OBELEŽAVAMO ĐURĐIC, VELIKU SRPSKU SLAVU: Na današnji dan Svetom Georgiju je ispunjena poslednja želja

SPC i pravoslavni vernici danas obeležavaju praznik Obnovljenje hrama Svetog velikomučenika Georgija, dan koji je u narodu poznat kao Đurđic.

Đurđic se slavi 16. novembra i na ovaj praznik pravoslavni hrišćani obeležavaju prenos moštiju Svetog Đorđa iz Nikomidije u Lidu Palestinsku, što je bilo ispunjenje njegove poslednje želje.

U vreme cara Konstantina, hrišćani su sazidali hram Svetom Georgiju u Lidi Palestinskoj. Prilikom osvećenja tog hrama, prenete su i u njemu sahranjene mošti Svetog Georgija. Taj hram je više puta bio rušen i obnavljan.

Po crkvenom učenju, na ovaj dan je i obnovljen hram Svetog velikomučenika Georgija u Lidi. Sveti Georgije pogubljen je 303. godine, zato što je, kao Hristov vojnik, odbio poslušnost caru Dioklecijanu, velikom progonitelju hrišćana, izjavivši da se ne plaši da umre za svoju veru.

Pred smrt je zamolio svog slugu da mu se prenese telo u Palestinu, odakle mu i majka bila rodom i gde je imao veliko imanje koje je razdelio siromašnima. Sluga je to i uradio.

Sveti Georgije je jedan od svetitelja koji se najviše proslavljaju u pravoslavlju. Ovekovečen je u priči gde ubija aždaju.

Oni koji slave današnji Đurđic, za slavsku ikonu uzimaju onu na kojoj svetac stoji, sa mačem ili kopljem u desnoj ruci.

Oni koji slave Đurđevdan, 6. maja, za slavsku ikonu koriste onu na kojoj je Sveti Đorđe prikazan na konju kako probada aždaju.

Kada bi ponestalo dobrovoljaca za borbe, Liju su u arenu izvodili hrišćane, koje je ubijao sa sadističkim zadovoljstvom. Mladi hrišćanin Nestor više to nije mogao da trpi i odlučio je da Liju izađe na megdan.

Sveti Teofan ukazuje i na to da istinski hrišćanin, koji se drži straha Božijeg, ne nameće svoje stavove drugima, već ih izdvaja kroz smirenost i ljubav prema bližnjem. Takav čovek ne žudi za sukobima, već pažljivo i smireno živi, pokazujući svojim postupcima da nije sudija drugih, već miran vodič u svom ličnom životu i životu porodice. Pokušaj da se postane „samozvani učitelj“ vodi ka suprotnom – do izazivanja nesporazuma i prepoznavanja u tom postupku arogancije, koja ne doprinosi duhovnom napretku. Prava hrišćanska revnost, bez obzira na okolnosti, mora biti utemeljena u smirenju i blagorazumnosti.

Sveti apostoli Kleopa, Tercije, Marko, Just i Artem, među Sedamdesetoricom izabranih, ostavili su neizbrisiv trag u istoriji hrišćanstva – od susreta sa vaskrslim Hristom na putu za Emaus, preko hrabrog služenja i mučeništva, do večne poruke vere koju su nam u nasleđe ostavili.

Suština posta je uzdržavanje, pa ako neko nije u stanju da prevlada svoje strasti, onda se uzalud u njega i upustio.