Badnje veče u katoličkoj tradiciji nosi tiho ushićenje iščekivanja – trenutak kada se domovi pretvaraju u prostore ispunjene simbolima vere i ljubavi.
Pripreme za ovaj sveti trenutak započinju već tokom došašća, perioda ispunjenog nadom i iščekivanjem. U mnogim domovima, na dan Svete Barbare, 4. decembra, seje se pšenica u plitke posude, simbolizujući obnovu života i plodnost. Do Božića, ova pšenica zazeleni, ukrašavajući božićni sto i donoseći blagoslov za narednu godinu.
Neki vernici ovaj običaj praktikuju na dan Svete Lucije, 13. decembra, koji se nalazi tačno na polovini do Božića. U tom periodu, od Svete Lucije do Božića, prate se vremenske prilike, verujući da svaki od tih 12 dana predskazuje vreme za po jedan mesec u narednoj godini.
Badnje veče, 24. decembra, ispunjen je posebnim običajima i simbolikom. Porodice se okupljaju kako bi zajedno okitile božićnu jelku, čiji zimzeleni izgled simbolizuje večnost, a trouglasti oblik podseća na Sveto Trojstvo. Ispod jelke se često postavljaju jaslice, prikaz rođenja Isusa Hrista, podsećajući na skromnost i ljubav koja je obeležila taj sveti događaj.
Večera na Badnje veče tradicionalno je posna, iako Katolička crkva danas ne propisuje strog post. Najčešće se pripremaju jela poput bakalara, raznih vrsta ribe i pasulj salate. Nakon večere, porodica se priprema za odlazak na ponoćnu misu – „Ponoćku“. Tokom ove svečane liturgije, crkve odjekuju božićnim pesmama, a vernici se okupljaju u molitvi, slaveći rođenje Spasitelja i dočekujući božansko svetlo koje prosvetljuje tamu sveta.
Nakon mise, u duhu zajedništva i ljubavi, vernici jedni drugima čestitaju Božić, noseći u srcima radost i mir koji ovaj praznik donosi. Badnje veče, sa svim svojim običajima i ritualima, predstavlja vreme kada se porodice zbližavaju, domovi ispunjavaju toplinom, a duše otvaraju za dolazak božanske ljubavi, podsećajući nas na istinsku suštinu Božića – ljubav, mir i nadu.
Pre ulasku u verski objekat, vernici različitih religija imaju običaje koji se međusobno odvajaju, međutim svrha svih je ista – da se ispoštuje propisana tradicija kojom poštujemo svetinju.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Kardinal Ladislav Nemet je izjavio da je papa Franja, slanjem pisma na ćirilici povodom njegovog imenovanja, pokazao veliko poštovanje prema Srbiji.
Dok jedni proslavljaju Badnji dan 24. decembra, a drugi 6. januara, suština ovog praznika ostaje nepromenjena – ljubav, mir i priprema za susret sa Spasiteljem. Otkrijte kako različite crkve obeležavaju ovaj dan iščekivanja Božića.
POGLEDAJTE JOŠ:
JEZIVO UPOZORENJE LEKARA – KLJUČNI RANI ZNACI DEMENCIJE PRVO SE VIDE TOKOM KUPOVINE: Ako primetite osobu da radi ovo u marketu, odmah je sve jasno!
NAKON ŠTO JE MAJKA BACILA BEBU U KONTEJNER! Evo šta se dešava sa nesrećnim detetom, već danas joj se menja život u potpunosti!
Veruje se da ćete imati mnogo novca ako stavite ovo u novčanik: Privlači sreću, a parice će se samo lepiti za vas