to ne možete okupirati“, rekao je jedan danski zvaničnik.

Američki planovi i strah od militarizacije

Izgleda da Tramp razmatra Grenland kao lokaciju za svoj predloženi sistem protivraketne odbrane „Zlatna kupola“. SAD već upravljaju ključnim vojnim objektom na ostrvu, svemirskom bazom Pitufik, koja se koristi za radarske sisteme za rano upozoravanje. Međutim, mnogi u nordijskim zemljama strahuju od neizbežne militarizacije Arktika, za sada jednog od retkih regiona sa „niskim tenzijama“.

„Zabrinut sam što pitanja bezbednosti dominiraju arktičkom debatom, dok zaboravljamo na druge podjednako važne teme kao što su klimatske promene, infrastruktura i prava autohtonih naroda“, rekao je drugi visoki nordijski zvaničnik.

Rat u Ukrajini je privremeno usporio rusko vojno gomilanje na Arktiku. „Stvarno prisustvo snaga na arktičkim vojnim lokacijama je smanjeno jer su neke arktičke brigade prebačene u Ukrajinu, gde su pretrpele velike gubitke“, rekao je Ditrih.

Ipak, postoji osećaj da i Rusija i Kina igraju na duge staze u regionu gde bi topljenje leda moglo da promeni vojnu i ekonomsku računicu decenijama. „Trka za stratešku konkurenciju na Arktiku je u toku“, zaključio je Sandvik.

(INFO/ b92/ Index/ Prenela: T.M.)