OBISTINILO SE ONO ČEGA SE HRIŠĆANSKI SVET NAJVIŠE PLAŠIO: Irski predsednik potpisao zakon kojim potomci Adama i Eve treba da biraju kog su od 72 roda

U početku, Gospod je stvorio praroditelje Adama i Evu, postavljajući ih kao temelj čovečanstva i dajući im jasne, svete vrednosti u vrtu života. U njihovom jedinstvu odrazila se Božija zamisao o ljudskoj prirodi, jasno određena i neraskidivo vezana za Njegovu volju. Danas, nakon mnogih vekova, potomci Adama i Eve često se gube u vremenu koje kao da postavlja nove zakonitosti, sve udaljenije od hrišćanskih vrednosti.

U Irskoj, zemlji s dugom tradicijom vere, donet je zakon kojim se priznaje čak 72 roda – broj koji u očima mnogih vernika ne predstavlja samo pravnu odrednicu, već znak duboke konfuzije u odnosu na prvobitno jedinstvo koje je Bog ustanovio. Dok se jedni osećaju ljutito zbog onoga što doživljavaju kao degradaciju hrišćanskih vrednosti, drugi su zbunjeni novim pravilima koja se udaljavaju od onoga što su vekovima smatrali temeljnim istinama vere.

Takva promena ne ostavlja prostora za tišinu u dušama onih koji čuvaju tradicionalna verovanja i vrednosti. Za njih, ovo pitanje prelazi okvire zakona i postaje mesto gde se susreću vera i iskušenja modernog sveta.

Dana 29. oktobra 2024. godine, predsednik Irske, 83-godišnji Majkl D. Higins, potpisao je „Zakon o zločinima iz mržnje“. To se dogodilo nakon što je parlament Irske većinom glasova (78 „za“, 52 „protiv“) usvojio odgovarajući predlog zakona.

Među pet predloga zakona koji su usvojeni u Donjem domu parlamenta za manje od šest sati uveče 23. oktobra (proces koji obično traje nekoliko nedelja) našao se i ovaj predlog zakona, koji definiše „rod“ kao biološki pol osobe ili društveni rod koji osoba smatra poželjnim za sebe ili sa kojim se identifikuje (uključujući transrodne osobe), kao i rod različit od muškog i ženskog.

Dok se predlog zakona razmatrao u Senatu, senatorka Šeron Keogan pročitala je listu od 72 roda, koji su sada dobili zakonsku snagu, a za to joj je bilo potrebno čitavih 25 minuta, prenosi portal The European Conservative.

Liam Cleary / imageBROKER / Profimedia

Pored priznanja 72 roda, novi zakon takođe uvodi krivičnu odgovornost za „izražavanje mržnje prema etničkim, seksualnim i rodnim grupama“. Jednom rečju, propagiranje tradicionalnih vrednosti u ovoj zemlji, gde još uvek ima mnogo vernika katolika, postaje krivično kažnjivo.

Usvajanje predloga zakona usledilo je nakon izjave ministarke pravde Helen Mekenti da će u zakon uvesti odredbu koja se odnosi na zločine iz mržnje. Ranije je više puta naglašavala da je potrebno „poslati vrlo jasnu poruku da mržnja i nasilje nisu prihvatljivi u našem društvu“.

– Po mom mišljenju, potrebno je da ažuriramo naš Zakon iz 1989. godine. Apsolutno sam uverena da to treba da bude sledeća stavka našeg dnevnog reda. Želela bih da garantujem da će zabrana zločina iz mržnje po prvi put biti zakonski regulisana. Mi smo prva zemlja u Evropi koja uvodi ovu meru i uverena sam da je to za nas od vitalnog značaja – izjavila je H. Mekenti.

Nekoliko opozicionih političara izrazilo je odlučno protivljenje predlogu zakona. Nezavisni političar Meti MakGrat izjavio je da predlog zakona treba „povući“.

– Zašto ovakva žurba? Prebrzo usvajanje zakona obično ne donosi ništa dobro“, rekao je, dodajući da je cilj zakona „pokušaj zastrašivanja običnih građana kako se njihov glas ne bi čuo – poručio je Meti MakGrat.

– Vaša vlada je najantinarodnija od svih koje sam video u svom životu. Ne znam zašto osećate takav prezir prema narodu. Igre koje igrate sa njim i zakoni koje donosite ne pomažu ljudima – zaključio je političar.

– Ovo je loš zakon koji je usvojen u žurbi u poslednjim danima rada loše vlade – primetio je poslanik iz „Šin Fejna“ (Irska nacionalno-republikanska partija) Met Karti.

WSF / imageBROKER / Profimedia

– Bili smo demokratska država poslednjih 100 godina. Šta je bilo loše u tome? Zašto to pokušavamo da promenimo? Zašto želimo da nateramo ljude da ćute i čak ih lišimo prava na govor? – pita se nezavisni poslanik Deni Hili-Rej.

Ova pravna promena u Irskoj odjekuje poput dubokog ispitivanja savesti za hrišćansku zajednicu i sve one koji veruju u postojanost Božjih načela. Kao što je prvobitno jedinstvo Adama i Eve bilo temeljno i jasno, tako su i vekovima unazad postavljeni temelji vere koji obuhvataju čoveka u svojoj punoj, iskonskoj prirodi. Međutim, danas se mnogi suočavaju s izazovima modernog sveta koji naizgled udaljavaju čoveka od vere i večnih vrednosti, uvodeći zakonodavne odredbe koje preispituju vekovima uspostavljena uverenja.

Iako zakon nastoji da odgovori na zahtev za jednakošću i zaštitom svih, pitanja identiteta i vere neretko ostavljaju verujuće u stanju zbunjenosti i duboke nelagode. U tom smislu, ovakvi zakoni pozivaju na obnovljeno preispitivanje moralnih vrednosti i odgovornosti svakog pojedinca pred Bogom i društvom. Hrišćansko učenje nas poziva da postupamo sa ljubavlju, poštovanjem i saosećanjem prema svim bližnjima, ali i da čuvamo istine vere koje nas povezuju s Bogom. Odluka Irske nije samo odrednica u zakonskom smislu; ona postavlja pitanje koje se tiče svih nas – možemo li hoditi putevima savremene tolerancije, a ostati postojani u veri?

Kako je zapisano: „Sve je dopušteno, ali nije sve na korist.“ Neka ova promena bude povod da svi, u tišini svojih srca, pronađemo mudrost kako bismo veru svedočili u svakom vremenu, s poštovanjem, ljubavlju i čvrstinom prema našim svetim istinama.

U najnovijem dokumentu papske fondacije „Pomoć Crkvi u nevolji“ otkriven je dramatičan porast progona hrišćana, naročito u Africi, gde su prisilna raseljavanja i otmice postali surova svakodnevica mnogih vernika.

Odnos SAD-a prema Rusiji, Carigradskoj patrijaršiji i svetim mestima u Jerusalimu mogao bi oblikovati budućnost u svetu prepunom izazova i promena.

U južnoj Nigeriji, hrišćanske zajednice ponovo postaju meta nemilosrdnih napada nomadskih stočara Fulani, koji ne biraju ni vreme ni mesto, a njihove žrtve su nevini vernici – i to za vreme molitve.

Uz veru, poslušnost, milosrđe i molitvu, kao duhovne principe, promišljeno davanje i disciplinu u trošenju pronaći finansijski mir i živeti u slobodi darovanoj od Hrista.